Себастијан Дезје био је млади француски националиста који је тог мајског дана 1994. заједно са огромним бројем својих сабораца на улицама Париза присуствовао протесту против америчког империјализма и НАТО пакта. Полиција није дозволила да се овај догађај одржи, али су националисти упркос забрани изашли на улице. Уследили су нереди током којих је преко 100 активиста похапшено, а за онима који су успели да умакну уследила је потера. Дезје је, у бегу од полиције, под "неразјашњеним околностима" пао кроз прозор једне зграде са четвртог спрата. Никакве истраге није било.
Његов дух и даље живи међу нама, његова судбина говори нам о тежини наше борбе и жртви коју морамо бити спремни да поднесемо.

СЕБАСТИЈАН ДЕЗЈЕ - ПРИСУТАН!

Топот чизама српским улицама давао је злослутан ритам. Они који су обећали слободу наметнули су своју слободу, а не ону коју је српски народ толико искао. Изнад рушевина се вијорио вражији барјак, боје крви која је сејала мрак. Међутим, постојала је једна група младих и одважних, храбрих и несебичних који су од почетка рата до његовог самог конца решили да свој живот и младост посвете Отаџбини.

На данашњи дан не тугујемо, и не осврћемо се на дивљање шизофреније која покушава да нам објасни како слобода може доћи са црвеном заставом натопљеном крвљу Срба. На данашњи дан се сећамо јунака који се нису дали преварити, јунака које није завела комунистичка слаткоречивост. Они су бранили част и понос српског народа. Њихов отпор црвеном окупатору нама је идеја водиља, и њихово дело настављамо ми.

То је дело које је било и остало на исправном путу српске идеје која је слободарска, национална, народна и државотворна.

Они су војевали за нашу слободу и одбранили образ и част српства.
Нове генерације из памте као хероје.

Пораза није било, борба се наставља.