#КУН
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
АССАЛОМУ АЛАЙКУМ
Бугун шанба
ҳафтанинг олтинчи куни.
Милодий сана: 2018 йил
май ойининг 26-куни
Ҳижрий сана: 1439 йил.
Рамазон ойининг
10-куни
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналимизни яқинларингизга ҳам улашишни унутманг!
☪️ imon.uz каналига уланиш учун қуйидаги линкка босинг!👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
АССАЛОМУ АЛАЙКУМ
Бугун шанба
ҳафтанинг олтинчи куни.
Милодий сана: 2018 йил
май ойининг 26-куни
Ҳижрий сана: 1439 йил.
Рамазон ойининг
10-куни
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналимизни яқинларингизга ҳам улашишни унутманг!
☪️ imon.uz каналига уланиш учун қуйидаги линкка босинг!👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
#КУН_ОЯТИ
مَثَلُ مَا يُنفِقُونَ فِى هَٰذِهِ ٱلْحَيَوٰةِ ٱلدُّنْيَا كَمَثَلِ رِيحٍ فِيهَا صِرٌّ أَصَابَتْ حَرْثَ قَوْمٍ ظَلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ فَأَهْلَكَتْهُ وَمَا ظَلَمَهُمُ ٱللَّهُ وَلَٰكِنْ أَنفُسَهُمْ يَظْلِمُونَ
(Оли Имрон сураси 117-оят)
Уларнинг бу дунё ҳаётида қиладиган нафақалари мисоли ўзига зулм қилган бир қавмнинг экинини уриб ҳалок қилган совуқ шамолга ўхшайди. Аллоҳ уларга зулм қилмади. Лекин улар ўзларига зулм қилдилар.
(Яхши экинзор бор. Кўрган одам хурсанд бўлади. Аммо экинзорнинг эгаси зулм қилди, гуноҳкор бўлди. Шу сабабдан совуқ шамол келиб, экинларини совуқ уриб кетди. Экинзор ҳалок бўлди. Ҳеч нарса қолмади. Кофирларнинг бу дунёда қилган хайр-эҳсонлари ҳам худди шунга ўхшайди. Сиртдан кўрган одамга савобли иш. Яхшиликка пул-мол сарфлаяпти. Аммо эгасининг иймони йўқ. Бу эса, катта гуноҳ. Иймон бўлмаса, ҳеч қандай хайр-эҳсон қабул бўлмайди. Унга савоб берилмайди. Совуқ шамол экинзорни ҳалок қилганидек, уларнинг кофирлиги ҳам эҳсонларини бефойда қилади.)
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
مَثَلُ مَا يُنفِقُونَ فِى هَٰذِهِ ٱلْحَيَوٰةِ ٱلدُّنْيَا كَمَثَلِ رِيحٍ فِيهَا صِرٌّ أَصَابَتْ حَرْثَ قَوْمٍ ظَلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ فَأَهْلَكَتْهُ وَمَا ظَلَمَهُمُ ٱللَّهُ وَلَٰكِنْ أَنفُسَهُمْ يَظْلِمُونَ
(Оли Имрон сураси 117-оят)
Уларнинг бу дунё ҳаётида қиладиган нафақалари мисоли ўзига зулм қилган бир қавмнинг экинини уриб ҳалок қилган совуқ шамолга ўхшайди. Аллоҳ уларга зулм қилмади. Лекин улар ўзларига зулм қилдилар.
(Яхши экинзор бор. Кўрган одам хурсанд бўлади. Аммо экинзорнинг эгаси зулм қилди, гуноҳкор бўлди. Шу сабабдан совуқ шамол келиб, экинларини совуқ уриб кетди. Экинзор ҳалок бўлди. Ҳеч нарса қолмади. Кофирларнинг бу дунёда қилган хайр-эҳсонлари ҳам худди шунга ўхшайди. Сиртдан кўрган одамга савобли иш. Яхшиликка пул-мол сарфлаяпти. Аммо эгасининг иймони йўқ. Бу эса, катта гуноҳ. Иймон бўлмаса, ҳеч қандай хайр-эҳсон қабул бўлмайди. Унга савоб берилмайди. Совуқ шамол экинзорни ҳалок қилганидек, уларнинг кофирлиги ҳам эҳсонларини бефойда қилади.)
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
СОВУТ КИМНИКИ?
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Бир куни Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳу халифалик даврида қимматбаҳо совутини йўқотиб қўйди. Куфа бозорини айланиб юрганида уни бир зиммийнинг қўлида кўриб:
- Бу менинг совутим-ку. Фалон куни, фалон жойда туямдан тушиб қолибди, - деди.
- Йўқ, совут меники, чунки менинг қўлимда турибди.
- Йўқ, меники. Бошқа гап йўқ, уни бировга сотма, ҳеч кимга берма.
- Келинг, яхшиси қозига борамиз, - деди шунда зиммий.
- Хайрият, инсофинг бор экан. Юр тезроқ, - деди Али розияллоҳу анҳу.
Икковлон қози Шурайҳнинг ҳузурига боришди. Али розияллоҳу анҳу даъвосини сўйлади. Шурайҳ зиммийга қараб:
- Хўш, сен нима дейсан? - деди.
- Совут меники, чунки у менинг қўлимда, бироқ амирул мўмининни ёлғончи деб ҳам ўйламайман.
Қози Али розияллоҳу анҳуга қарата:
- Сизнинг гапингизга шубҳам йўқ, эй мўминлар амири. Совут сизникилигига ишонаман. Аммо даъвоингиз исботи учун иккита гувоҳ лозим, - деди. Шунда Али розияллоҳу анҳу Қанбар исмли мавлоси ва ўғли Ҳасан гувоҳлик беришини айтди.
- Ўғлининг отага гувоҳлиги ўтмайди, - деди қози.
- Субҳаналлоҳ! Наҳотки жаннат аҳлидан бўлган кимсанинг гувоҳлиги ўтмаса? Балки сиз Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг "Ҳасан ва Ҳусайн жаннат аҳли йигитларининг саййидларидир" деганларини эшитмагандирсиз?
- Эшитганман. Аммо боланинг отасига берган гувоҳлиги қабул қилинмайди.
Шунда Али розияллоҳу анҳу зиммийга қараб:
- Ол, олақол шуни. Менинг бошқа гувоҳларим йўқ, - деди.
Бундан таъсирланган зиммий:
- Лекин мен, эй мўминлар амири, совут сизники эканига гувоҳлик бераман, - деди ва сўзида давом этди: - Аллоҳим, халифа ўз қозиси ҳузурида ҳақ-ҳуқуқ талашди. Қози менинг фойдамга ҳукм чиқарди. Мен бу дин ҳак эканига, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқлигига, Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам Унинг бандаси ва Расули эканига иқрорман. Эй қози жаноблари, совут ростдан ҳам амирул мўмининникидир. Мен Сиффинга кетаётган қўшин изидан бориб, йўлда уни топиб олган эдим.
Али розияллоҳу анҳу шундай деди:
- Сен мусулмон бўлдинг. Совут сенга совға. Мана бу отни ҳам қўшиб бераман. Олақол.
"Кўҳна дунё ва ривоятлари" китобидан.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Бир куни Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳу халифалик даврида қимматбаҳо совутини йўқотиб қўйди. Куфа бозорини айланиб юрганида уни бир зиммийнинг қўлида кўриб:
- Бу менинг совутим-ку. Фалон куни, фалон жойда туямдан тушиб қолибди, - деди.
- Йўқ, совут меники, чунки менинг қўлимда турибди.
- Йўқ, меники. Бошқа гап йўқ, уни бировга сотма, ҳеч кимга берма.
- Келинг, яхшиси қозига борамиз, - деди шунда зиммий.
- Хайрият, инсофинг бор экан. Юр тезроқ, - деди Али розияллоҳу анҳу.
Икковлон қози Шурайҳнинг ҳузурига боришди. Али розияллоҳу анҳу даъвосини сўйлади. Шурайҳ зиммийга қараб:
- Хўш, сен нима дейсан? - деди.
- Совут меники, чунки у менинг қўлимда, бироқ амирул мўмининни ёлғончи деб ҳам ўйламайман.
Қози Али розияллоҳу анҳуга қарата:
- Сизнинг гапингизга шубҳам йўқ, эй мўминлар амири. Совут сизникилигига ишонаман. Аммо даъвоингиз исботи учун иккита гувоҳ лозим, - деди. Шунда Али розияллоҳу анҳу Қанбар исмли мавлоси ва ўғли Ҳасан гувоҳлик беришини айтди.
- Ўғлининг отага гувоҳлиги ўтмайди, - деди қози.
- Субҳаналлоҳ! Наҳотки жаннат аҳлидан бўлган кимсанинг гувоҳлиги ўтмаса? Балки сиз Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг "Ҳасан ва Ҳусайн жаннат аҳли йигитларининг саййидларидир" деганларини эшитмагандирсиз?
- Эшитганман. Аммо боланинг отасига берган гувоҳлиги қабул қилинмайди.
Шунда Али розияллоҳу анҳу зиммийга қараб:
- Ол, олақол шуни. Менинг бошқа гувоҳларим йўқ, - деди.
Бундан таъсирланган зиммий:
- Лекин мен, эй мўминлар амири, совут сизники эканига гувоҳлик бераман, - деди ва сўзида давом этди: - Аллоҳим, халифа ўз қозиси ҳузурида ҳақ-ҳуқуқ талашди. Қози менинг фойдамга ҳукм чиқарди. Мен бу дин ҳак эканига, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқлигига, Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам Унинг бандаси ва Расули эканига иқрорман. Эй қози жаноблари, совут ростдан ҳам амирул мўмининникидир. Мен Сиффинга кетаётган қўшин изидан бориб, йўлда уни топиб олган эдим.
Али розияллоҳу анҳу шундай деди:
- Сен мусулмон бўлдинг. Совут сенга совға. Мана бу отни ҳам қўшиб бераман. Олақол.
"Кўҳна дунё ва ривоятлари" китобидан.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Qur'oni Karim 8-porasining qisqa mazmuni
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 8-pora An'om surasining 111-165-oyatlari bilan A'rof surasining 1-87 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 An'om surasining 120-oyatida oshkora va mahfiy gunohlarni tark qilishga, Keyingi oyatda esa Allohning ismi zikr qilinmagan narsalarni yemamaslikka amr qilinmoqda.
📗 123-oyatda har bir shaharda katta jinoyatchilarni u yerlarda makr qilish uchun qo‘yib yuborilgani aytilmoqda.
📗 An'om surasining 125-oyati Qur'oni Karimning ilmiy-mo'jizaviy oyatlaridan biridir.
📗 132-oyatda esa Har kimga qilganlariga yarasha daraja borligi eslatilmoqda.
📗 140-oyatda Mushriklarning aqli pastligi va johilligi tufayli o'z farzandlarini o'ldirishlari zikr qilinmoqda.
📗 146-oyatda Yahudiylarga butun tuyoqlilar (tirnoqlilar) harom qilinganligi hukmi keltirilmoqda.
📗 151-152 oyatlarda Allohning halol va haromga oid amrlari zikr qilinmoqda.
📗 159-oyatda Dinda tafriqa qilish, guruhlarga, firqalarga bo‘linish qoralanmoqda.
📗 160-oyatda kim bir yaxshilik qilsa, unga o'n barobar qaytarilishi, bir yomonlik qilsa, unga faqat qilganiga yarasha jazo bo'lishi yozib qo‘yilgan.
📗 Yuqorida keltirilgan oyatlarda mushriklar haq-huquqsiz, dalil-hujjatsiz ba'zi hayvonlarni minishni, ba'zilarining go‘shtini yeyishni harom qilganligi aslida esa hukm faqat Alloh taolodan ekanligi eslatilmoqda.
📗 165-oyatda Alloh insonlarni yer yuzida xalifa qilganligi, imtihon uchun ba'zilarining darajasini ba'zilaridan ustun qilganligi zikr qilinmoqda va bu sura nihoyasi yetmoqda.
A'rof surasi
📗 A'rof lug‘at ma'nosi jannat va do‘zax orasini ajratib turuvchi devordir. Makkada nozil bo‘lgan 206 oyatdan iboratdir. An'om surasi kabi iymon-e'tiqod masalari haqida va ko‘plab payg‘ambarlar haqida batafsil ma'lumotlar beriladi.
📗 Ilk 10 oyati Qiyomat kuni hisob-kitobi haqidadir.
📗 11-30 oyatlar Odam alayhissalomning yaratilishi va jannatdan chiqarilishi qissasi bayon qilinadi.
📗 44-51 oyatlar suraning ismi bo'lgan A'rof (yuksak devorlar) u yerdagi insonlar haqida ma'lumot berilmoqda.
📗 59-65 oyatlar Nuh alayhissalom, 65-73 oyatlar Nuh alayhissalom, 73-80 oyatlar Solih alayhissalom, 80-85 oyatlar Lut alayhissalom qissalari zikr qilinmoqda va 8-pora nihoyasiga yetmoqda.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪️ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 8-pora An'om surasining 111-165-oyatlari bilan A'rof surasining 1-87 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 An'om surasining 120-oyatida oshkora va mahfiy gunohlarni tark qilishga, Keyingi oyatda esa Allohning ismi zikr qilinmagan narsalarni yemamaslikka amr qilinmoqda.
📗 123-oyatda har bir shaharda katta jinoyatchilarni u yerlarda makr qilish uchun qo‘yib yuborilgani aytilmoqda.
📗 An'om surasining 125-oyati Qur'oni Karimning ilmiy-mo'jizaviy oyatlaridan biridir.
📗 132-oyatda esa Har kimga qilganlariga yarasha daraja borligi eslatilmoqda.
📗 140-oyatda Mushriklarning aqli pastligi va johilligi tufayli o'z farzandlarini o'ldirishlari zikr qilinmoqda.
📗 146-oyatda Yahudiylarga butun tuyoqlilar (tirnoqlilar) harom qilinganligi hukmi keltirilmoqda.
📗 151-152 oyatlarda Allohning halol va haromga oid amrlari zikr qilinmoqda.
📗 159-oyatda Dinda tafriqa qilish, guruhlarga, firqalarga bo‘linish qoralanmoqda.
📗 160-oyatda kim bir yaxshilik qilsa, unga o'n barobar qaytarilishi, bir yomonlik qilsa, unga faqat qilganiga yarasha jazo bo'lishi yozib qo‘yilgan.
📗 Yuqorida keltirilgan oyatlarda mushriklar haq-huquqsiz, dalil-hujjatsiz ba'zi hayvonlarni minishni, ba'zilarining go‘shtini yeyishni harom qilganligi aslida esa hukm faqat Alloh taolodan ekanligi eslatilmoqda.
📗 165-oyatda Alloh insonlarni yer yuzida xalifa qilganligi, imtihon uchun ba'zilarining darajasini ba'zilaridan ustun qilganligi zikr qilinmoqda va bu sura nihoyasi yetmoqda.
A'rof surasi
📗 A'rof lug‘at ma'nosi jannat va do‘zax orasini ajratib turuvchi devordir. Makkada nozil bo‘lgan 206 oyatdan iboratdir. An'om surasi kabi iymon-e'tiqod masalari haqida va ko‘plab payg‘ambarlar haqida batafsil ma'lumotlar beriladi.
📗 Ilk 10 oyati Qiyomat kuni hisob-kitobi haqidadir.
📗 11-30 oyatlar Odam alayhissalomning yaratilishi va jannatdan chiqarilishi qissasi bayon qilinadi.
📗 44-51 oyatlar suraning ismi bo'lgan A'rof (yuksak devorlar) u yerdagi insonlar haqida ma'lumot berilmoqda.
📗 59-65 oyatlar Nuh alayhissalom, 65-73 oyatlar Nuh alayhissalom, 73-80 oyatlar Solih alayhissalom, 80-85 oyatlar Lut alayhissalom qissalari zikr qilinmoqda va 8-pora nihoyasiga yetmoqda.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪️ imon.uz 👉 | @imonuz
Qur'oni Karim 9-porasining qisqa mazmuni
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 9-pora A'rof surasining 88-206-oyatlari bilan Anfol surasining 1-40 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 9-pora 85-94 oyatlar orasida Shuayb alayhissalom qissasini zikr qilish bilan boshlanadi.
📗 94-102 oyatlarda qayerga payg‘ambar yuborilsa, u yerdagi xalqlarning ko‘pchiligi iymon keltirmaganligi eslatilmoqda.
📗 103-174 oyatlar Muso alayhissalomning qissasi bayon qilinadi.
📗 180-oyatda Allohning go‘zal ismlari borligi, unga shu ismlar bilan duo qilish kerakligi zikr qilinmoqda.
📗 187-188 oyatlarda Qiyomatning qachon bo‘lish ilmi faqat Allohga xosligi, uni hech kimga hatto payg‘ambarga ham bildirilmagani eslatilmoqda.
📗 204-oyatda Qur'oni Karim tilovat qilinganda uni jim turib tinglash kerakligi amr qilinmoqda.
📗 205-206-oyatda Farishtalar mutakabbirlik qilmasdan Allohga ibodat qilishlari, insonlar ham ertayu kech, umid va qo‘rquv bilan allohga qullik qilish kerakligi zikr qilinmoqda va sura nihoyasiga yetmoqda.
Anfol surasi
📗 Suraning ilk oyatlaridan olingan "Anfol" ismi Lug‘atda "o'ljalar" degan ma'noni bildiradi. Madinada nozil bo‘lgan. 75 oyatdan iboratdir. Bu surada asosan g‘azot, jang, harbiy qoidalar, urush, sulh, asir va o'lja olish hukmlari bayon qilingan.
📗 5-28 oyatlarda islom tarixidagi eng birinchi g‘azot - Badr jangi voqealarini batafsil yoritgani uchun "Badr" surasi deb ham ataladi.
📗 33-oyatda Istig‘for aytib turilsa azob kelmasligi zikr qilinmoqda.
📗 39-oyatda kufr keltirganlar bilan dinning hammasi Allohga bo‘lgunicha urushish kerakligi, 40-oyatda esa Alloh taolo eng yaxshi xojamiz, mavloyimiz ekanligi eslatilmoqda va 9-pora nihoyasiga yetmoqda.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪️ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 9-pora A'rof surasining 88-206-oyatlari bilan Anfol surasining 1-40 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 9-pora 85-94 oyatlar orasida Shuayb alayhissalom qissasini zikr qilish bilan boshlanadi.
📗 94-102 oyatlarda qayerga payg‘ambar yuborilsa, u yerdagi xalqlarning ko‘pchiligi iymon keltirmaganligi eslatilmoqda.
📗 103-174 oyatlar Muso alayhissalomning qissasi bayon qilinadi.
📗 180-oyatda Allohning go‘zal ismlari borligi, unga shu ismlar bilan duo qilish kerakligi zikr qilinmoqda.
📗 187-188 oyatlarda Qiyomatning qachon bo‘lish ilmi faqat Allohga xosligi, uni hech kimga hatto payg‘ambarga ham bildirilmagani eslatilmoqda.
📗 204-oyatda Qur'oni Karim tilovat qilinganda uni jim turib tinglash kerakligi amr qilinmoqda.
📗 205-206-oyatda Farishtalar mutakabbirlik qilmasdan Allohga ibodat qilishlari, insonlar ham ertayu kech, umid va qo‘rquv bilan allohga qullik qilish kerakligi zikr qilinmoqda va sura nihoyasiga yetmoqda.
Anfol surasi
📗 Suraning ilk oyatlaridan olingan "Anfol" ismi Lug‘atda "o'ljalar" degan ma'noni bildiradi. Madinada nozil bo‘lgan. 75 oyatdan iboratdir. Bu surada asosan g‘azot, jang, harbiy qoidalar, urush, sulh, asir va o'lja olish hukmlari bayon qilingan.
📗 5-28 oyatlarda islom tarixidagi eng birinchi g‘azot - Badr jangi voqealarini batafsil yoritgani uchun "Badr" surasi deb ham ataladi.
📗 33-oyatda Istig‘for aytib turilsa azob kelmasligi zikr qilinmoqda.
📗 39-oyatda kufr keltirganlar bilan dinning hammasi Allohga bo‘lgunicha urushish kerakligi, 40-oyatda esa Alloh taolo eng yaxshi xojamiz, mavloyimiz ekanligi eslatilmoqda va 9-pora nihoyasiga yetmoqda.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪️ imon.uz 👉 | @imonuz
Tarabyon.com_Maher Zain - 08. Allah Ya Moulana
Maher Zain
✅ Maher Zain
🎵 Allah Ya Maulana
▶️ mp3 ҳажми 9.8 MB
Каналимизни ўз яқинларингизга ҳам улашинг!!!
Каналга уланиш ➡️https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
🎵 Allah Ya Maulana
▶️ mp3 ҳажми 9.8 MB
Каналимизни ўз яқинларингизга ҳам улашинг!!!
Каналга уланиш ➡️https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
РЎЗАДОРНИНГ ДАРАЖАСИ
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Хазрати Мусо алайхиссалом Аллоҳ таъолога муножот қилиб:
–"Эй Раббим! Бирор бандангни мени икром қилганингчалик икром қилганмисан? Ахир, Сен менга Ўз каломингни эшиттирдинг", дедилар. Шунда Аллоҳ таъоло:
–"Эй Мусо! Мен сен билан гаплашган вақтимда ўртамизда етмиш минг парда бор эди. Лекин охир замон бўлганда Менинг шундай бандаларим бўлгайки, Мен уларни рамазон ойи билан икром қиламан, уларга Мен бу муборак ойда жудаям яқин бўламан. Уммати Муҳаммад рўза тутиб, лаби оқариб, рангги сарғайиб ифторликка ўтирган сонияларда Мен шу пардаларни кўтараман. Эй Мусо! Рамазон ойида қорни оч қолиб, жигари куйганларга жаннат бўлсин. Мен уларни жамолимни кўришдек улкан бахтга мушарраф қилгайман"– деди.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Хазрати Мусо алайхиссалом Аллоҳ таъолога муножот қилиб:
–"Эй Раббим! Бирор бандангни мени икром қилганингчалик икром қилганмисан? Ахир, Сен менга Ўз каломингни эшиттирдинг", дедилар. Шунда Аллоҳ таъоло:
–"Эй Мусо! Мен сен билан гаплашган вақтимда ўртамизда етмиш минг парда бор эди. Лекин охир замон бўлганда Менинг шундай бандаларим бўлгайки, Мен уларни рамазон ойи билан икром қиламан, уларга Мен бу муборак ойда жудаям яқин бўламан. Уммати Муҳаммад рўза тутиб, лаби оқариб, рангги сарғайиб ифторликка ўтирган сонияларда Мен шу пардаларни кўтараман. Эй Мусо! Рамазон ойида қорни оч қолиб, жигари куйганларга жаннат бўлсин. Мен уларни жамолимни кўришдек улкан бахтга мушарраф қилгайман"– деди.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
ЖАЗОДАН ҚУТҚАРИБ ҚОЛДИ
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Ибн Абу Ҳотим Абдуллоҳ Жуҳайнийдан қуйидаги қиссани ривоят қилади: "Биздан бир киши Жуҳайна қабиласига мансуб аёлга уйланган эди, у олти ойдан кейин бола туғди. Эри халифа Усмон розияллоҳу анҳунинг ҳузурларига бориб, бўлган воқеани айтди. У киши аёлни келтиришга одам юбордилар. Аёл туриб, кийимларини кияётганида синглиси йиғлай бошлади. У синглисига қараб:
- Нимага йиғлайсан, Аллоҳга қасамки, менга эримдан бошқа ҳеч ким қўл теккизгани йўқ. Аллоҳнинг Ўзи нимани хоҳласа, шу бўлади, - деди. Уни ҳазрати Усмоннинг ҳузурларига олиб келишганида, у киши аёлни зинода айблаб, тошбўрон қилишга буюрдилар. Бу хабар ҳазрати Алига етди. У киши ҳазрати Усмоннинг олдиларига келиб:
- Нима қиляпсиз? - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Олти ойда туғибди, шундай бўлиши ҳам мумкинми? - дедилар. Ҳазрати Али:
- Агар бу аёл Қуръондан далил келтирса, сизни ютади, - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Қандай қилиб? - деб сўрадилар. Ҳазрати Али:
- Аллоҳ таолонинг "...унинг ҳомиласи ва кўкракдан ажратиши ўттиз ойдир" деган сўзини ўқиганмисиз? "Оналар фарзандларини тўлиқ икки йил эмизурлар" деганини-чи? Шунда орадаги муддат олти ой қолмайдими? - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Бу ёғи хаёлимга келмабди, Али бўлмаганда, ҳалокатга учрар эканмиз, - дедилар".
"Кўҳна дунё ва ривоятлари" китобидан.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Ибн Абу Ҳотим Абдуллоҳ Жуҳайнийдан қуйидаги қиссани ривоят қилади: "Биздан бир киши Жуҳайна қабиласига мансуб аёлга уйланган эди, у олти ойдан кейин бола туғди. Эри халифа Усмон розияллоҳу анҳунинг ҳузурларига бориб, бўлган воқеани айтди. У киши аёлни келтиришга одам юбордилар. Аёл туриб, кийимларини кияётганида синглиси йиғлай бошлади. У синглисига қараб:
- Нимага йиғлайсан, Аллоҳга қасамки, менга эримдан бошқа ҳеч ким қўл теккизгани йўқ. Аллоҳнинг Ўзи нимани хоҳласа, шу бўлади, - деди. Уни ҳазрати Усмоннинг ҳузурларига олиб келишганида, у киши аёлни зинода айблаб, тошбўрон қилишга буюрдилар. Бу хабар ҳазрати Алига етди. У киши ҳазрати Усмоннинг олдиларига келиб:
- Нима қиляпсиз? - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Олти ойда туғибди, шундай бўлиши ҳам мумкинми? - дедилар. Ҳазрати Али:
- Агар бу аёл Қуръондан далил келтирса, сизни ютади, - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Қандай қилиб? - деб сўрадилар. Ҳазрати Али:
- Аллоҳ таолонинг "...унинг ҳомиласи ва кўкракдан ажратиши ўттиз ойдир" деган сўзини ўқиганмисиз? "Оналар фарзандларини тўлиқ икки йил эмизурлар" деганини-чи? Шунда орадаги муддат олти ой қолмайдими? - дедилар. Ҳазрати Усмон:
- Бу ёғи хаёлимга келмабди, Али бўлмаганда, ҳалокатга учрар эканмиз, - дедилар".
"Кўҳна дунё ва ривоятлари" китобидан.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
"Оламга нур сочган ой"
12- қисм.
Манба: SevimliTv
Дустларингизга ҳам улашинг:
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
12- қисм.
Манба: SevimliTv
Дустларингизга ҳам улашинг:
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
#Кино
«Умар ибн Хаттоб» сериали (9-қисм)
Манба: MilliyTV
Дустларингизга ҳам улашинг:
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
«Умар ибн Хаттоб» сериали (9-қисм)
Манба: MilliyTV
Дустларингизга ҳам улашинг:
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
#ЎМИ_ФАТВОСИ
Закотга оид фатволар
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
16-ФАТВО
Фақир кишига берган қарзидан кечиб юборса, ўша қарзда турган бойлигидан берадиган закотидан қутулади. Агар бир қисмидан кечса, ўша қисмидан берадиган закоти соқит бўлади. Бой кишидаги қарзини унга ҳадя қилиб юборса, унинг закоти соқит бўлмайди.
«Оламгирия», «Табйин».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 17-ФАТВО
Бой киши фақир ҳузурига бориб фалон одамга берган қарзимни ўзингга олгин, деб закотни ният қилса, жоиздир.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 18-ФАТВО
Мискинга пул бериб, тилида ҳиба (ҳадя) ёки қарз деб айтиб, дилида закот деб ният қилса, закотга ўтади.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ», «Қуня».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 19-ФАТВО
Тўлиқ бир йил мажнун (жин теккан, руҳий касалликка учраган) бўлса, закот вожиб эмас. Йилнинг боши ва охирида мажнунлиги кетган бўлса, закот вожиб бўлади. Аммо бир йил беҳуш ётган бойга закот вожиб.
«Оламгирия», «Жавҳара», «ал-Кофий», «Қозихон».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 20-ФАТВО
Гаровга қўйган бойлиги, модомики гаровга олган киши қўлида экан, ундан закот бериш вожиб эмас.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ».
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Закотга оид фатволар
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
16-ФАТВО
Фақир кишига берган қарзидан кечиб юборса, ўша қарзда турган бойлигидан берадиган закотидан қутулади. Агар бир қисмидан кечса, ўша қисмидан берадиган закоти соқит бўлади. Бой кишидаги қарзини унга ҳадя қилиб юборса, унинг закоти соқит бўлмайди.
«Оламгирия», «Табйин».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 17-ФАТВО
Бой киши фақир ҳузурига бориб фалон одамга берган қарзимни ўзингга олгин, деб закотни ният қилса, жоиздир.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 18-ФАТВО
Мискинга пул бериб, тилида ҳиба (ҳадя) ёки қарз деб айтиб, дилида закот деб ният қилса, закотга ўтади.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ», «Қуня».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 19-ФАТВО
Тўлиқ бир йил мажнун (жин теккан, руҳий касалликка учраган) бўлса, закот вожиб эмас. Йилнинг боши ва охирида мажнунлиги кетган бўлса, закот вожиб бўлади. Аммо бир йил беҳуш ётган бойга закот вожиб.
«Оламгирия», «Жавҳара», «ал-Кофий», «Қозихон».
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
✅ 20-ФАТВО
Гаровга қўйган бойлиги, модомики гаровга олган киши қўлида экан, ундан закот бериш вожиб эмас.
«Оламгирия», «ал-Баҳрур-роиқ».
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Бугун 26-май шанба
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Рамазон ойининг 10-куни
Тошкентдан бошқа шаҳарлардаги вақтлар фарқи билан очадилар
Тошкент вақти билан
оғиз очиш вақти
⏰ (19:45)
Ифторлик (оғиз очиш) дуоси
Аллоҳумма лака сумту ва бика аманту ва ъалайка таваккалту ва ъала ризқика афтарту, фағфирли зунуби я Ғоффару ма қоддамту ва ма аххорту. ***
Яъни:Ё Аллоҳ! Сенга иймон келтириб, Сенга таваккал қилиб, Сен учун рўза тутдим. Сен берган ризқ билан ифтор қилдим. Эй гуноҳларни кечирувчи Зот! Олдинги ва кейинги гуноҳларимни кечир. Омин
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Рамазон ойининг 10-куни
Тошкентдан бошқа шаҳарлардаги вақтлар фарқи билан очадилар
Тошкент вақти билан
оғиз очиш вақти
⏰ (19:45)
Ифторлик (оғиз очиш) дуоси
Аллоҳумма лака сумту ва бика аманту ва ъалайка таваккалту ва ъала ризқика афтарту, фағфирли зунуби я Ғоффару ма қоддамту ва ма аххорту. ***
Яъни:Ё Аллоҳ! Сенга иймон келтириб, Сенга таваккал қилиб, Сен учун рўза тутдим. Сен берган ризқ билан ифтор қилдим. Эй гуноҳларни кечирувчи Зот! Олдинги ва кейинги гуноҳларимни кечир. Омин
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
#Ибратли_ҳикоялар
Ҳамма гап қандай қарашда
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Бир замонлар бир кўзи ғилай ва бир оёғи калта подшоҳ бўлган экан. Кунларнинг бирида у барча рассомларни чақиртириб ўз суратини жисмоний нуқсонларини яширган ҳолда чизишни буюрибди. Лекин рассомларнинг бирортаси бунга рози бўлмабди. Улар ўзаро “Бир кўзи ғилай ва бир оёғи калта подшоҳни соғлом кўз ва оёқли қилиб тасвирлаш ёлғон манзара бўлади, биз бундай ишга қўл урмаймиз”, дейишибди ва ҳар хил баҳоналар билан шоҳга ўз узрларини изҳор қилибди. Аммо бир рассом бунга рози бўлиб, барча мусаввирларни ҳайратга солибди.
Ҳақиқатан, у подшоҳнинг нуқсонсиз расмини жуда ҳам чиройли тасвирлабди.
Суратда подшоҳ ов милтиғини ушлаб кийикни нишонга олаётган ҳолатда эди. Бундай чоқда табийки, овчи бир кўзини юмиб олган ҳамда бир оёғини букиб ерга таяниб турган бўлади. Маҳоратли рассом суратда подшоҳнинг ғилай кўзи ва чўлоқ оёғини шу ҳолатда яшира олди. Бошқа ҳамкасблари унинг маҳорати ва зийраклиги олдида бош эгди ва тасаннолар айтди. Чунки у одамларга айблов кўзи билан эмас, балки ижобий кўз билан қараб, уни бенуқсон суратда тасвирлай олган эди.
Бизнинг ҳам атрофимиздаги одамларнинг баъзи камчиликлари кўзга ташланиши мумкин. Лекин биз улар ҳақида гапирганимизда бу камчиликларни яширишимиз ва яхши тарафга йўйишимиз даркор. Чунки инсон хатодан холи эмас. Ундан ташқари, одамларнинг баъзи қилаётган ишларига унинг ҳақиқатини билмасдан, зоҳирига қараб баҳо бериш билан ноўрин айблаб қўйиб, сўнг пушаймон бўлишимиз мумкин. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам бу ҳақида: «Зинҳор ва зинҳор бадгумон бўлманглар. Чунки бадгумонлик сўзнинг энг ёлғонидир», деганлар. Ояти каримада ҳам Аллоҳ таоло: «Эй мўминлар, кўп гумонлардан четланинглар! Чунки баъзи гумон(лар) гуноҳдир. (Ўзгалар айбини қидириб) жосуслик қилманглар ва бирингиз бирингизни ғийбат қилмасин», деган (Ҳужурот, 12).
Демак, ўзгалардаги аниқ кўриниб турган айбларни гапиришимиз ғийбат, аниқ бўлмаган камчилик ёки айбларни айтишимиз бадгумонлик, асли бўлмаган айбни айтиш эса бўҳтон ва туҳмат бўлар экан. Шундай экан, бошқалар ҳақида гапирганимизда тилимизга эҳтиёт бўлайлик ва фақат уларнинг яхши тарафини тилга олайлик.
Ҳамма гап қандай қарашда
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Ҳамма гап қандай қарашда
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Бир замонлар бир кўзи ғилай ва бир оёғи калта подшоҳ бўлган экан. Кунларнинг бирида у барча рассомларни чақиртириб ўз суратини жисмоний нуқсонларини яширган ҳолда чизишни буюрибди. Лекин рассомларнинг бирортаси бунга рози бўлмабди. Улар ўзаро “Бир кўзи ғилай ва бир оёғи калта подшоҳни соғлом кўз ва оёқли қилиб тасвирлаш ёлғон манзара бўлади, биз бундай ишга қўл урмаймиз”, дейишибди ва ҳар хил баҳоналар билан шоҳга ўз узрларини изҳор қилибди. Аммо бир рассом бунга рози бўлиб, барча мусаввирларни ҳайратга солибди.
Ҳақиқатан, у подшоҳнинг нуқсонсиз расмини жуда ҳам чиройли тасвирлабди.
Суратда подшоҳ ов милтиғини ушлаб кийикни нишонга олаётган ҳолатда эди. Бундай чоқда табийки, овчи бир кўзини юмиб олган ҳамда бир оёғини букиб ерга таяниб турган бўлади. Маҳоратли рассом суратда подшоҳнинг ғилай кўзи ва чўлоқ оёғини шу ҳолатда яшира олди. Бошқа ҳамкасблари унинг маҳорати ва зийраклиги олдида бош эгди ва тасаннолар айтди. Чунки у одамларга айблов кўзи билан эмас, балки ижобий кўз билан қараб, уни бенуқсон суратда тасвирлай олган эди.
Бизнинг ҳам атрофимиздаги одамларнинг баъзи камчиликлари кўзга ташланиши мумкин. Лекин биз улар ҳақида гапирганимизда бу камчиликларни яширишимиз ва яхши тарафга йўйишимиз даркор. Чунки инсон хатодан холи эмас. Ундан ташқари, одамларнинг баъзи қилаётган ишларига унинг ҳақиқатини билмасдан, зоҳирига қараб баҳо бериш билан ноўрин айблаб қўйиб, сўнг пушаймон бўлишимиз мумкин. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам бу ҳақида: «Зинҳор ва зинҳор бадгумон бўлманглар. Чунки бадгумонлик сўзнинг энг ёлғонидир», деганлар. Ояти каримада ҳам Аллоҳ таоло: «Эй мўминлар, кўп гумонлардан четланинглар! Чунки баъзи гумон(лар) гуноҳдир. (Ўзгалар айбини қидириб) жосуслик қилманглар ва бирингиз бирингизни ғийбат қилмасин», деган (Ҳужурот, 12).
Демак, ўзгалардаги аниқ кўриниб турган айбларни гапиришимиз ғийбат, аниқ бўлмаган камчилик ёки айбларни айтишимиз бадгумонлик, асли бўлмаган айбни айтиш эса бўҳтон ва туҳмат бўлар экан. Шундай экан, бошқалар ҳақида гапирганимизда тилимизга эҳтиёт бўлайлик ва фақат уларнинг яхши тарафини тилга олайлик.
Ҳамма гап қандай қарашда
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
РАМАЗОН_ТАҚВИМИ
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Тошкентдан бошқа вилоят шаҳарлар вақтлар фарқи
билан ёпадилар
Бугун якшанба: 27-май
Тошкент вақти билан
Оғиз ёпиш ва очиш вақти:
⏰ (03:25 --- 19:45)
Рўзанинг нияти:
(Рамазон ойининг рўзасини субҳдан то кун ботгунча тутмоқни ният қилдим. Холис Аллоҳ учун.)
ёки арабча:
Навайту ан асума совма шаҳри рамазона минал фажри илал мағриби, холисан лиллаҳи таъала. Аллоҳу акбар.
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Тошкентдан бошқа вилоят шаҳарлар вақтлар фарқи
билан ёпадилар
Бугун якшанба: 27-май
Тошкент вақти билан
Оғиз ёпиш ва очиш вақти:
⏰ (03:25 --- 19:45)
Рўзанинг нияти:
(Рамазон ойининг рўзасини субҳдан то кун ботгунча тутмоқни ният қилдим. Холис Аллоҳ учун.)
ёки арабча:
Навайту ан асума совма шаҳри рамазона минал фажри илал мағриби, холисан лиллаҳи таъала. Аллоҳу акбар.
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналга уланиш 👇
☪ https://t.iss.one/imonuz
Qur'oni Karim 10-porasining qisqa mazmuni
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 10-pora Anfol surasining 41-75-oyatlari bilan Tovba surasining 1-93 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 41-oyat badr g‘azoti bilan davom etadi va u kunni Furqon kuni deb atalmoqda. Sababi u kun haq bilan botilni ajratgan kundir va yana bu oyatda o'ljaga olingan narsalarning beshdan biri Alloh va Rasuliga ekanligi zikr qilinmoqda.
📗 Keyingi kelgan oyatlarda yana Badr g'azoti haqida ma'lumot berilmoqda va 45-oyatda Kofirlarga ro'paro kelganingizda sabotli bo'lish amr qilinmoqda, 46-oyatda g‘alaba omillaridan muhimi - Alloh va Rasuliga itoat ekanligi eslatilmoqda.
📗 So‘ngra kelgan oyatlar yana badr g‘azoti bilan davom etadi va 60-oyatga kelib musulmon jamiyatining qurolli kuchlari doimo shay turishi lozimligi zikr qilinmoqda.
📗 65-oyatda bitta sabrli mo‘min o‘nta kofirga badal ekanligi, keyingi 66-oyatda esa bu hukm yengillashtirilib bitta mo‘min ikkita kofirga badal ekanligi zikr qilinmoqda.
📗 67-oyatdan boshlab keyingi kelgan oyatlar Badr g‘azotida asir tushgan mushriklar haqidadir.
📗 71-75 oyatlarda iymon keltirgan, hijrat etgan, Allohning yo‘lida jihod qilgan va joy berib, yordam ko'rsatgan muhojir va ansorlar haqida va kufr keltirgan Kofir va munofiqlar haqidagi oyatlar bilan bu sura nihoyasiga yetadi.
Tavba surasi
📗 Tavba lug‘atda "Qaytish" degan ma'noni bildiradi, Madinada nozil bolgan, 129 oyatdan iboratdir. Bu suraning "Baroat", "Azob surasi", "Mubosira" kabi bir necha nomlari bordir. Payg‘ambarimizga buyurilmagani uchun bu sura boshida "Bismillahir rohmanir rohiym" kelmagan.
📗 Ilk oyatlatdan 24-oyatgacha Makka fathidan keyin bo'lib o‘tgan hodisalar haqida nozil bo‘lgandir.
📗 25-27 oyatlar Hunayn g‘azoti haqida bayon qiladi.
📗 28-oyatda mushriklarning najas ekanligi, Makka fathidan keyin ularning Masjidul haromga kirishlari ta'qiqlanmoqda.
📗 40-oyatda Rosullulloh sallollohu alayhi vasallam bilan Abu Bakr roziyallohu anhu hijrat qilganlarida, Savr g'origa yashiringan hollarini tasvirlagan.
📗 60-oyatda Zakot kimlarga berilishi kerakligi zikr qilinmoqda.
📗 42-oyatdan poraning oxirigi 93-oyatigacha Tabuk g'azotidan bahs yuritadi, va 10- pora nihoyasiga yetadi.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
📗 10-pora Anfol surasining 41-75-oyatlari bilan Tovba surasining 1-93 oyatlarini o'z ichiga oladi.
📗 41-oyat badr g‘azoti bilan davom etadi va u kunni Furqon kuni deb atalmoqda. Sababi u kun haq bilan botilni ajratgan kundir va yana bu oyatda o'ljaga olingan narsalarning beshdan biri Alloh va Rasuliga ekanligi zikr qilinmoqda.
📗 Keyingi kelgan oyatlarda yana Badr g'azoti haqida ma'lumot berilmoqda va 45-oyatda Kofirlarga ro'paro kelganingizda sabotli bo'lish amr qilinmoqda, 46-oyatda g‘alaba omillaridan muhimi - Alloh va Rasuliga itoat ekanligi eslatilmoqda.
📗 So‘ngra kelgan oyatlar yana badr g‘azoti bilan davom etadi va 60-oyatga kelib musulmon jamiyatining qurolli kuchlari doimo shay turishi lozimligi zikr qilinmoqda.
📗 65-oyatda bitta sabrli mo‘min o‘nta kofirga badal ekanligi, keyingi 66-oyatda esa bu hukm yengillashtirilib bitta mo‘min ikkita kofirga badal ekanligi zikr qilinmoqda.
📗 67-oyatdan boshlab keyingi kelgan oyatlar Badr g‘azotida asir tushgan mushriklar haqidadir.
📗 71-75 oyatlarda iymon keltirgan, hijrat etgan, Allohning yo‘lida jihod qilgan va joy berib, yordam ko'rsatgan muhojir va ansorlar haqida va kufr keltirgan Kofir va munofiqlar haqidagi oyatlar bilan bu sura nihoyasiga yetadi.
Tavba surasi
📗 Tavba lug‘atda "Qaytish" degan ma'noni bildiradi, Madinada nozil bolgan, 129 oyatdan iboratdir. Bu suraning "Baroat", "Azob surasi", "Mubosira" kabi bir necha nomlari bordir. Payg‘ambarimizga buyurilmagani uchun bu sura boshida "Bismillahir rohmanir rohiym" kelmagan.
📗 Ilk oyatlatdan 24-oyatgacha Makka fathidan keyin bo'lib o‘tgan hodisalar haqida nozil bo‘lgandir.
📗 25-27 oyatlar Hunayn g‘azoti haqida bayon qiladi.
📗 28-oyatda mushriklarning najas ekanligi, Makka fathidan keyin ularning Masjidul haromga kirishlari ta'qiqlanmoqda.
📗 40-oyatda Rosullulloh sallollohu alayhi vasallam bilan Abu Bakr roziyallohu anhu hijrat qilganlarida, Savr g'origa yashiringan hollarini tasvirlagan.
📗 60-oyatda Zakot kimlarga berilishi kerakligi zikr qilinmoqda.
📗 42-oyatdan poraning oxirigi 93-oyatigacha Tabuk g'azotidan bahs yuritadi, va 10- pora nihoyasiga yetadi.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
Каналга уланиш:
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
Ya Nabi Salam Alayka (Arabic Version) - NogoomElArab.com
Maher Zain
✅ Maher Zain
🎵 Ya Nabi Salam Alayka (arabic version)
▶️ mp3 ҳажми 7.0 MB
Каналимизни ўз яқинларингизга ҳам улашинг!!!
Каналга уланиш ➡️https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
🎵 Ya Nabi Salam Alayka (arabic version)
▶️ mp3 ҳажми 7.0 MB
Каналимизни ўз яқинларингизга ҳам улашинг!!!
Каналга уланиш ➡️https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
#КУН
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
АССАЛОМУ АЛАЙКУМ
Бугун якшанба
ҳафтанинг еттинчи куни.
Милодий сана: 2018 йил
май ойининг 27-куни
Ҳижрий сана: 1439 йил.
Рамазон ойининг
11-куни
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналимизни яқинларингизга ҳам улашишни унутманг!
☪️ imon.uz каналига уланиш учун қуйидаги линкка босинг!👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
АССАЛОМУ АЛАЙКУМ
Бугун якшанба
ҳафтанинг еттинчи куни.
Милодий сана: 2018 йил
май ойининг 27-куни
Ҳижрий сана: 1439 йил.
Рамазон ойининг
11-куни
•┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈•
Каналимизни яқинларингизга ҳам улашишни унутманг!
☪️ imon.uz каналига уланиш учун қуйидаги линкка босинг!👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEL6qMsv8neeLDzT5A
#КУН_ОЯТИ
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ لَا تَتَّخِذُوا۟ بِطَانَةً مِّن دُونِكُمْ لَا يَأْلُونَكُمْ خَبَالًا وَدُّوا۟ مَا عَنِتُّمْ قَدْ بَدَتِ ٱلْبَغْضَآءُ مِنْ أَفْوَٰهِهِمْ وَمَا تُخْفِى صُدُورُهُمْ أَكْبَرُ قَدْ بَيَّنَّا لَكُمُ ٱلْءَايَٰتِ إِن كُنتُمْ تَعْقِلُونَ
(Оли Имрон сураси 118-оят.)
Эй иймон келтирганлар, ўзингиздан бошқадан сирдош тутманг. Улар сизга ёмонлик қилишини қўймаслар. Машаққатда қолишингизни хоҳларлар. Душманликлари оғизларидаги (сўзлари)дан билиниб турибди. Дилларида махфий тургани яна ҳам каттароқ. Агар ақл юритадиган бўлсангиз, биз сизларга оят-белгиларни баён қилиб бўлдик.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ لَا تَتَّخِذُوا۟ بِطَانَةً مِّن دُونِكُمْ لَا يَأْلُونَكُمْ خَبَالًا وَدُّوا۟ مَا عَنِتُّمْ قَدْ بَدَتِ ٱلْبَغْضَآءُ مِنْ أَفْوَٰهِهِمْ وَمَا تُخْفِى صُدُورُهُمْ أَكْبَرُ قَدْ بَيَّنَّا لَكُمُ ٱلْءَايَٰتِ إِن كُنتُمْ تَعْقِلُونَ
(Оли Имрон сураси 118-оят.)
Эй иймон келтирганлар, ўзингиздан бошқадан сирдош тутманг. Улар сизга ёмонлик қилишини қўймаслар. Машаққатда қолишингизни хоҳларлар. Душманликлари оғизларидаги (сўзлари)дан билиниб турибди. Дилларида махфий тургани яна ҳам каттароқ. Агар ақл юритадиган бўлсангиз, биз сизларга оят-белгиларни баён қилиб бўлдик.
•┈•┈•┈•❁imonuz❁•┈•┈•┈•
☪ imon.uz 👉 | @imonuz