🇷🇸Цртежник и ђаво: Русија и револуција у ,,Мајстору и Маргарити“
уторак, 21. јун у 19 часова
Галерија Руског дома
Улаз слободан
Предавач: мр Олег Солдат,
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци
Роман Михаила Булгакова (1891-1940) ,,Мајстор и Маргарита“ не важи само за једно од највећих књижевних остварења 20. века, већ и за једно од најзагонетнијих уметничких дела икад. Он спада у она дела која стварност не само да имитира, већ која његови творци плаћају својим животом.
У овом предавању пажња ће бити посвећена енигми пишчевог живота и чудних геометрија које је могуће детектовати између романа, аутора и (совјетске) стварности, већ и оној геометрији која уоквирава однос између званичног антагонисте романа, руске револуције, и данашње Русије. Предавач ће настојати да понуди основни оријентациони нацрт те чудне геометрије, кроз коју провеја трагични 20. век, али и обавезујући правци Русије данас којима смо сведоци, а можда и учесници. Нарочит фокус ће бити на улози ђавола у роману, као оног ко извлачи амбивалентне (цртеже) геометрије, међу којима је и судбина Русије. Геометријско-графолошки аспект цртежника-ђавола се у предавању и нуди као допринос науци булгакологије.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
уторак, 21. јун у 19 часова
Галерија Руског дома
Улаз слободан
Предавач: мр Олег Солдат,
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци
Роман Михаила Булгакова (1891-1940) ,,Мајстор и Маргарита“ не важи само за једно од највећих књижевних остварења 20. века, већ и за једно од најзагонетнијих уметничких дела икад. Он спада у она дела која стварност не само да имитира, већ која његови творци плаћају својим животом.
У овом предавању пажња ће бити посвећена енигми пишчевог живота и чудних геометрија које је могуће детектовати између романа, аутора и (совјетске) стварности, већ и оној геометрији која уоквирава однос између званичног антагонисте романа, руске револуције, и данашње Русије. Предавач ће настојати да понуди основни оријентациони нацрт те чудне геометрије, кроз коју провеја трагични 20. век, али и обавезујући правци Русије данас којима смо сведоци, а можда и учесници. Нарочит фокус ће бити на улози ђавола у роману, као оног ко извлачи амбивалентне (цртеже) геометрије, међу којима је и судбина Русије. Геометријско-графолошки аспект цртежника-ђавола се у предавању и нуди као допринос науци булгакологије.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
🇷🇺Народы России. Немцы
Согласно Всероссийской переписи населения 2010 года, в России проживало 394 138 немцев. При этом примерно 1,5 миллиона человек — потомки российских немцев с той или иной степенью родства.
Немцы поселились в России еще с давних времен, а к середине XVII века в Москве уже была основана целая Немецкая слобода. Забавный факт: в ней жили не только немцы, но и голландцы, фламандцы и другие народы, близкие по языку и культуре к немцам. Есть версия, что «немцами» их звали за неумение говорить по-русски и молчание в ответ на вопросы — эти люди считались как бы «немыми».
Больше всего немцев в Россию приехало при Петре I и его преемниках: это были ремесленники, купцы, военные, а главное — врачи и учёные. В первой российской Академии наук на протяжении многих десятилетий работали преимущественно немцы.
Большая часть современных немцев России и сегодня занята в науке, промышленности и искусстве. Этот народ старается сохранить элементы своей традиционной культуры: жилища в стиле фахверк, блюда национальной кухни и фольклор.
Не все знают, но традиция украшать на Новый год ёлочку пришла в Россию именно с немцами и немецкой культурой. В 1699 году Пётр I приказал праздновать Новый год 1 января и дал распоряжение: зажигать модные фейерверки и ставить красиво убранные ёлки в домах.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #НародыРоссии
Согласно Всероссийской переписи населения 2010 года, в России проживало 394 138 немцев. При этом примерно 1,5 миллиона человек — потомки российских немцев с той или иной степенью родства.
Немцы поселились в России еще с давних времен, а к середине XVII века в Москве уже была основана целая Немецкая слобода. Забавный факт: в ней жили не только немцы, но и голландцы, фламандцы и другие народы, близкие по языку и культуре к немцам. Есть версия, что «немцами» их звали за неумение говорить по-русски и молчание в ответ на вопросы — эти люди считались как бы «немыми».
Больше всего немцев в Россию приехало при Петре I и его преемниках: это были ремесленники, купцы, военные, а главное — врачи и учёные. В первой российской Академии наук на протяжении многих десятилетий работали преимущественно немцы.
Большая часть современных немцев России и сегодня занята в науке, промышленности и искусстве. Этот народ старается сохранить элементы своей традиционной культуры: жилища в стиле фахверк, блюда национальной кухни и фольклор.
Не все знают, но традиция украшать на Новый год ёлочку пришла в Россию именно с немцами и немецкой культурой. В 1699 году Пётр I приказал праздновать Новый год 1 января и дал распоряжение: зажигать модные фейерверки и ставить красиво убранные ёлки в домах.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #НародыРоссии
🇷🇸Народи Русије. Немци
Према Сверуском попису становништва из 2010. године, у Русији је живело 394.138 Немаца. Око 1,5 милиона људи су при том потомци руских Немаца са различитим степеном сродства.
Немци су се доселили у Русију још у давна времена, а средином 17. века у Москви је већ било основано велико немачко насеље. Занимљива чињеница је да су поред Немаца овде живели и Холанђани, Фламанци и други народи који су Немцима били блиски по језику и култури. Постоји теорија да су их називали „Немцима” због тога што нису говорили руски. Када би им се поставило питање они би ћутали, те су сматрани „немима”.
Већина Немаца је стигла у Русију у време владавине Петра Великог и његових наследника. Биле су то занатлије, трговци, војници, лекари и научници. Чланови прве руске Академије наука су дуги низ деценија били претежно Немци.
Већина Немаца који живе у Русији и данас раде у науци, индустрији и уметности. При том, настоје да сачувају елементе своје изворне културе: традиционалну технику градње кућа, националну кухињу и фолклор.
Мало је позната чињеница да се обичај кићења јелке за Нову годину у Русији појавила управо захваљујући Немцима и њиховој култури. Руски цар Петар Велики је 1966. године издао наредбу да се Нова година обележава 1. јануара уз обавезан ватромет, а да свака породица у свом дому постави празнично декорисану јелку.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #НародыРоссии
Према Сверуском попису становништва из 2010. године, у Русији је живело 394.138 Немаца. Око 1,5 милиона људи су при том потомци руских Немаца са различитим степеном сродства.
Немци су се доселили у Русију још у давна времена, а средином 17. века у Москви је већ било основано велико немачко насеље. Занимљива чињеница је да су поред Немаца овде живели и Холанђани, Фламанци и други народи који су Немцима били блиски по језику и култури. Постоји теорија да су их називали „Немцима” због тога што нису говорили руски. Када би им се поставило питање они би ћутали, те су сматрани „немима”.
Већина Немаца је стигла у Русију у време владавине Петра Великог и његових наследника. Биле су то занатлије, трговци, војници, лекари и научници. Чланови прве руске Академије наука су дуги низ деценија били претежно Немци.
Већина Немаца који живе у Русији и данас раде у науци, индустрији и уметности. При том, настоје да сачувају елементе своје изворне културе: традиционалну технику градње кућа, националну кухињу и фолклор.
Мало је позната чињеница да се обичај кићења јелке за Нову годину у Русији појавила управо захваљујући Немцима и њиховој култури. Руски цар Петар Велики је 1966. године издао наредбу да се Нова година обележава 1. јануара уз обавезан ватромет, а да свака породица у свом дому постави празнично декорисану јелку.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #НародыРоссии
🇷🇺22 июня – годовщина начала Великой Отечественной войны и памятная дата «День памяти и скорби». Сегодня исполняется 81 год с начала самой страшной и жестокой войны в истории нашей страны.
В этот день не только в каждом городе России, но и во многих странах мира чтят память павших защитников Родины. Ежегодно проводятся памятные мероприятия, возлагаются венки к мемориалам героям Великой Отечественной войны.
По всему миру также пройдет акция «Свеча памяти», участники которой зажгут свечи в память о погибших в Великой Отечественной войне.
🇷🇸Дана 22. јуна обележава се годишњица почетка Великог отаџбинског рата и Дан сећања и жалости. Данас се навршава 81 година од почетка најстрашнијег и најсуровијег рата у историји Русије.
У свим руским градовима и у бројним земљама света се на данашњи дан одаје почаст погинулим браниоцима Отаџбине. Тим поводом се сваке године приређују комеморативни догађаји, полажу венци на спомен обележја херојима Великог отаџбинског рата.
Широм света биће одржана и акција ,,Свећа сећања“, чији ће учесници запалити свеће у знак сећања на погинуле у Великом отаџбинском рату.
#МыПомним #ВОВ #СећамоСе #ВеликиОтаџбинскиРат
В этот день не только в каждом городе России, но и во многих странах мира чтят память павших защитников Родины. Ежегодно проводятся памятные мероприятия, возлагаются венки к мемориалам героям Великой Отечественной войны.
По всему миру также пройдет акция «Свеча памяти», участники которой зажгут свечи в память о погибших в Великой Отечественной войне.
🇷🇸Дана 22. јуна обележава се годишњица почетка Великог отаџбинског рата и Дан сећања и жалости. Данас се навршава 81 година од почетка најстрашнијег и најсуровијег рата у историји Русије.
У свим руским градовима и у бројним земљама света се на данашњи дан одаје почаст погинулим браниоцима Отаџбине. Тим поводом се сваке године приређују комеморативни догађаји, полажу венци на спомен обележја херојима Великог отаџбинског рата.
Широм света биће одржана и акција ,,Свећа сећања“, чији ће учесници запалити свеће у знак сећања на погинуле у Великом отаџбинском рату.
#МыПомним #ВОВ #СећамоСе #ВеликиОтаџбинскиРат
🇷🇺Концерт «Песни военных лет»
22 июня 2022 г. в 20:00
За памятником императору Николаю II
ул. Косовке девойке, г. Белград
Концерт посвящается Дню памяти и скорби – годовщине нападения фашистской Германии на СССР без объявления войны.
Русские песни военных лет для вас поют: Саша Кочич, Марко Долаш и Наташа Тодорович.
Приходите вместе вспомнить подвиг наших предков.
🇷🇸Концерт ,,Песме ратних година"
22. јун 2022. у 20.00
Код споменика императору Николају II
ул. Косовке девојке, Београд
Концерт је посвећен Дану сећања и жалости - годишњици напада фашистичке Немачке на СССР без објаве рата.
Руске песме ратних година за вас певају: Саша Кочић, Марко Долаш и Наташа Тодоровић.
Дођите да се заједно сетимо подвига наших предака.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #МыПомним #ВОВ #СећамоСе #ВеликиОтаџбинскиРат
22 июня 2022 г. в 20:00
За памятником императору Николаю II
ул. Косовке девойке, г. Белград
Концерт посвящается Дню памяти и скорби – годовщине нападения фашистской Германии на СССР без объявления войны.
Русские песни военных лет для вас поют: Саша Кочич, Марко Долаш и Наташа Тодорович.
Приходите вместе вспомнить подвиг наших предков.
🇷🇸Концерт ,,Песме ратних година"
22. јун 2022. у 20.00
Код споменика императору Николају II
ул. Косовке девојке, Београд
Концерт је посвећен Дану сећања и жалости - годишњици напада фашистичке Немачке на СССР без објаве рата.
Руске песме ратних година за вас певају: Саша Кочић, Марко Долаш и Наташа Тодоровић.
Дођите да се заједно сетимо подвига наших предака.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #МыПомним #ВОВ #СећамоСе #ВеликиОтаџбинскиРат
🇷🇺Книги в подарок школам и гимназиям Сербии
По линии Федеральной целевой программы «Русский язык» Русский Дом уже на протяжении нескольких лет передает в дар школам, гимназиям и библиотекам Сербии образовательную и художественную литературу, тем самым значительно увеличив книжный фонд этих учреждений и позволив реализовать открытие ряда «Русских уголков».
В целях поддержки и популяризации изучения русского языка и культуры, Русский Дом продолжил эту добрую традицию: около 700 учебных и художественных изданий на русском языке передано в Белград, Крагуевац, Опово, Смедерево, Стару Пазову и Ужице.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
По линии Федеральной целевой программы «Русский язык» Русский Дом уже на протяжении нескольких лет передает в дар школам, гимназиям и библиотекам Сербии образовательную и художественную литературу, тем самым значительно увеличив книжный фонд этих учреждений и позволив реализовать открытие ряда «Русских уголков».
В целях поддержки и популяризации изучения русского языка и культуры, Русский Дом продолжил эту добрую традицию: около 700 учебных и художественных изданий на русском языке передано в Белград, Крагуевац, Опово, Смедерево, Стару Пазову и Ужице.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
🇷🇸Књиге на дар школама и гимназијама Србије
Захваљујући Федералном циљном програму „Руски језик“ Владе Руске Федерације Руски дом већ низ година донира образовну литературу и белетристичка дела српским школама, гимназијама и библиотекама, чиме доприноси проширењу књижног фонда ових установа и отварању ,,Руских кутака“.
У циљу подршке и популаризације изучавања руског језика и културе Руски дом наставља са лепом традицијом: око 700 књига на руском језику даровано је образовним и културним установама у Београду, Крагујевцу, Опову, Смедереву, Старој Пазови и Ужицу.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
Захваљујући Федералном циљном програму „Руски језик“ Владе Руске Федерације Руски дом већ низ година донира образовну литературу и белетристичка дела српским школама, гимназијама и библиотекама, чиме доприноси проширењу књижног фонда ових установа и отварању ,,Руских кутака“.
У циљу подршке и популаризације изучавања руског језика и културе Руски дом наставља са лепом традицијом: око 700 књига на руском језику даровано је образовним и културним установама у Београду, Крагујевцу, Опову, Смедереву, Старој Пазови и Ужицу.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
🇷🇺🇷🇸В пятницу, 24 июня, в 16:00 по Москве Русский Дом (Россотрудничество) проведёт прямой эфир с главой Русского Дома в Белграде Евгением Барановым. Все желающие из числа соотечественников смогут присоединиться к эфиру, получить ответы на интересующие вопросы и узнать о последних проектах Агентства в Сербии.
Трансляция пройдет в социальных сетях Русского Дома (Россотрудничества). Подписывайтесь, чтобы не пропустить!
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
Трансляция пройдет в социальных сетях Русского Дома (Россотрудничества). Подписывайтесь, чтобы не пропустить!
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
🇷🇺Филателистический комплект с изображением Петра Первого представлен в Государственном Эрмитаже
По случаю 350-летия императора Петра I в Зимнем дворце Государственного Эрмитажа вчера состоялось открытие экспозиции под названием «Галерея Петра Великого». В ее состав вошли мемориальные вещи и предметы из коллекций первого русского императора, а среди экспонатов – «сербский» портрет Петра Великого неизвестного автора (конец 17 - начало 18 вв.). До конца 19 века портрет Петра I хранился в сербском монастыре Велика-Ремета, а теперь является частью фондов Государственного Эрмитажа.
В ходе мероприятия директор Эрмитажа Михаил Пиотровский представил присутствующим юбилейный филателистический комплект, выпущенный при поддержке музея и по инициативе Русского Дома Почтой Сербии. Гашение марки состоялось в день рождения Петра Великого, 9 июня, в Белграде. В состав комплекта входят две марки, а на одной из них, предназначенной для международного обращения, изображён «сербский» портрет императора.
Портрет значительно отличается от традиционных изображений Петра I. По легенде, царевич Пётр останавливался в сербском монастыре Велика-Ремета и прожил там шесть недель. В благодарность за прием он распорядился ежегодно высылать обители 300 рублей и подарил свой портрет. Однако на оборотной стороне картины до сих пор сохранилась надпись о том, что она была подарена монастырю семьей из Сремски-Карловцев — Павлом и Натальей Паниотович в начале 19 века.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
По случаю 350-летия императора Петра I в Зимнем дворце Государственного Эрмитажа вчера состоялось открытие экспозиции под названием «Галерея Петра Великого». В ее состав вошли мемориальные вещи и предметы из коллекций первого русского императора, а среди экспонатов – «сербский» портрет Петра Великого неизвестного автора (конец 17 - начало 18 вв.). До конца 19 века портрет Петра I хранился в сербском монастыре Велика-Ремета, а теперь является частью фондов Государственного Эрмитажа.
В ходе мероприятия директор Эрмитажа Михаил Пиотровский представил присутствующим юбилейный филателистический комплект, выпущенный при поддержке музея и по инициативе Русского Дома Почтой Сербии. Гашение марки состоялось в день рождения Петра Великого, 9 июня, в Белграде. В состав комплекта входят две марки, а на одной из них, предназначенной для международного обращения, изображён «сербский» портрет императора.
Портрет значительно отличается от традиционных изображений Петра I. По легенде, царевич Пётр останавливался в сербском монастыре Велика-Ремета и прожил там шесть недель. В благодарность за прием он распорядился ежегодно высылать обители 300 рублей и подарил свой портрет. Однако на оборотной стороне картины до сих пор сохранилась надпись о том, что она была подарена монастырю семьей из Сремски-Карловцев — Павлом и Натальей Паниотович в начале 19 века.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
🇷🇸Филателистички комплет Поште Србије са ликом Петра Великог представљен у Државном музеју Ермитаж
У Зимском дворцу Државног музеја Ермитаж синоћ је поводом 350. годишњице од рођења руског цара Петра Великог представљена поставка под називом „Галерија Петра Великог“. Поставку чине предмети из збирки првог руског императора и спомен-експонати међу којима је и „српски” портрет Петра Великог непознатог аутора (крај 17. - почетак 18. века). Портрет се до краја 19. века чувао у манастиру Велика Ремета, а данас је део фондова Ермитажа.
О поставци је говорио директор музеја Ермитаж Михаил Пиотровски. Он је том приликом представио присутнима јубиларни филателистички комплет који је на иницијативу Руског дома и у сарадњи са музејом Ермитаж издала Пошта Србије. Пригодно филателистичко издање од две марке представљено је јавности на дан рођења Петра Великог, 9. јуна, у ПТТ музеју у Београду, а марку за међународни промет краси управо ,,српски“ портрет цара Петра Великог.
Портрет се значајно разликује од традиционалног начина приказивања лика Петра Великог. Верује се да је царевић Петар у српском манастиру Велика Ремета боравио шест недеља, а да је у знак захвалности за срдачан пријем даровао манастиру свој портрет и наложио да се сваке године у Велику Ремету шаље 300 рубаља. На полеђини платна је пак сачуван натпис који сведочи да га је почетком 19. века манастиру поклонила породица из Сремских Карловаца – Павле и Наталија Паниотовић.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград
У Зимском дворцу Државног музеја Ермитаж синоћ је поводом 350. годишњице од рођења руског цара Петра Великог представљена поставка под називом „Галерија Петра Великог“. Поставку чине предмети из збирки првог руског императора и спомен-експонати међу којима је и „српски” портрет Петра Великог непознатог аутора (крај 17. - почетак 18. века). Портрет се до краја 19. века чувао у манастиру Велика Ремета, а данас је део фондова Ермитажа.
О поставци је говорио директор музеја Ермитаж Михаил Пиотровски. Он је том приликом представио присутнима јубиларни филателистички комплет који је на иницијативу Руског дома и у сарадњи са музејом Ермитаж издала Пошта Србије. Пригодно филателистичко издање од две марке представљено је јавности на дан рођења Петра Великог, 9. јуна, у ПТТ музеју у Београду, а марку за међународни промет краси управо ,,српски“ портрет цара Петра Великог.
Портрет се значајно разликује од традиционалног начина приказивања лика Петра Великог. Верује се да је царевић Петар у српском манастиру Велика Ремета боравио шест недеља, а да је у знак захвалности за срдачан пријем даровао манастиру свој портрет и наложио да се сваке године у Велику Ремету шаље 300 рубаља. На полеђини платна је пак сачуван натпис који сведочи да га је почетком 19. века манастиру поклонила породица из Сремских Карловаца – Павле и Наталија Паниотовић.
#Rossotrudnichestvo #Россотрудничество #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград