Глобаллашув, ахборот жамияти, техноген тараққиёт тилларнинг мавжудлигига ҳам жиддий таҳдид солмоқда.
Форсайт-таҳлилларга кўра, сайёрамизда мавжуд тилларнинг 90 %и йўқолиб кетиш арафасида турибди. Уларга нисбатан фанда еndangered languages (йўқолиб кетаётган тиллар) деган махсус атама қабул қилинган.
Тилнинг йўқолиши умуминсоний тамаддун учун мислсиз катта йўқотишдир. Зеро ҳар бир тил миллат, элат, этнос маданий меросининг яхлит бўлагидир.
Папуас гуруҳига мансуб итери тилида 400га яқин сўзлашувчи қолган. Zangwal тилида 40 га яқин сўзлашувчи қолган.
Австралия аборигенларининг тили бўлмиш тьивалида охирги сўзлашувчи Джек Батлер қолган. Фанни Кокрейн Смит Тасманиянинг сўнгги аборигенларидан бири.
Гризельда Кристин вафотидан сўнг ер юзида лив тилида тўлақонли сўзлаша оладиган инсон қолмади.
Итери, айн, карух, кехи, алеут, атна, сери, сиуа, тмесса, тмесса, тяпукай, уру, манси, нгваба, ючи, онгота, нихали, горора, вирангу, ритх, орок, пума тилларида сўнгги сўзлашувчилар қолган.
@quantum577
Форсайт-таҳлилларга кўра, сайёрамизда мавжуд тилларнинг 90 %и йўқолиб кетиш арафасида турибди. Уларга нисбатан фанда еndangered languages (йўқолиб кетаётган тиллар) деган махсус атама қабул қилинган.
Тилнинг йўқолиши умуминсоний тамаддун учун мислсиз катта йўқотишдир. Зеро ҳар бир тил миллат, элат, этнос маданий меросининг яхлит бўлагидир.
Папуас гуруҳига мансуб итери тилида 400га яқин сўзлашувчи қолган. Zangwal тилида 40 га яқин сўзлашувчи қолган.
Австралия аборигенларининг тили бўлмиш тьивалида охирги сўзлашувчи Джек Батлер қолган. Фанни Кокрейн Смит Тасманиянинг сўнгги аборигенларидан бири.
Гризельда Кристин вафотидан сўнг ер юзида лив тилида тўлақонли сўзлаша оладиган инсон қолмади.
Итери, айн, карух, кехи, алеут, атна, сери, сиуа, тмесса, тмесса, тяпукай, уру, манси, нгваба, ючи, онгота, нихали, горора, вирангу, ритх, орок, пума тилларида сўнгги сўзлашувчилар қолган.
@quantum577
👍6
Финикия ёзуви инсоният тарихида тасдиқланган илк фонетик алифбо тизимларидан биридир.
Милоддан аввалги 10-асрда пайдо бўлган.
Финикия ёзуви замонавий алифбо ва баъзи бошқа ёзув тизимларининг аждоди ҳисобланади.
Унда консонантлик тамойили бор эди, яъни сўзларни ёзишда фақат ундош товушлардан фойдаланилган. Унли товушларнинг маъноси ўқувчининг тушунишига қолдирилди, яъни бу тушунишнинг асоси яширин фон сифатида, бу ёзувни ишлатганларнинг барчасининг умумий ҳаётий тажрибаси деб фараз қилинган.
@quantum577
Милоддан аввалги 10-асрда пайдо бўлган.
Финикия ёзуви замонавий алифбо ва баъзи бошқа ёзув тизимларининг аждоди ҳисобланади.
Унда консонантлик тамойили бор эди, яъни сўзларни ёзишда фақат ундош товушлардан фойдаланилган. Унли товушларнинг маъноси ўқувчининг тушунишига қолдирилди, яъни бу тушунишнинг асоси яширин фон сифатида, бу ёзувни ишлатганларнинг барчасининг умумий ҳаётий тажрибаси деб фараз қилинган.
@quantum577
👍3
Бугунги кунда мавжуд деярли барча алифбо ёзувлари Финикия ёзувидан келиб чиққан.
Хусусан, юнон, этруск, лотин, кириллица, глаголица, руний, гот, нубий, копт, арамей, самаритян, араб, брахми, тибет, пехлеви, манихей, сўғд, уйғур, манихей ва б.
@quantum577
Хусусан, юнон, этруск, лотин, кириллица, глаголица, руний, гот, нубий, копт, арамей, самаритян, араб, брахми, тибет, пехлеви, манихей, сўғд, уйғур, манихей ва б.
@quantum577
👍2
“Amerika” nomi tushirilgan eng qadimgi xarita
Martin Valdsmyuller (taxminan 1470-1520) nemis kartografi bo‘lib, “Amerika” nomi tushirilgan eng qadimgi xaritani (1507) tuzgani bilan mashhur bo‘lgan.
U “Amerika” nomini florensiyalik sayyoh Amerigo Vespuchchi ismining lotincha versiyasidan kelib chiqqan varianti sifatida taklif qildi.
Va uning sharafiga yangi dunyoga nom berdi.
Keyinchalik u 1513-yilgi dunyo xaritasida “Amerika” toponimini “Terra Incognita” nomi bilan almashtirdi.
@quantum577
Martin Valdsmyuller (taxminan 1470-1520) nemis kartografi bo‘lib, “Amerika” nomi tushirilgan eng qadimgi xaritani (1507) tuzgani bilan mashhur bo‘lgan.
U “Amerika” nomini florensiyalik sayyoh Amerigo Vespuchchi ismining lotincha versiyasidan kelib chiqqan varianti sifatida taklif qildi.
Va uning sharafiga yangi dunyoga nom berdi.
Keyinchalik u 1513-yilgi dunyo xaritasida “Amerika” toponimini “Terra Incognita” nomi bilan almashtirdi.
@quantum577
👍1👏1
“Дунё хотираси” (Memory of the World) – ЮНЕСКОнинг жаҳон ҳужжатли меросини ҳимоя қилишга қаратилган дастури.
1992 йилда ташкил этилган.
Дастур жаҳон ҳужжатли меросини муҳофаза қилиш, ҳужжатли мероснинг мавжудлиги ва аҳамияти тўғрисида умумий маълумотни тарқатиш каби мақсадларни кўзлаган.
Дастур доирасида 1997 йилдан бошлаб халқаро, минтақавий ва миллий миқёсда ҳужжатли мерос реестри юритилмоқда.
Ёдгорликни халқаро реестрга киритиш номзодликни дастурнинг олий бошқарув органи бўлган Халқаро маслаҳат қўмитаси томонидан маъқуллаш ва уни ЮНЕСКО Бош директори томонидан тасдиқлаш йўли билан амалга оширилади.
@quantum577
1992 йилда ташкил этилган.
Дастур жаҳон ҳужжатли меросини муҳофаза қилиш, ҳужжатли мероснинг мавжудлиги ва аҳамияти тўғрисида умумий маълумотни тарқатиш каби мақсадларни кўзлаган.
Дастур доирасида 1997 йилдан бошлаб халқаро, минтақавий ва миллий миқёсда ҳужжатли мерос реестри юритилмоқда.
Ёдгорликни халқаро реестрга киритиш номзодликни дастурнинг олий бошқарув органи бўлган Халқаро маслаҳат қўмитаси томонидан маъқуллаш ва уни ЮНЕСКО Бош директори томонидан тасдиқлаш йўли билан амалга оширилади.
@quantum577
👍1👏1
“Дунё хотираси” (Memory of the World) дастуридан, хусусан, умуминсоний тамаддуннинг қуйидаги буюк намуналари ўрин олган:
Сувайш каналини хотирлаш;
Қадимги куфий ёзуви (Аль-Ула ҳудуди);
Финикия алифбоси (Ливан Миллий музейи);
Миср султонлари ва шаҳзодаларининг ҳужжатлари (Миср миллий архиви);
Ибн Халдуннинг “Китоб ал-ибар” китобининг бешинчи жилди (Марокаш архиви);
Ригведа – диний мадҳиялар тўплами (ҳинд адабиётининг биринчи машҳур ёдгорлиги);
Шоҳнома (форс маданиятининг мумтоз асари);
Трипитака Кореана – муқаддас буддист матнларнинг корейсча версияси;
Усмон Қуръони (Қуръоннинг энг қадимги қўлёзмаси).
@quantum577
Сувайш каналини хотирлаш;
Қадимги куфий ёзуви (Аль-Ула ҳудуди);
Финикия алифбоси (Ливан Миллий музейи);
Миср султонлари ва шаҳзодаларининг ҳужжатлари (Миср миллий архиви);
Ибн Халдуннинг “Китоб ал-ибар” китобининг бешинчи жилди (Марокаш архиви);
Ригведа – диний мадҳиялар тўплами (ҳинд адабиётининг биринчи машҳур ёдгорлиги);
Шоҳнома (форс маданиятининг мумтоз асари);
Трипитака Кореана – муқаддас буддист матнларнинг корейсча версияси;
Усмон Қуръони (Қуръоннинг энг қадимги қўлёзмаси).
@quantum577
👍3
Birinchi marta meteoritlarda DNK komponentlarining to'liq to'plami topildi!
Xokkaydo universiteti va NASA tadqiqotchilari meteorit namunalarida azotli asoslarning to'liq to'plamini - DNK va RNK qurilish bloklarini topdilar.
Kashfiyot barcha kerakli genetik komponentlar meteoritlar tomonidan Yerga yetkazilgan bo'lishi mumkinligini ko'rsatadi.
Bu to'rt milliard yil oldin Yerda hayotning paydo bo'lishiga yordam bergan.
Tadqiqot natijalari Nature Communications jurnalida chop etildi.
@quantum577
Xokkaydo universiteti va NASA tadqiqotchilari meteorit namunalarida azotli asoslarning to'liq to'plamini - DNK va RNK qurilish bloklarini topdilar.
Kashfiyot barcha kerakli genetik komponentlar meteoritlar tomonidan Yerga yetkazilgan bo'lishi mumkinligini ko'rsatadi.
Bu to'rt milliard yil oldin Yerda hayotning paydo bo'lishiga yordam bergan.
Tadqiqot natijalari Nature Communications jurnalida chop etildi.
@quantum577
👍2👏2
10 НОЯБРЬ - БУТУНЖАҲОН ИЛМ-ФАН КУНИ
Бутунжаҳон илм-фан куни илм-фаннинг инсоният тамаддуни ривожидаги беқиёс ролини эътироф этиш, илмий муаммоларни муҳокама қилишда кенг жамоатчилик иштироки зарурлигини таъкидлашга қаратилган.
Илм-фан инсониятнинг интеллектуал тафаккури ва эмпирик тажрибаси воситасида барча замонларда тўпланган билимларни тизимлаштириш билан машғул бўлган ҳамда олам яралиши, макрокосм ва микрокосмнинг универсал қонуниятларига оид фундаментал саволларга жавоб топишга интилган.
@quantum577
Бутунжаҳон илм-фан куни илм-фаннинг инсоният тамаддуни ривожидаги беқиёс ролини эътироф этиш, илмий муаммоларни муҳокама қилишда кенг жамоатчилик иштироки зарурлигини таъкидлашга қаратилган.
Илм-фан инсониятнинг интеллектуал тафаккури ва эмпирик тажрибаси воситасида барча замонларда тўпланган билимларни тизимлаштириш билан машғул бўлган ҳамда олам яралиши, макрокосм ва микрокосмнинг универсал қонуниятларига оид фундаментал саволларга жавоб топишга интилган.
@quantum577
👍3
Texnologik singulyarlikka 2025-yilda erishiladi, dedi OpenAI bosh direktori Sem Altman.
Uning fikricha, keyingi yilda sun’iy umumiy intellekt (AGI) yaratiladi.
Sun'iy umumiy intellekt - bu inson imkoniyatlariga o'xshash yoki undan yuqori kognitiv qobiliyatlardan foydalangan holda vazifalarni bajarishga qodir bo'lgan texnologiya.
@quantum577
Uning fikricha, keyingi yilda sun’iy umumiy intellekt (AGI) yaratiladi.
Sun'iy umumiy intellekt - bu inson imkoniyatlariga o'xshash yoki undan yuqori kognitiv qobiliyatlardan foydalangan holda vazifalarni bajarishga qodir bo'lgan texnologiya.
@quantum577
👍3
Ипак куябошининг (лотин. Bombyx mori) тасвири.
Тахминан 5000 йил олдин Хитойда маданийлаштирилган.
Ҳар бир мавжудотнинг тузилишида макрокосм ва микрокосмнинг универсал қонуниятлари мужассам ва илм-фаннинг вазифаси уларни ўрганишдир.
@quantum577
Тахминан 5000 йил олдин Хитойда маданийлаштирилган.
Ҳар бир мавжудотнинг тузилишида макрокосм ва микрокосмнинг универсал қонуниятлари мужассам ва илм-фаннинг вазифаси уларни ўрганишдир.
@quantum577
👍3
БМТ Бош Ассамблеяси томонидан 2009 йил 22 апрелда қабул қилган А/RES/63/278 - сонли резолюцияга биноан 22 апрель Халқаро Она-замин куни (International Mother Earth Day) деб эълон қилинди.
Ушбу сана сайёрамизнинг биологик хилма-хиллиги билан инсониятнинг ижтимоий эҳтиёжлари орасида адолатли мувозанат бўлиши кераклигини тарғиб қилишга қаратилган бўлиб, кенг жамоатчилик эътиборини мавжуд муаммоларга жалб қилиш, потенциал экологик хавфдан огоҳ этиш, таълим-тарбияда устувор қилиб экологик маданият, глобал онг, ижтимоий интеллект, ўз хатти-ҳаракатлари учун жавобгарлик ҳиссини таркиб топтириш, табиат билан ҳамоҳангликда яшашнинг аҳамиятини ҳар бир шахс онгига етказишни мақсад қилган.
Ҳозирда инсониятни ташвишга солаётган иқлим ўзгаришлари, пандемия, ўрмонларнинг қисқариши, музликларнинг эриши, экотизимнинг издан чиқиши каби глобал муаммолар ва хатарлар чегара танламайди: улар бутун инсониятнинг биргаликда ҳал қилишини талаб қиладиган вазифалардир.
@quantum577
Ушбу сана сайёрамизнинг биологик хилма-хиллиги билан инсониятнинг ижтимоий эҳтиёжлари орасида адолатли мувозанат бўлиши кераклигини тарғиб қилишга қаратилган бўлиб, кенг жамоатчилик эътиборини мавжуд муаммоларга жалб қилиш, потенциал экологик хавфдан огоҳ этиш, таълим-тарбияда устувор қилиб экологик маданият, глобал онг, ижтимоий интеллект, ўз хатти-ҳаракатлари учун жавобгарлик ҳиссини таркиб топтириш, табиат билан ҳамоҳангликда яшашнинг аҳамиятини ҳар бир шахс онгига етказишни мақсад қилган.
Ҳозирда инсониятни ташвишга солаётган иқлим ўзгаришлари, пандемия, ўрмонларнинг қисқариши, музликларнинг эриши, экотизимнинг издан чиқиши каби глобал муаммолар ва хатарлар чегара танламайди: улар бутун инсониятнинг биргаликда ҳал қилишини талаб қиладиган вазифалардир.
@quantum577
👍1
Ер юзидаги аксарият тилларда “табиат” ва “ер” тушунчалари “она” сўзи билан бирга талаффуз этилади: она-табиат, она-Ер, она-замин, природа-мать, motherland, natura e nenes, чир ине (хакас тилида), madre tierra (испан тилида), Terra Mater (лотинча), pacha mama (Жанубий Америка қабилалари тилида) ва ҳ.
Халқларнинг лингвомаданияти уларнинг дунёқараши, тафаккури, табиат, олам, борлиқ ҳақидаги мифологик, космогоник, экзистенциал тасаввурларини акс эттиради.
Ер, сайёра, заминни она тимсолида тасаввур қилиш бежиз эмас, ҳамиша ер она каби яратувчилик вазифасини бажарган, инсон ўзи учун зарур бўлган барча неъматларни табиатдан олган.
@quantum577
Халқларнинг лингвомаданияти уларнинг дунёқараши, тафаккури, табиат, олам, борлиқ ҳақидаги мифологик, космогоник, экзистенциал тасаввурларини акс эттиради.
Ер, сайёра, заминни она тимсолида тасаввур қилиш бежиз эмас, ҳамиша ер она каби яратувчилик вазифасини бажарган, инсон ўзи учун зарур бўлган барча неъматларни табиатдан олган.
@quantum577
👍3👏1