Ona tili va adabiyot qanday o‘qitilyapti, kim o‘qityapti?
Ona tili barcha fanlarni o‘rganish asosi, adabiyot inson qalbining, tafakkurining muhandisidir. Mana shu vazifani uddalay olaman, degan mard marhamat qilib o‘qituvchilik qilaversin!
➡️ https://marifat.uz/marifat/ruknlar/umumii-urta-talim/4686.htm
"Ma'rifat" gazetasining kanaliga ulanish 👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEbibUdy5b_xUFBaGA
Ona tili barcha fanlarni o‘rganish asosi, adabiyot inson qalbining, tafakkurining muhandisidir. Mana shu vazifani uddalay olaman, degan mard marhamat qilib o‘qituvchilik qilaversin!
➡️ https://marifat.uz/marifat/ruknlar/umumii-urta-talim/4686.htm
"Ma'rifat" gazetasining kanaliga ulanish 👇
https://t.iss.one/joinchat/AAAAAEbibUdy5b_xUFBaGA
Forwarded from So'zdurki...//Ruh ozig'i
Мактабларда она тили, ОТМларда тарих соатлари қисқаради — Вазирлар изоҳи!!!
Ўзбек тилини ривожлантириш, ўқитиш самарадорлигини оширишга ҳар қачонгидан жиддий эътибор қаратилаётган пайтда умумий ўрта таълимда Она тили фанига ажратилган соатларни қисқартириш қандай илғор ташаббус бўлди?
Ўқувчиларнинг таянч компетенцияларини ривожлантиришда Она тили ва Адабиёт фанлари энг натижадор фанлар сирасига киради. Саводхонлик масаласи яна оқсоқлигича қолаверадими шунда?
Ўзи мактабларда дарс соати бор йўғи 45 дақиқадан бўлса...
Биз тағин Она тили ва Адабиёт фанларини ҳам чет тиллар сингари синф ўқувчиларини икки гуруҳга ажратиб ўқитишнинг педагогик аҳамиятини исботлашга уриниб, бу борада кимлар учундир "пуч" таклифу тавсияларни илгари суриб юрибмиз...
Аёнлашдики, чучварани хом санаяпмиз...
Тарих фани учун шундоқ ҳам кўп соат ажратилмаган эдику...
https://aniq.uz/yangiliklar/maktablarda-ona-tili-otmlarda-tarix-soatlari-qisqaradi-vazirlar-izohi?utm_source=telegram&utm_medium=social_post&utm_campaign=aniq&utm_content=maktablarda-ona-tili-otmlarda-tarix-soatlari-qisqaradi-vazirlar-izohi
Ўзбек тилини ривожлантириш, ўқитиш самарадорлигини оширишга ҳар қачонгидан жиддий эътибор қаратилаётган пайтда умумий ўрта таълимда Она тили фанига ажратилган соатларни қисқартириш қандай илғор ташаббус бўлди?
Ўқувчиларнинг таянч компетенцияларини ривожлантиришда Она тили ва Адабиёт фанлари энг натижадор фанлар сирасига киради. Саводхонлик масаласи яна оқсоқлигича қолаверадими шунда?
Ўзи мактабларда дарс соати бор йўғи 45 дақиқадан бўлса...
Биз тағин Она тили ва Адабиёт фанларини ҳам чет тиллар сингари синф ўқувчиларини икки гуруҳга ажратиб ўқитишнинг педагогик аҳамиятини исботлашга уриниб, бу борада кимлар учундир "пуч" таклифу тавсияларни илгари суриб юрибмиз...
Аёнлашдики, чучварани хом санаяпмиз...
Тарих фани учун шундоқ ҳам кўп соат ажратилмаган эдику...
https://aniq.uz/yangiliklar/maktablarda-ona-tili-otmlarda-tarix-soatlari-qisqaradi-vazirlar-izohi?utm_source=telegram&utm_medium=social_post&utm_campaign=aniq&utm_content=maktablarda-ona-tili-otmlarda-tarix-soatlari-qisqaradi-vazirlar-izohi
Aniq.uz
Мактабларда она тили, ОТМларда тарих соатлари қисқаради — Вазирлар изоҳи
Шерматовнинг айтишича, соатлар кўп бўлгани учун она тили фанини ўқитишда асосий эътибор грамматикага қаратилган, аммо бу кутилган натижани бермаган.
Бирор жамият жиддий синовларга дуч келганида, бу унинг тилида акс этади. Янги вазиятни, янги тушунчаларни ифодаловчи терминология устида иш олиб боради. Янги атамалар халқ орасида шаклланади ёки давлат идоралари томонидан расмий ҳужжатларда ишлатила бошлайди. Тилшунослар бу жараёнларни ўрганиб, янги тушунча ва атамаларни ўрганиб, таҳлил қилиб, илмий оборотга киритади ёки давлат буюртмаси билан шу атамаларни яратишда қатнашади.
Масалан, Иккинчи жаҳон уруши йилларида ўзбек тилига кўплаб ҳарбий атамалар киритилган, кўплаб ҳарбий сўзларнинг мазмунлари қайта кўриб чиқилган, улар терминларга айлантирилган. Дейлик, олдиндан мавжуд бўлган “ҳужум”, “ҳамла”, “хуруж” сўзлари рус ҳарбий терминологиясидаги конкрет сўзлар билан боғланган: “ҳужум” – “наступление”, “хуруж” – “вылазка”, “ҳамла” – “налёт”. “Қамал” русча “осада”га тенглаштирилган бўлса, “муҳосара” “блокада” маъносига боғлаб қўйилди.
Ҳозир Ўзбекистон муҳим тарихий воқеани – ҳалокатли пандемияни бошдан кечиряпти. Бу воқелик кундалик ҳаётимизда, демакки, тилимизда ҳам акс этяпти. Янги тушунчалар ва уларни ифодаловчи сўзлар вужудга келмоқда, илгари долзарб бўлмаган сўзлар кенг ишлатиладиган бўляпти. “Коронавирус”, “карантин”, “пандемия” сўзлари ёд бўлиб кетди. Лекин, шунга қарамай, пандемия давомида ўзбек тили тегишли терминология билан бойишига шубҳам бор. Бунинг сабаблари:
- халқ тилида вужудга келаётган ёки долзарблашаётган сўзларни тўплаётган, умуман уларни ўрганиш кераклигини англаётган бирорта тилшунос кўрмадим ҳали;
- ҳокимият органлари терминология яратишда тилшуносларга мурожаат қилмаяпти, одатдагидай, русча дискурсдан келиб чиқиб, баҳоли қудрат айрим терминларни эгри-бугри таржима қиляпти, айримларини шунчаки рус тилидан олиб қўяпти.
Пандемия чоғида русча “самоизоляция” ва унинг бошқа тиллардаги муқобиллари бутун дунёда кенг ишлатилаётган сўзлардан бирига айланди. Ўзбекистонда эса бунинг ўзбекча муқобилини топа олмай, мутахассис тилшуносларга мурожаат этмай, “ўзини ўзи яккалаш” терминини ишлатиб ётишибди. Балки бу жумла воқеликнинг мазмунини акс эттирар, аммо терминологик ихчамлик ва аниқлик талабларига мос келмайди.
Бу нимадан далолат? Гуманитарийларнинг аҳамияти тушунилмаслигидан, уларнинг билимлари керакли йўсинда ишлатилмаслигидан, ҳужжатлардаги формулировкалар аниқлиги ва унификация қилиниши (аниқ бир махражга олиб келиниши) билан ҳеч кимнинг иши йўқлигидан.
Ижтимоий тармоқларда ўқиб қолдим. Мактабларда она тили ва тарих дарслари қисқартирилар экан деб. Агар шундай қарор қабул қилинаётган бўлса, тегишли ташкилотларда тилнинг реал ижтимоий аҳамиятини тушунадиган бирорта одам йўқ деган хулосага келиш мумкин. Тилдаги муаммоларнинг илдизи мана шундадир балки. Кузатишда давом этамиз.
@AsanovEldar
Масалан, Иккинчи жаҳон уруши йилларида ўзбек тилига кўплаб ҳарбий атамалар киритилган, кўплаб ҳарбий сўзларнинг мазмунлари қайта кўриб чиқилган, улар терминларга айлантирилган. Дейлик, олдиндан мавжуд бўлган “ҳужум”, “ҳамла”, “хуруж” сўзлари рус ҳарбий терминологиясидаги конкрет сўзлар билан боғланган: “ҳужум” – “наступление”, “хуруж” – “вылазка”, “ҳамла” – “налёт”. “Қамал” русча “осада”га тенглаштирилган бўлса, “муҳосара” “блокада” маъносига боғлаб қўйилди.
Ҳозир Ўзбекистон муҳим тарихий воқеани – ҳалокатли пандемияни бошдан кечиряпти. Бу воқелик кундалик ҳаётимизда, демакки, тилимизда ҳам акс этяпти. Янги тушунчалар ва уларни ифодаловчи сўзлар вужудга келмоқда, илгари долзарб бўлмаган сўзлар кенг ишлатиладиган бўляпти. “Коронавирус”, “карантин”, “пандемия” сўзлари ёд бўлиб кетди. Лекин, шунга қарамай, пандемия давомида ўзбек тили тегишли терминология билан бойишига шубҳам бор. Бунинг сабаблари:
- халқ тилида вужудга келаётган ёки долзарблашаётган сўзларни тўплаётган, умуман уларни ўрганиш кераклигини англаётган бирорта тилшунос кўрмадим ҳали;
- ҳокимият органлари терминология яратишда тилшуносларга мурожаат қилмаяпти, одатдагидай, русча дискурсдан келиб чиқиб, баҳоли қудрат айрим терминларни эгри-бугри таржима қиляпти, айримларини шунчаки рус тилидан олиб қўяпти.
Пандемия чоғида русча “самоизоляция” ва унинг бошқа тиллардаги муқобиллари бутун дунёда кенг ишлатилаётган сўзлардан бирига айланди. Ўзбекистонда эса бунинг ўзбекча муқобилини топа олмай, мутахассис тилшуносларга мурожаат этмай, “ўзини ўзи яккалаш” терминини ишлатиб ётишибди. Балки бу жумла воқеликнинг мазмунини акс эттирар, аммо терминологик ихчамлик ва аниқлик талабларига мос келмайди.
Бу нимадан далолат? Гуманитарийларнинг аҳамияти тушунилмаслигидан, уларнинг билимлари керакли йўсинда ишлатилмаслигидан, ҳужжатлардаги формулировкалар аниқлиги ва унификация қилиниши (аниқ бир махражга олиб келиниши) билан ҳеч кимнинг иши йўқлигидан.
Ижтимоий тармоқларда ўқиб қолдим. Мактабларда она тили ва тарих дарслари қисқартирилар экан деб. Агар шундай қарор қабул қилинаётган бўлса, тегишли ташкилотларда тилнинг реал ижтимоий аҳамиятини тушунадиган бирорта одам йўқ деган хулосага келиш мумкин. Тилдаги муаммоларнинг илдизи мана шундадир балки. Кузатишда давом этамиз.
@AsanovEldar
❗️Diqqat, yangi loyiha
Azizlar, mutolaa zavqidan bahramad bo'laylik📔📒📕📗📘
🗓Haftaning har seshanba va shanba kunlari soat 14:00 da (Mutolaa va mushohada)
📎loyiha doirasida eng ko'p ovoz to'plagan asar o'qish uchun beriladi. Hafta yakunida muhokama uchun savollar berilib,ishtirokchilarning natijalari qayd etib boriladi.
Bugungi loyihamizda ham barchangizga mutolaa zavqini tilab qolamiz📖
🎁 Faol ishtirokchilar oy oxirida taqdirlanadi.
🔖 Loyiha muallifi: Shermatova Gulnora
📚 Ushbu sinovli kunlarda vaqtimizni mazmunli o'tkazib, birga kitob o'qiymiz!!!☺️☺️☺️
📌 Faol qatnashing!!!
@qodiriy_abdulla
Azizlar, mutolaa zavqidan bahramad bo'laylik📔📒📕📗📘
🗓Haftaning har seshanba va shanba kunlari soat 14:00 da (Mutolaa va mushohada)
📎loyiha doirasida eng ko'p ovoz to'plagan asar o'qish uchun beriladi. Hafta yakunida muhokama uchun savollar berilib,ishtirokchilarning natijalari qayd etib boriladi.
Bugungi loyihamizda ham barchangizga mutolaa zavqini tilab qolamiz📖
🎁 Faol ishtirokchilar oy oxirida taqdirlanadi.
🔖 Loyiha muallifi: Shermatova Gulnora
📚 Ushbu sinovli kunlarda vaqtimizni mazmunli o'tkazib, birga kitob o'qiymiz!!!☺️☺️☺️
📌 Faol qatnashing!!!
@qodiriy_abdulla
"O'zbekistonning diqqatga sazovor joylariga onlayin sayohat" tanlovi bo'yicha respublikamizning ijod maktablaridan ham ijodiy ishlar qabul qilindi.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Xiva shahridagi Prezident maktabining 8-Green sinf o'quvchisi Zaripov Sardorbekning "O'zbekistonning diqqatga sazovor joylariga onlayin sayohat" nomli videoroligi
Абдулла Орипов
ЯХШИЛИК
Ўкинмагил, қартайиб, қариб,
Қолдим дема буткул орқада.
Бир кун берар сенга қайтариб,
Ҳаққинг бўлса олақарғада.
Яхшилигим кетди деб бекор,
Афсус чекмас ҳақиқий эрлар.
Бировидан қайтмаса зинҳор,
Бошқасидан қайтади дерлар.
2015 йил 2 февраль
✍ Абдулла Орипов
@abdullaorif
ЯХШИЛИК
Ўкинмагил, қартайиб, қариб,
Қолдим дема буткул орқада.
Бир кун берар сенга қайтариб,
Ҳаққинг бўлса олақарғада.
Яхшилигим кетди деб бекор,
Афсус чекмас ҳақиқий эрлар.
Бировидан қайтмаса зинҳор,
Бошқасидан қайтади дерлар.
2015 йил 2 февраль
✍ Абдулла Орипов
@abdullaorif
Телеграмда каналлар кўпайгандан кўпаймоқда. Баъзан адашиб кетади киши.
Аммо улар ичида маънавият ва маърифат нури билан қалб кўзини қамаштиргувчилари бармоқ билан санарли.
Қуйидаги каналга аъзо бўлишни тавсия қиламан. Сўз сеҳри ва қадри борасида чин маънода фойдали постлар жойланяпти.
t.iss.one/lisoniy_zeboliklar
Аммо улар ичида маънавият ва маърифат нури билан қалб кўзини қамаштиргувчилари бармоқ билан санарли.
Қуйидаги каналга аъзо бўлишни тавсия қиламан. Сўз сеҳри ва қадри борасида чин маънода фойдали постлар жойланяпти.
t.iss.one/lisoniy_zeboliklar
Telegram
So‘zdurki.../Ruh_ozug‘i
Кимки бир кўнгли бузуғнинг хотирин шод айлагай,
Онча борким, Каъба вайрон бўлса обод айлагай...
Алишер Навоий
Адабиёт_Руҳ_Қалб... Аллоҳ йўлида... 🌹🕊
Онча борким, Каъба вайрон бўлса обод айлагай...
Алишер Навоий
Адабиёт_Руҳ_Қалб... Аллоҳ йўлида... 🌹🕊
Forwarded from Deleted Account
Bu hafta qaysi badiiy asarni mutolaa qilamiz?
Final Results
33%
Shum bola
34%
Dunyoning ishlari
33%
Yulduzli tunlar
"Mutolaa va mushohada" loyihasi bo'yicha eng ko'p ovoz to'plagan asar "Dunyoning ishlari" mutolaa uchun tanlandi
Ёшлар ва хотин-қизлар бандлигини таъминлаш масалалари бўйича видеоселектор йиғилиши ўтказилди.
Мактаб ўқувчиларини касбга ўқитиш муҳимлиги таъкидланди. Маҳаллаларда 136 та касб-ҳунар ўқитиш маскани, қисқа муддатли касб-ҳунарга ўқитиш курслари ташкил этилади.
Тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлаш давлат жамғармаси қошида венчур фонд ташкил этилиши белгиланди.
Хотин-қизларни иш билан таъминлаш, ижтимоий шароитларини яхшилаш масалаларига ҳам эътибор қаратилди.
—
Состоялось видеоселекторное совещание по вопросам обеспечения занятости молодежи и женщин.
Подчеркнута важность профессионального обучения в школе. В махаллях будут организованы 136 центров и краткосрочные курсы профобучения.
Принято решение организовать венчурный фонд при Государственном фонде поддержки предпринимательской деятельности.
Уделено внимание вопросам обеспечения женщин работой, улучшения их социальных условий.
#Mirziyoyev #videoselektor #kasbiytalim #bandlik
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
Мактаб ўқувчиларини касбга ўқитиш муҳимлиги таъкидланди. Маҳаллаларда 136 та касб-ҳунар ўқитиш маскани, қисқа муддатли касб-ҳунарга ўқитиш курслари ташкил этилади.
Тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлаш давлат жамғармаси қошида венчур фонд ташкил этилиши белгиланди.
Хотин-қизларни иш билан таъминлаш, ижтимоий шароитларини яхшилаш масалаларига ҳам эътибор қаратилди.
—
Состоялось видеоселекторное совещание по вопросам обеспечения занятости молодежи и женщин.
Подчеркнута важность профессионального обучения в школе. В махаллях будут организованы 136 центров и краткосрочные курсы профобучения.
Принято решение организовать венчурный фонд при Государственном фонде поддержки предпринимательской деятельности.
Уделено внимание вопросам обеспечения женщин работой, улучшения их социальных условий.
#Mirziyoyev #videoselektor #kasbiytalim #bandlik
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Президент: Нимага ота-она репетитор топиб, боласини олий таълимга киритяптию, нимага давлат шунча пул сарфласа-да, мактаб битирувчиларининг 50 фоизи ҳам олий таълимга кирмаяпти?
—
Президент: Почему родители находят репетитора и создают условия для поступления детей в вуз, а государство тратит столько денег, но в вуз не поступают даже 50 процентов выпускников школ?
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
—
Президент: Почему родители находят репетитора и создают условия для поступления детей в вуз, а государство тратит столько денег, но в вуз не поступают даже 50 процентов выпускников школ?
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
"Iste'dod" ijodiy loyihasi doirasida o'quvchilardan qabul qilingan ijodiy ishlar
Abdulla Qodiriy nomidagi ijod maktabining 8-sinf o'quvchisi Sultonmurodov Muhammadaminning ijodiy ishlari
Forwarded from ❀❁❀ خنظدَةٌ___✍︎ ❀❁❀⌫
DAVR NAFASI.docx
13.1 KB
Abdulla Qodiriy ijod maktabi
8-sinf o'quvchisi Olimjonova Xonzodaning Iste'dod loyihasi, publitsistika yo'nalishi bo'yicha "Davr nafasi" mavzusida yozgan maqolasi
8-sinf o'quvchisi Olimjonova Xonzodaning Iste'dod loyihasi, publitsistika yo'nalishi bo'yicha "Davr nafasi" mavzusida yozgan maqolasi
Audio
Abdulla Qodiriy ijod maktabining 7-sinf o'quvchisi Xolmamatova Munisa
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Камёб ҳодиса – ёз чилласида камалак!
Тошкент, Чилонзор. 20.07.2020, с. 19.10.
👉Каналимга обуна бўлсангиз зўр бўлардида: https://t.iss.one/az_sss
Тошкент, Чилонзор. 20.07.2020, с. 19.10.
👉Каналимга обуна бўлсангиз зўр бўлардида: https://t.iss.one/az_sss