Toshkent viloyati hokimligi
14.7K subscribers
39.4K photos
5.4K videos
48 files
21.6K links
Download Telegram
#Seminar

Ayollar bandligini taʼminlashda pillachilik yanada rivojlantiriladi

Toshkent viloyatida pillachilik sohasidagi zamonaviy texnologiyalarni joriy etish yuzasidan oʻquv-seminar oʻtkazildi.

Batafsil

🌐Telegram 🌐Website 🌐YouTube 📱Instagram 📱Facebook 📱Twitter
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Audio
🟦🟦🟩🟩

Shanba – qishloq xoʻjaligi sohasi va fermerlar kuni. “Yashil makon” tadbirlari bilan izchil shugʻullaniladigan kun.

🔘Bekobod tumani. Tumanda qishloq xo‘jaligi bo‘limi, fermer va klaster yer egalari tomonidan dalalarda agrotexnik tadbirlar olib borilmoqda.

🔘Bo'ka tumani. "Jag'albayli" mahallasidagi "Buka Richland International" korxonasida mosh mahsuloti qadoqlanib, Xitoyga eksport qilinmoqda.

🔘O'rta Chirchiq tumani. Tumanning "Uyg‘ur" mahallasida tomorqachilik bo‘yicha o‘ziga xos maktab yaratilgan boʻlib, aholining bandligi taʼminlanmoqda.

🔘Quyi Chirchiq tumani. 3-sektor hududida joylashgan "Ming chinor" mahallasida bunyodkorlik ishlari jadallik bilan davom etmoqda.

🔘Qibray tumani. Tuman hokimi fermer xo'jaliklari yer maydonlarida olib borilayotgan mavsumiy ishlar holatini ko'zdan kechirdi.

🔘Oqqo'rg'on tumani. Tuman hokimi  hamda tegishli masʼullar boshchiligida “Navbahor” mahallasida olib borilayotgan obodonlashtirish va koʻkalamzorlashtirish ishlari oʻrganildi.

📹DAYJEST VIDEOSINI FACEBOOKDA KO'RISH
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
#Diqqat
#Kengash_qarori

Viloyatda ichimlik va oqova suv narxlari oshirilmoqda

Xalq deputatlari Toshkent viloyati Kengashi qarori asosida 2024-yil 20-fevraldan boshlab, ichimlik va oqova suv narxi oshiriladi.

BATAFSIL

◀️Кирилл алифбосида ўқиш

◀️Lotin alifbosida oʻqish

🌐Telegram 🌐Website 🌐YouTube 📱Instagram 📱Facebook 📱Twitter
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
#TV_nigoh

“Obod xonadon”, “Obod koʻcha”, “Obod mahalla”

Mazkur mezonlar doirasida Yangiyoʻl tumanining Niyozbosh mahallasida bugun koʻplab ishlar amalga oshirilmoqda.

Viloyat hokimi Zoyir Mirzayev dastlab mahalla ahli bilan qilgan muloqotida oʻtgan yillar mobaynida hududda bir qator ijtimoiy muammolar yigʻilib qolganini ta'kidlaydi.

Yechimi borasida esa kelgusida bu yerda qanday oʻzgarishlar boʻladi?

Tafsilotlar “Oʻzbekiston 24” telekanalining “Maxsus reportaji”da.

🌐Telegram 🌐Website 🌐YouTube 📱Instagram 📱Facebook 📱Twitter
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Бироздан сўнг Президент Шавкат Мирзиёев раислигида 2024 йилда таълим, соғлиқни сақлаш, рақамлаштириш, маданият ва спорт соҳаларида амалга оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар юзасидан видеоселектор йиғилиши бошланади.

Скоро под председательством Президента Шавката Мирзиёева начнется видеоселекторное совещание по приоритетным задачам в сферах образования, здравоохранения, цифровизации, культуры и спорта на 2024 год.

Facebook|Instagram|X
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
#Tadbirkorlik

Davlatimiz rahbarining joriy yil 23-yanvarda qabul qilingan "Tadbirkorlik subyektlarining barqarorlik reytingini joriy etish chora-tadbirlari toʻgʻrisida"gi qaroriga asosan, 1-fevraldan tadbirkorlarning barqarorlik reytingi joriy qilindi.

Bugungi kunda Toshkent viloyatida 15 mingdan ortiq tadbirkorlik subyektlari faoliyat yuritib kelmoqda. Mazkur reyting bilan tadbirkorlar 23 ta meʼzon asosida, 4 ta toifaga ajratilishi belgilandi.

Bu reytingni joriy etishdan maqsad – qonunchilik talablariga rioya etgan holda faoliyat yuritayotgan tadbirkorlarni aniqlash va qoʻshimcha ragʻbatlantirishdan iborat.

Batafsil "Oʻzbekiston 24" telekanalida.

🌐Telegram 🌐Website 🌐YouTube 📱Instagram 📱Facebook 📱Twitter
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Президент раислигида ижтимоий соҳадаги устувор вазифаларга бағишланган йиғилиш бошланди.

Соҳа учун масъул 13 та вазирлик ва идора ҳамда 223 нафар ҳоким ўринбосарлари бор.

Лекин таълим, тиббиёт, рақамлаштириш, маданият ва спорт соҳаларидаги ислоҳотларнинг жойлардаги ижросини таъминлашда камчиликлар йўқ эмас.

Масалан, мактабгача ва мактаб таълимида эришилган катта ўзгаришлар билан бир қаторда боғча билан мактаб, мактаб билан коллеж ва олийгоҳ ўртасида узвийлик етарли даражада эмас.

Маҳалла раиси мактабда тарбия ва давомат масалалари, ота-оналар билан ҳамкорлик қилиш билан қизиқмаса, туман ҳокимлари, ёшлар ва ижтимоий масалага масъул ўринбосарлари мактабда маънавият ва спорт тадбирларини ташкил этишга эътиборсиз бўлмоқда.

Шу боис, ўтган ҳафта мактабгача ва мактаб таълими вазирига янги ўринбосарлар тайинланди. Уларнинг олдига таълим, тарбия ва маънавият бўйича мактабларга янги муҳит олиб кириш вазифаси қўйилди.

Facebook|Instagram|X
Давлатимиз раҳбари Олий таълим, фан ва инновациялар вазирлиги фаолиятига ҳам эътироз билдирди.

Профессионал таълим учун масъул идоралар кўпайиб кетгани учун тизим ривожланмаяпти. Иш берувчилар ва техникумлар ўртасида ҳамкорликни йўлга қўйиш зарур.

Олий таълимда қамров кескин ошди, соҳага хусусий сектор кириб келди. Лекин сифатга етарли эътибор қаратилмаяпти.

Масалан, талабаларнинг мустақил ишлаши учун муҳит барча олийгоҳларда ҳам бирдек намунали ташкил этилмаган. Аксарият коллеж ва техникумлар ҳам, олийгоҳлар ҳам иш берувчилар талаби билан ҳисоблашмайди. Айримларида дарслик ва адабиётлар етишмайди, бори ҳам бугунги талабларга жавоб бермайди.

Илм-фан ва инновацияларга етти йилда 6 триллион сўмдан зиёд маблағ ажратилди. Лекин илм-фанда “харажат – тадқиқот – маҳсулот” деган формула ишламаётгани қайд этилди.

Умуман, айрим ректорларда ташаббус, интилиш, фидойилик етишмаётгани кўрсатиб ўтилди. Шу боис, олий таълим, фан ва инновациялар бўйича янги вазир тайинланиб, унинг олдига профессионал ва олий таълимда кескин ўзгариш қилиш вазифаси қўйилди.

Facebook|Instagram|X
Тиббиётда ҳам камчиликлар етарли.

Сўнгги етти йилда тизимда 7 та вазир алмашди, лекин соҳани рақамлаштириш, тиббий суғуртани жорий қилиш суст кечмоқда.

Республика марказлари билан бирламчи бўғин ўртасида интеграция йўқлиги қайд этилди.

Бош вазирга муҳокама қилинаётган соҳаларда вазирлар, вазир ва ҳоким ўринбосарлари фаолияти бўйича таклифларни киритиш, ҳар бири билан бир йиллик контракт тузиб, KPI белгилаш топширилди.

Facebook|Instagram|X
Президент мактабгача ва мактаб таълимидаги ишлар аҳволини таҳлил қилиб, келгуси режаларни белгилаб берди.

Ислоҳотлар натижасида мактабгача таълимда қамров 74 фоизга етди. 2016 йилда бу кўрсаткич 27 фоиз эди. Бу йил давлат боғчалари қуввати яна 10 минг ўринга, хусусий боғчаларда 50 минг ўринга оширилади.

Лекин баъзи чекка қишлоқларда боғча ҳали йўқлиги сабабли ҳамма болалар ҳам мактабгача таълим билан қамраб олинмаган, айрим туманларда боғча етарли бўлишига қарамай, қамрови ўтган йилга нисбатан бироз камайган.

Хусусий боғчаларда болалар ҳисобини юритиш рақамлаштирилмоқда, лекин давлат боғчаларида бу жараён ҳали бошланмаган.

Шу муносабат билан Мактабгача таълим агентлигига боғчаларда бюджет маблағларидан самарали фойдаланиш бўйича тизим яратиш топширилди.

Facebook|Instagram|X
Йиғилишда ҳар йили боғча тарбиячиларининг ўртача бор-йўғи 9 фоизи малака ошираётганига эътироз билдирилди.

Бундан ташқари, 12 мингта оилавий боғчада давлат таълим стандартидаги ўқув-методик материаллар етарли эмас.

Мактабгача таълим агентлигига боғча мудиралигига номзодларни саралаш, уларни лавозимга тайинлаш тизимини ишлаб чиқиш; барча боғчаларда овқат, давомат, бадал пули каби барча жараёнларни тўлиқ рақамлаштириш; 250 та давлат боғчасида таълим ва тарбия сифатини халқаро стандартлар асосида баҳолаш тизимини жорий қилиш топширилди.

Боғчаларни миллий қадриятларимизга мос ягона стандартлар асосида ўқув-методик материаллар билан таъминлаш зарурлиги таъкидланди.

Facebook|Instagram|X
Жорий йилда мактаблар ва мактаб таълимига 46 триллион сўмдан зиёд маблағ ажратиш режалаштирилган.

Лекин, математика, ўқиш ва табиий фанлар бўйича ўтказилган 2022 йилги PISA халқаро дастури натижалари соҳада қилинадиган ишлар ҳали кўплигини аниқ кўрсатди.

Ёки, 500 та мактабда янги баҳолаш тизими жорий қилиниб, ҳақиқий билим қай даражада экани аниқланди.

Ҳозирда 1-11-синфларда хорижий тилга ажратилган 984 соат доирасида ўқувчиларни ярми ҳам “B1” даражага эга бўла олмаяпти.

Шунингдек, айрим ҳудудлардаги малака ошириш марказларининг фаолияти кўринмаяпти.

Facebook|Instagram|X