Birovga orqa qilib, o‘zingizda bo‘lgan talantning ruhiga fotiha o‘qiy ko‘rmangiz. Bir soatda emas, o‘n soatda yozish, bir qayta emas, o‘n qayta tuzatish kishining yordamiga termulishga qaraganda ham foydali, ham umidlidir.
Abdulla Qodiriy
@oriftolib
Abdulla Qodiriy
@oriftolib
Александр Дюма (1802–1870) французтилли ёзувчилар ичида дунё бўйича энг кўп ўқувчига эга адиблардан биридир.
“Граф Монте Кристо”, “Уч мушкетёр” сингари саргузашт асарлари билан дунёга машҳур адиб жуда ғалати одатга амал қилган.
У ҳар куни соат еттида Ғалаба аркаси остида олма еган. Бир қарашда ўта мантиқсиз кўринадиган ушбу машғулотнинг ташкилотчиси Дюманинг шахсий дўхтири эди. Бу тадбирга ёзувчининг тартибсиз ҳаёти сабаб бўлган. У носоғлом турмуш тарзи туфайли уйқусизлик дардига чалинганди. Эрталаб соат олтида туриб, еттигача арка ёнига етиб бориш ва у ерда олма ейиш учун Дюма эртароқ ётиши, кун тартибига риоя этиши керак бўлган.
@oriftolib
“Граф Монте Кристо”, “Уч мушкетёр” сингари саргузашт асарлари билан дунёга машҳур адиб жуда ғалати одатга амал қилган.
У ҳар куни соат еттида Ғалаба аркаси остида олма еган. Бир қарашда ўта мантиқсиз кўринадиган ушбу машғулотнинг ташкилотчиси Дюманинг шахсий дўхтири эди. Бу тадбирга ёзувчининг тартибсиз ҳаёти сабаб бўлган. У носоғлом турмуш тарзи туфайли уйқусизлик дардига чалинганди. Эрталаб соат олтида туриб, еттигача арка ёнига етиб бориш ва у ерда олма ейиш учун Дюма эртароқ ётиши, кун тартибига риоя этиши керак бўлган.
@oriftolib
🔥4👍2
Fikr beruvchi asar
Ijodkorman degan odam o‘qib-o‘rganishi shart bo‘lgan kitoblar bor. Ana shunday kitoblarning boshida "Devonu lug‘otit turk" turadi, menimcha. Mahmud Qoshg‘ariy bu asarini ming yil oldin yozgan. Biroq "Devon"dagi so‘z va iboralar, matallar va maqollarning ildizi yana ming yillar keyinga borib taqaladi. Qoshg‘ariy juda katta hududni kezib, turli turkiy qavmlarning tili, urf-odati, turmushini sinchiklab o‘rgangan. Bu asar juda katta mehnat va izlanish mevasi ekanini, tilshunos o‘z ishiga puxta yondashganini mutolaa jarayonida anglab, his qilib borasiz...
So‘zning tarixi, kelib chiqishi, o‘zgarishi, bir so‘z bilan aytganda hayot yo‘lini o‘rganar ekansiz, yangi-yangi topilmalarga duch kelasiz. Tilimizga forscha va arabcha so‘zlar juda ko‘p kirgan. Bugun bundan afsus chekib o‘tirishning umuman hojati va foydasi yo‘q. Chunki ular ham endi bizniki, til boyligimiz. Tillar doimo o‘zaro aloqada, bir-biridan so‘z olib turadi. O‘zimizning ming-minglab so‘zlarimiz ham boshqa tillarga o‘tgan. Bu tabiiy hol. Biroq bir narsani unutmaslik kerak: boshqa tildan kirayotgan so‘z o‘zimizda bor bo‘lgan so‘zni siqib chiqarmasligi shart. Bu boyish emas, qashshoqlashishdir. "Devon"ni o‘qiyotib, yana bir narsadan cheksiz quvondim: Mahmud Qoshg‘ariy ham xuddi shunday qarashda bo‘lgan ekan.
Hayot doimo yangilanishda. Mohiyat o‘zgarmasa-da, vositalar o‘zgarib turadi. Yangi paydo bo‘lgan narsalarga, tushunchalarga ot qo‘ya olish tilning kuchini, saviyasini ko‘rsatadi. Nom qo‘yishda bir zamonlar foydalanib, keyin ishlatilmay qo‘yilgan so‘zlardan ham keng foydalanish mumkin. Bunda "Devonu lug‘otit turk" kabi asarlar tengsiz manba vazifasini o‘taydi.
"Devon"ni o‘qish jarayonida juda ko‘p narsalarni o‘zim uchun kashf etdim. Shulardan biri haqida aytib beray. Mahmud Qoshg‘ariy "o‘pmoq" so‘zini bir necha ma’nolarda, jumladan, "ichmoq" ma’nosida ham izohlaydi. Buni o‘qidimu ba’zi so‘zlarning ildizini topganday bo‘ldim. Turkiy tillarda so‘z oldida tovush orttirilishi yoki tushib qolishi kuzatiladi. Bu hodisani Qoshg‘ariy ham ayrim o‘rinlarda ta’kidlab ketadi. "O‘pmoq" so‘zi ham vaqtlar o‘tib bir "h" orttirib olgan. "H" tovushi o‘zbek tiliga boshqa tillardan kirmagan. Bu tovush qatnashgan so‘zlarni "Devon"da ko‘p uchratdim, hatto "f" tovushli turkiy so‘zlar ham ko‘p ekan. Maktab darsligida "f" tovushi faqat o‘zlashgan so‘zlardagina bor, deb o‘qigandim. Bu men uchun yaxshi yangilik bo‘ldi. Xullas, "ho‘p"ga qaytamiz. Bu so‘z hozirgi tilimizda ham ko‘p qo‘llanadi, ba’zida shakli o‘zgargan, ba’zida saqlangan holda. Masalan:
1. Farg‘ona shevasida "cho‘milish" so‘zi bilan bir qatorda "ho‘pitish" so‘zi keng ishlatiladi.
2. Ho‘plamoq – choy, suvni qultumlab ichmoq.
3. Ko‘pincha ariqdan, ko‘lmakdan sakrab o‘tilayotganda "ho‘ppa" deyiladi. Bu so‘zning ham asli-nasli "suv" ma’nosidagi "ho‘p"ga borib taqaladi, menimcha.
4. Yop – soy, katta suv yo‘li, kanal. Xorazm shevasida anhor va kanallar shu so‘zda ifodalanadi.
5. Yoprilmoq – suv qoplaganday egallamoq. Yopiq, yopmoq, yoppasiga kabi so‘zlarning ham o‘zagi shundan.
6. Yopishmoq – suv tekkan, namlangan narsa bir-biriga yopishib qoladi.
7. O‘pirmoq – katta suv yoki selning o‘zan va dambalarni, yo‘lida duch kelgan narsani buzib ketishi, o‘rnida o‘yiq hosil qilishi. O‘pqonning o‘zagi shundan.
8. Suv tekkan narsa ho‘l bo‘ladi. "Ho‘l" va "ho‘p" o‘zakdosh ekaniga shubham yo‘q.
9. Islom dini kelishidan oldin turkiy qavmlar turli mahalliy tushunchalarga e’tiqod qilgan. Ularda "Erhubbi" – suv ma’budi timsoli bor. Bu so‘zni Muqimiyning "Tanobchilar" asarida ham uchratishimiz mumkin. Mantiqan olganda, "hubbi" "ho‘p"dan hosil bo‘lgan.
Bu – birgina misol. Bunaqa so‘zlarni yana juda ko‘p keltirish mumkin.
"Devonu lug‘otit turk" so‘z bilimdonligini oshiradigan, fikr beradigan asar. Bunday kitoblarni o‘qiganda katta zavq tuyasiz. Bu zavq sizni izlanishga, yozishga undaydi, ilhom beradi.
"Ma’naviy hayot" jurnalining 2015 yil 2-sonida chop etilgan.
@oriftolib
Ijodkorman degan odam o‘qib-o‘rganishi shart bo‘lgan kitoblar bor. Ana shunday kitoblarning boshida "Devonu lug‘otit turk" turadi, menimcha. Mahmud Qoshg‘ariy bu asarini ming yil oldin yozgan. Biroq "Devon"dagi so‘z va iboralar, matallar va maqollarning ildizi yana ming yillar keyinga borib taqaladi. Qoshg‘ariy juda katta hududni kezib, turli turkiy qavmlarning tili, urf-odati, turmushini sinchiklab o‘rgangan. Bu asar juda katta mehnat va izlanish mevasi ekanini, tilshunos o‘z ishiga puxta yondashganini mutolaa jarayonida anglab, his qilib borasiz...
So‘zning tarixi, kelib chiqishi, o‘zgarishi, bir so‘z bilan aytganda hayot yo‘lini o‘rganar ekansiz, yangi-yangi topilmalarga duch kelasiz. Tilimizga forscha va arabcha so‘zlar juda ko‘p kirgan. Bugun bundan afsus chekib o‘tirishning umuman hojati va foydasi yo‘q. Chunki ular ham endi bizniki, til boyligimiz. Tillar doimo o‘zaro aloqada, bir-biridan so‘z olib turadi. O‘zimizning ming-minglab so‘zlarimiz ham boshqa tillarga o‘tgan. Bu tabiiy hol. Biroq bir narsani unutmaslik kerak: boshqa tildan kirayotgan so‘z o‘zimizda bor bo‘lgan so‘zni siqib chiqarmasligi shart. Bu boyish emas, qashshoqlashishdir. "Devon"ni o‘qiyotib, yana bir narsadan cheksiz quvondim: Mahmud Qoshg‘ariy ham xuddi shunday qarashda bo‘lgan ekan.
Hayot doimo yangilanishda. Mohiyat o‘zgarmasa-da, vositalar o‘zgarib turadi. Yangi paydo bo‘lgan narsalarga, tushunchalarga ot qo‘ya olish tilning kuchini, saviyasini ko‘rsatadi. Nom qo‘yishda bir zamonlar foydalanib, keyin ishlatilmay qo‘yilgan so‘zlardan ham keng foydalanish mumkin. Bunda "Devonu lug‘otit turk" kabi asarlar tengsiz manba vazifasini o‘taydi.
"Devon"ni o‘qish jarayonida juda ko‘p narsalarni o‘zim uchun kashf etdim. Shulardan biri haqida aytib beray. Mahmud Qoshg‘ariy "o‘pmoq" so‘zini bir necha ma’nolarda, jumladan, "ichmoq" ma’nosida ham izohlaydi. Buni o‘qidimu ba’zi so‘zlarning ildizini topganday bo‘ldim. Turkiy tillarda so‘z oldida tovush orttirilishi yoki tushib qolishi kuzatiladi. Bu hodisani Qoshg‘ariy ham ayrim o‘rinlarda ta’kidlab ketadi. "O‘pmoq" so‘zi ham vaqtlar o‘tib bir "h" orttirib olgan. "H" tovushi o‘zbek tiliga boshqa tillardan kirmagan. Bu tovush qatnashgan so‘zlarni "Devon"da ko‘p uchratdim, hatto "f" tovushli turkiy so‘zlar ham ko‘p ekan. Maktab darsligida "f" tovushi faqat o‘zlashgan so‘zlardagina bor, deb o‘qigandim. Bu men uchun yaxshi yangilik bo‘ldi. Xullas, "ho‘p"ga qaytamiz. Bu so‘z hozirgi tilimizda ham ko‘p qo‘llanadi, ba’zida shakli o‘zgargan, ba’zida saqlangan holda. Masalan:
1. Farg‘ona shevasida "cho‘milish" so‘zi bilan bir qatorda "ho‘pitish" so‘zi keng ishlatiladi.
2. Ho‘plamoq – choy, suvni qultumlab ichmoq.
3. Ko‘pincha ariqdan, ko‘lmakdan sakrab o‘tilayotganda "ho‘ppa" deyiladi. Bu so‘zning ham asli-nasli "suv" ma’nosidagi "ho‘p"ga borib taqaladi, menimcha.
4. Yop – soy, katta suv yo‘li, kanal. Xorazm shevasida anhor va kanallar shu so‘zda ifodalanadi.
5. Yoprilmoq – suv qoplaganday egallamoq. Yopiq, yopmoq, yoppasiga kabi so‘zlarning ham o‘zagi shundan.
6. Yopishmoq – suv tekkan, namlangan narsa bir-biriga yopishib qoladi.
7. O‘pirmoq – katta suv yoki selning o‘zan va dambalarni, yo‘lida duch kelgan narsani buzib ketishi, o‘rnida o‘yiq hosil qilishi. O‘pqonning o‘zagi shundan.
8. Suv tekkan narsa ho‘l bo‘ladi. "Ho‘l" va "ho‘p" o‘zakdosh ekaniga shubham yo‘q.
9. Islom dini kelishidan oldin turkiy qavmlar turli mahalliy tushunchalarga e’tiqod qilgan. Ularda "Erhubbi" – suv ma’budi timsoli bor. Bu so‘zni Muqimiyning "Tanobchilar" asarida ham uchratishimiz mumkin. Mantiqan olganda, "hubbi" "ho‘p"dan hosil bo‘lgan.
Bu – birgina misol. Bunaqa so‘zlarni yana juda ko‘p keltirish mumkin.
"Devonu lug‘otit turk" so‘z bilimdonligini oshiradigan, fikr beradigan asar. Bunday kitoblarni o‘qiganda katta zavq tuyasiz. Bu zavq sizni izlanishga, yozishga undaydi, ilhom beradi.
"Ma’naviy hayot" jurnalining 2015 yil 2-sonida chop etilgan.
@oriftolib
🤨2🔥1😎1
Луғат бойлигини қандай ошириш мумкин?
Ўзини маданиятли санайдиган ҳар бир одам она тилини пухта билиши керак. Ўз тилингда айтилган нарсани тушунмай туриш жуда уятли ҳолат. Хўш, тилни яхши билиш учун нима қилиш керак? Бунинг учун биринчи навбатда луғат бойлигимиз кўп бўлиши керак. Луғат бойлиги биз биладиган сўзлар жамланмасидир. Демак, кўп сўз билишимиз зарур.
Луғат бойлигимиздаги сўзлар икки хил бўлади: фаол ва кам қўлланадиган. Фаол сўзлар биз оғзаки ва ёзма нутқда ишлатадиган сўзлардир. Кам қўлланадиган луғат эса биз у ёки бу даражада тушунадиган, маъносини тўлиқ билмайдиган, нутқда қўлламайдиган сўзлардир.
Луғат бойлиги кўп бўлган одам тил товланишларини, унинг ўзига хослигини, оҳангини, маъно нозикликларини ҳам яхши билса, юракдан ҳис қила олса, чинакам тил билимдонига айланади. Бу йўлда биринчи қадамни ташлаш – луғат бойлигини ошириш учун нималар қилиш керак? Қуйида шу ҳақда сўз боради.
Китоблар, мақолалар ва бадиий адабиётларни кўп ўқинг. Энг муҳими, уларнинг маъно-мазмунига жиддий назар ташланг. Ўқиганларингизни касбдошларингиз ёки қизиққанларга айтиб беринг.
Матнда тушунарсиз сўзга дуч келсангиз, гапнинг умумий мазмунидан маъносини чақиб оламан деманг. Изоҳли луғатни очиб, сўзнинг асл маъносини ўрганинг. Хаёлингизда шу сўз қатнашган гаплар тузинг.
Ўзингизни қизиқтирган соҳага оид сўзларни луғатдан кўчириб, қайд қоғозларга ёзиб чиқинг. Қайдварақчани ҳамиша ўзингиз билан олиб юринг. Чунки бўш вақтларда унга қараб, сўзларни эсга олиш, ёдлаш мумкин.
Янги ўрганилган сўзларни қофияга солиб кўринг, улар иштирокида гаплар тузинг. У англатадиган маънони тасаввурингизда шакллантиришга ҳаракат қилинг.
Бирор-бир сўзни ўзлаштиргандан кейин қайдқоғозни янгисига алмаштиринг. Янги сўзни ўрганишга киришинг.
Ишингиз самарали бўлишини истасангиз, бирданига кўп сўзни ёдлашга киришманг. Бошида кунига 7-8 та сўз кифоя. Кейинроқ қанча сўзни ўзлаштиришга қурбингиз етиши ўз-ўзидан ойдинлашади.
Ўрганилган сўзларни амалда қўллаб кўринг. Шунда улар хотирада мустаҳкам ўрнашиб қолади.
Ориф Толиб
2014
Ўзини маданиятли санайдиган ҳар бир одам она тилини пухта билиши керак. Ўз тилингда айтилган нарсани тушунмай туриш жуда уятли ҳолат. Хўш, тилни яхши билиш учун нима қилиш керак? Бунинг учун биринчи навбатда луғат бойлигимиз кўп бўлиши керак. Луғат бойлиги биз биладиган сўзлар жамланмасидир. Демак, кўп сўз билишимиз зарур.
Луғат бойлигимиздаги сўзлар икки хил бўлади: фаол ва кам қўлланадиган. Фаол сўзлар биз оғзаки ва ёзма нутқда ишлатадиган сўзлардир. Кам қўлланадиган луғат эса биз у ёки бу даражада тушунадиган, маъносини тўлиқ билмайдиган, нутқда қўлламайдиган сўзлардир.
Луғат бойлиги кўп бўлган одам тил товланишларини, унинг ўзига хослигини, оҳангини, маъно нозикликларини ҳам яхши билса, юракдан ҳис қила олса, чинакам тил билимдонига айланади. Бу йўлда биринчи қадамни ташлаш – луғат бойлигини ошириш учун нималар қилиш керак? Қуйида шу ҳақда сўз боради.
Китоблар, мақолалар ва бадиий адабиётларни кўп ўқинг. Энг муҳими, уларнинг маъно-мазмунига жиддий назар ташланг. Ўқиганларингизни касбдошларингиз ёки қизиққанларга айтиб беринг.
Матнда тушунарсиз сўзга дуч келсангиз, гапнинг умумий мазмунидан маъносини чақиб оламан деманг. Изоҳли луғатни очиб, сўзнинг асл маъносини ўрганинг. Хаёлингизда шу сўз қатнашган гаплар тузинг.
Ўзингизни қизиқтирган соҳага оид сўзларни луғатдан кўчириб, қайд қоғозларга ёзиб чиқинг. Қайдварақчани ҳамиша ўзингиз билан олиб юринг. Чунки бўш вақтларда унга қараб, сўзларни эсга олиш, ёдлаш мумкин.
Янги ўрганилган сўзларни қофияга солиб кўринг, улар иштирокида гаплар тузинг. У англатадиган маънони тасаввурингизда шакллантиришга ҳаракат қилинг.
Бирор-бир сўзни ўзлаштиргандан кейин қайдқоғозни янгисига алмаштиринг. Янги сўзни ўрганишга киришинг.
Ишингиз самарали бўлишини истасангиз, бирданига кўп сўзни ёдлашга киришманг. Бошида кунига 7-8 та сўз кифоя. Кейинроқ қанча сўзни ўзлаштиришга қурбингиз етиши ўз-ўзидан ойдинлашади.
Ўрганилган сўзларни амалда қўллаб кўринг. Шунда улар хотирада мустаҳкам ўрнашиб қолади.
Ориф Толиб
2014
👍4
Николай Гогол (1809–1852) тик туриб ёзган.
Мемуарчи Павел Анненков эсдаликларида улуғ ёзувчи “конторка” деб аталадиган баланд столда ишлаганини таъкидлайди.
Аслида, бу ноёб ҳолат эмас. Виржиния Вулф, Эрнест Ҳемингуэй ва Томас Вулф каби ижодкорлар тик ҳолда ёзгани маълум. Бироқ Гоголь шахсига қизиқиш кучли бўлгани, у ҳақида ҳар хил мишмишлар тўқилгани сабаб бу ҳолатга ҳам ғайриоддий ҳол сифатида қаралган, турли маънолар юкланган.
Мемуарчи Павел Анненков эсдаликларида улуғ ёзувчи “конторка” деб аталадиган баланд столда ишлаганини таъкидлайди.
Аслида, бу ноёб ҳолат эмас. Виржиния Вулф, Эрнест Ҳемингуэй ва Томас Вулф каби ижодкорлар тик ҳолда ёзгани маълум. Бироқ Гоголь шахсига қизиқиш кучли бўлгани, у ҳақида ҳар хил мишмишлар тўқилгани сабаб бу ҳолатга ҳам ғайриоддий ҳол сифатида қаралган, турли маънолар юкланган.
👍3
Энг рейтинги баланд касблар ўнталиги
Жамиятда ўз ўрнини топмоқчи бўлган одам муносиб хулқ-атвор, касб-ҳунар ва зарур билим-кўникмаларга эга бўлиши шарт. Бусиз кўзланган натижага эриша олмайди. Ривожланган мамлакатларда бошқа жабҳаларда бўлгани каби меҳнат бозорида ҳам рақобат жуда кучли. Тараққиёт йўлидан шахдам одимлаётган мамлакатимизда ҳам малакали мутахассисларга, янги ихтисослик эгаларига талаб кундан-кун ортиб боряпти. Муваффақиятга эришмоқчи бўлган ҳар қандай иш берувчи чет тилларни пухта ўзлаштирган, билимини амалиётда қўллай оладиган, гуруҳ ичида ишлаш қобилиятига ва шахсий фазилатларга эга мутахассисни ўз жамоасида кўришни истайди.
Глобаллашув стандартларни, шарт-шароитларни бир-бирига яқинлаштиради, бирлаштиради. Бугун ривожланган мамлакатларда энг кўп талаб қилинаётган касблар тез орада юртимизда ҳам алоҳида мавқе-эътибор қозониши аниқ. Қуйида дунёда энг кўп сўраладиган мутахассисликлар ўнталиги билан танишасиз. Уларнинг кўпчилигига, айниқса IT ва нанотехнология, кимё соҳаси мутахассисларига талаб мамлакатимизда ҳам тобора ошиб боряпти.
...
Бу рўйхат, албатта, нисбий. Чунки минтақа ва мамлакатнинг ички шарт-шароитига кўра мутахассисларга эҳтиёж фарқланади. Молиячилар, менежерлар, генетиклар, таржимонлар, аграр соҳа мутахассисларига ҳам кўп мамлакатларда талаб юқори. Бундан ташқари, тор мутахассислик эгалари, яъни бирор соҳанинг алоҳида йўналишида фаолият кўрсатувчилар иш берувчиларнинг доимий диққат-эътиборида бўлади.
Рейтинги баланд мутахассисликларнинг ноқулай томонлари ҳам бор. Етакчи соҳаларга ихтисослашган ўқув юртларига киришда катта рақобат бўлади. Таълим бериш нархи нисбатан юқори. Талаба илм даргоҳини тугатганидан кейин яна катта рақобат билан юзлашади. Рейтинги баланд йўналишларда таълим олганлар бора-бора бошқа йўналишдагиларга қараганда кўпайиб кетади, шу сабабли ишга қабул қилиш меъёрлари ўзгариб, янги-янги тартиб ва талаблар қўшилади.
Аслида, ҳар бир касб-ҳунарнинг ҳаётда ўз ўрни, аҳамияти бор. Қайси соҳани танлашингиздан қатъи назар, чуқур билим ва тажрибага, кўникмага эга бўлишингиз, шахсий фазилатларингиз сизнинг истиқболингизни таъминловчи асосий мезондир.
Мақолани тўлиқ ўқиш:
https://oriftolib.uz/?p=2510
Жамиятда ўз ўрнини топмоқчи бўлган одам муносиб хулқ-атвор, касб-ҳунар ва зарур билим-кўникмаларга эга бўлиши шарт. Бусиз кўзланган натижага эриша олмайди. Ривожланган мамлакатларда бошқа жабҳаларда бўлгани каби меҳнат бозорида ҳам рақобат жуда кучли. Тараққиёт йўлидан шахдам одимлаётган мамлакатимизда ҳам малакали мутахассисларга, янги ихтисослик эгаларига талаб кундан-кун ортиб боряпти. Муваффақиятга эришмоқчи бўлган ҳар қандай иш берувчи чет тилларни пухта ўзлаштирган, билимини амалиётда қўллай оладиган, гуруҳ ичида ишлаш қобилиятига ва шахсий фазилатларга эга мутахассисни ўз жамоасида кўришни истайди.
Глобаллашув стандартларни, шарт-шароитларни бир-бирига яқинлаштиради, бирлаштиради. Бугун ривожланган мамлакатларда энг кўп талаб қилинаётган касблар тез орада юртимизда ҳам алоҳида мавқе-эътибор қозониши аниқ. Қуйида дунёда энг кўп сўраладиган мутахассисликлар ўнталиги билан танишасиз. Уларнинг кўпчилигига, айниқса IT ва нанотехнология, кимё соҳаси мутахассисларига талаб мамлакатимизда ҳам тобора ошиб боряпти.
...
Бу рўйхат, албатта, нисбий. Чунки минтақа ва мамлакатнинг ички шарт-шароитига кўра мутахассисларга эҳтиёж фарқланади. Молиячилар, менежерлар, генетиклар, таржимонлар, аграр соҳа мутахассисларига ҳам кўп мамлакатларда талаб юқори. Бундан ташқари, тор мутахассислик эгалари, яъни бирор соҳанинг алоҳида йўналишида фаолият кўрсатувчилар иш берувчиларнинг доимий диққат-эътиборида бўлади.
Рейтинги баланд мутахассисликларнинг ноқулай томонлари ҳам бор. Етакчи соҳаларга ихтисослашган ўқув юртларига киришда катта рақобат бўлади. Таълим бериш нархи нисбатан юқори. Талаба илм даргоҳини тугатганидан кейин яна катта рақобат билан юзлашади. Рейтинги баланд йўналишларда таълим олганлар бора-бора бошқа йўналишдагиларга қараганда кўпайиб кетади, шу сабабли ишга қабул қилиш меъёрлари ўзгариб, янги-янги тартиб ва талаблар қўшилади.
Аслида, ҳар бир касб-ҳунарнинг ҳаётда ўз ўрни, аҳамияти бор. Қайси соҳани танлашингиздан қатъи назар, чуқур билим ва тажрибага, кўникмага эга бўлишингиз, шахсий фазилатларингиз сизнинг истиқболингизни таъминловчи асосий мезондир.
Мақолани тўлиқ ўқиш:
https://oriftolib.uz/?p=2510
🔥1
Шерлок Холмснинг прототипи ким?
Машҳур ёзувчи ўзининг машҳур изқуварини тасвирлар экан, унинг ташқи кўриниши ва одатларини устозидан олади. Масалан, қаҳрамонининг озғинлиги, бўйчанлиги, энгак тузилиши, ўткир нигоҳи, хирилдоқ овози доктор Беллга хос белгилардан эди.
Конан Дойл профессорни шундай тасвирлайди: “Белл ташқи тузилиши жиҳатидан ҳам, ақлий жиҳатдан ҳам жуда ноёб инсон эди. У новча, чайир, қалин сочли, узун бурунли, зийрак, ўткир нигоҳли, елкалари озғин, юрганда силкиниб қадам ташлайдиган, овози кескин киши эди”.
...
Доктор Белл шогирдининг ижодини мунтазам кузатиб боради. Одамлар профессор таниқли изқуварнинг ҳаётдаги тимсоли эканини бирпасда пайқайди. Унинг ўзидан бу ҳақда сўраганларида у ҳар сафар: “Қўйсаларинг-чи! Бу даражага етишга менга йўл бўлсин. Холмснинг ҳақиқий прототипи Артурнинг ўзи”, дея камтарлик билан жавоб беради.
Бу гапда ҳам жон бор. Чунки ҳали жиноятларни очиш борасида бирор-бир қўлланма ёки китоб бўлмаган пайтда ёзувчи турли жумбоқларга қаҳрамони қиёфасида жавоб топган-ку.
Мақолани тўлиқ ўқиш:
https://oriftolib.uz/?p=846
Машҳур ёзувчи ўзининг машҳур изқуварини тасвирлар экан, унинг ташқи кўриниши ва одатларини устозидан олади. Масалан, қаҳрамонининг озғинлиги, бўйчанлиги, энгак тузилиши, ўткир нигоҳи, хирилдоқ овози доктор Беллга хос белгилардан эди.
Конан Дойл профессорни шундай тасвирлайди: “Белл ташқи тузилиши жиҳатидан ҳам, ақлий жиҳатдан ҳам жуда ноёб инсон эди. У новча, чайир, қалин сочли, узун бурунли, зийрак, ўткир нигоҳли, елкалари озғин, юрганда силкиниб қадам ташлайдиган, овози кескин киши эди”.
...
Доктор Белл шогирдининг ижодини мунтазам кузатиб боради. Одамлар профессор таниқли изқуварнинг ҳаётдаги тимсоли эканини бирпасда пайқайди. Унинг ўзидан бу ҳақда сўраганларида у ҳар сафар: “Қўйсаларинг-чи! Бу даражага етишга менга йўл бўлсин. Холмснинг ҳақиқий прототипи Артурнинг ўзи”, дея камтарлик билан жавоб беради.
Бу гапда ҳам жон бор. Чунки ҳали жиноятларни очиш борасида бирор-бир қўлланма ёки китоб бўлмаган пайтда ёзувчи турли жумбоқларга қаҳрамони қиёфасида жавоб топган-ку.
Мақолани тўлиқ ўқиш:
https://oriftolib.uz/?p=846
Тилга ҳурматнинг пойдевори миллатга ҳурматдан қурилади
Ҳозир қизимга мултфилм қўйиб бериш учун телевизорни ёққандим. Халқаро пресс-клубда тил масаласига оид чиқишлар бўляпти экан. “Узрепорт” ва “Ўзбекистон24” канали эфирга узат.
Таниқли адабиётшунос олим Қозоқбой Йўлдошев жуда яхши гапларни гапирди. Афсуски, ортиқ кўролмадим. Қизим телевизор кимники эканини яна бир бор исботлаб 😅, “Болажон”га ўтказдириб олди.
Домланинг таъкидлашича, бу масалада давлатнинг қатъий позицияси керак, масалага амалий ечим топиш зарур, мутасаддиларнинг ўзларини ечим топаётгандай қилиб кўрсатишларидан эса фойда йўқ. Ўзбек тилига ҳурматсизлик, хусусан корхоналарга, иншоотларга чет тилида ном бериш аслида ўзбекни, шу миллатни ҳурмат қилмасликдир. Бу ном ким учун? Одамлар учун. Бошқаларга топиладиган иззат-эътибор ўзбекка йўқми?
Олим иложи борича ҳиссиётини ифодаламасликка уринди. Лекин бу масалада, тилимизнинг ҳозирги ҳолатида ҳиссиётга берилмасликнинг иложи йўқ.
Домланинг гапига қўшиламан. Аниқ, амалий ҳаракатлар керак. Акс ҳолда бундай дебатлар, чиқишлар, оҳ-воҳларнинг сезиларли фойдаси тегишига ишонмайман.
@oriftolib
Ҳозир қизимга мултфилм қўйиб бериш учун телевизорни ёққандим. Халқаро пресс-клубда тил масаласига оид чиқишлар бўляпти экан. “Узрепорт” ва “Ўзбекистон24” канали эфирга узат.
Таниқли адабиётшунос олим Қозоқбой Йўлдошев жуда яхши гапларни гапирди. Афсуски, ортиқ кўролмадим. Қизим телевизор кимники эканини яна бир бор исботлаб 😅, “Болажон”га ўтказдириб олди.
Домланинг таъкидлашича, бу масалада давлатнинг қатъий позицияси керак, масалага амалий ечим топиш зарур, мутасаддиларнинг ўзларини ечим топаётгандай қилиб кўрсатишларидан эса фойда йўқ. Ўзбек тилига ҳурматсизлик, хусусан корхоналарга, иншоотларга чет тилида ном бериш аслида ўзбекни, шу миллатни ҳурмат қилмасликдир. Бу ном ким учун? Одамлар учун. Бошқаларга топиладиган иззат-эътибор ўзбекка йўқми?
Олим иложи борича ҳиссиётини ифодаламасликка уринди. Лекин бу масалада, тилимизнинг ҳозирги ҳолатида ҳиссиётга берилмасликнинг иложи йўқ.
Домланинг гапига қўшиламан. Аниқ, амалий ҳаракатлар керак. Акс ҳолда бундай дебатлар, чиқишлар, оҳ-воҳларнинг сезиларли фойдаси тегишига ишонмайман.
@oriftolib
Yaxshi yozay desangiz
Mark Tven (1835–1910) sarguzasht romanlaridan tashqari, oʻtkir hajvi, hikmatli soʻzlari bilan ham mashhur. Dunyo eʼtirof etgan adibning boshlovchi yozuvchilarga bergan maslahatlari, shubhasiz, maktab vazifasini oʻtaydi.
🟢 “Juda”, “oʻta” degan soʻzni ishlatmoqchi boʻlganingizda uning oʻrniga har safar “haddan ortiq” yoki “behad” iborasini qoʻllang. Shunda muharrir bu soʻzlarni oʻchirib tashlaydi va yozganlaringiz binoyiday boʻladi-qoladi.
Xulosa: ortiqcha soʻzlarsiz, aniq, ravon, taʼsirli yozing. Oʻrinsiz hayajon yoki yasama mubolagʻa sunʼiylikka olib keladi.
🟢 Sizga birov qalamhaqi taklif qilmagunicha, tekinga yozavering.
Ijodkor boʻlishni chin yurakdan istang, oʻz ishingizni seving. Faqat pul yo shon-shuhrat uchun yozsangiz, yaxshi natijaga erisha olmaysiz. Bundan hafsalangiz pir boʻladi va ijoddan tezda koʻnglingiz qoladi.
🟢 Maqola yozish uchun eng qulay fursat – uni oʻzingiz uchun yozib tugatgan paytingizdir. Faqat shundagina asli nima demoqchi ekaningizni aniq-tiniq anglaysiz.
Ilk urinishlar faqat qoralamalar, xolos. Buyuk yozuvchilarning aksariyati asarlarini qayta-qayta yozgan, tahrir qilgan. Ishlashdan, fikrlashdan erinmang.
🟢 Gʻoya, fikr hammada bor. Biroq hamma ham uni keragicha ifodalay olmaydi. Bitta xatboshida aytish mumkin boʻlgan fikrni uzundan uzoq choʻzadiganlar koʻp.
Soʻzlarni tejang, loʻnda yozishni oʻrganing. “Soʻz boʻtqasi” hech kimga kerak emas. Ortiqcha iboralar tushunarlilik darajasini tushirib yuboradi.
🟢 Bir safar baxtli tasodif tufayli bir narsani anglab yetdim: yarmiga kelib “toʻxtab” qolgan kitob – agar ozgina nafas rostlab, unga yangi kuch va gʻayrat bilan kirishsangiz – yurishib ketadi. Xom va pala-partish maqolalarga ham biroz tanaffusdan soʻng yangi ruh berish mumkin.
Ish unmay qolishi hammada kuzatiladi. Ijodiy kayfiyat oʻzgaruvchan boʻladi. Dam oling, boshqa yumushlar bilan shugʻullaning. Biroq tanballashib qolmang ham.
🟢 Buyuk kitoblar uslubi va mohiyatiga qarab baholanadi, qoliplangan grammatikasiga qarab emas.
Diqqatni gʻoya, uslub va syujetga qarating. Yozib boʻlgandan keyingina grammatika, ega-kesimning oʻrni haqida bosh qotirishingiz mumkin.
🟢 Sifatlar masalasida bir gap: ikkilanyapsizmi, oʻchirib tashlang.
Soʻzlarni, ayniqsa sifatlarni qoʻllashda eʼtiborli boʻling. Maʼnosini yoki oʻrnini bilmay ishlatgan soʻzingiz teskari, kulgili yoki mavhum maʼno keltirib chiqarishi mumkin.
🟢 Qisqa ibora va gaplar, oddiy til taʼsirchan ekanini angladim. Chin koʻngildan yozyapsizmi, shu uslubni mahkam tuting. “Parday mayin va gulday chiroyli” iboralar oʻquvchini chalgʻitishiga yoʻl qoʻymang.
Qanday usulni tanlash – oʻzingizga havola. Eng muhimi – mohiyat. Yozganingizni oʻqigan odam nima deyayotganingizni, nima demoqchiligingizni tushuna olsin.
🟢 “Ayol baqirdi”, demang. Uni shunday vaziyatga olib kelingki, oʻzi baqirsin.
Voqealarni xuddi koʻrib turganday, oʻzingiz qatnashayotganday tasvirlang. Shunda oʻquvchi ham shu tarzda mutolaa qiladi.
🟢 Bir xil usulda yozadigan adiblarni umuman tushuna olmayman.
Yangicha usullarni qidiring, soʻz yasab koʻring. Tasvir va ifodada tajribalar qiling.
🟢 Toʻgʻri soʻz va deyarli toʻgʻri soʻz oʻrtasidagi farq xuddi chaqmoq bilan tillaqoʻngʻiz oʻrtasidagi farqqa oʻxshaydi.
Soʻzlarni tanlash va qoʻllashga jiddiy ahamiyat bering.
🟢 Siz qancha koʻp tushuntirsangiz, men shuncha kam tushunaman.
Yana oʻsha gap: ravonlik, loʻndalik. Ortiqcha tafsilotlarga umuman oʻrin bermang.
Orif Tolib tayyorladi.
@oriftolib
Mark Tven (1835–1910) sarguzasht romanlaridan tashqari, oʻtkir hajvi, hikmatli soʻzlari bilan ham mashhur. Dunyo eʼtirof etgan adibning boshlovchi yozuvchilarga bergan maslahatlari, shubhasiz, maktab vazifasini oʻtaydi.
🟢 “Juda”, “oʻta” degan soʻzni ishlatmoqchi boʻlganingizda uning oʻrniga har safar “haddan ortiq” yoki “behad” iborasini qoʻllang. Shunda muharrir bu soʻzlarni oʻchirib tashlaydi va yozganlaringiz binoyiday boʻladi-qoladi.
Xulosa: ortiqcha soʻzlarsiz, aniq, ravon, taʼsirli yozing. Oʻrinsiz hayajon yoki yasama mubolagʻa sunʼiylikka olib keladi.
🟢 Sizga birov qalamhaqi taklif qilmagunicha, tekinga yozavering.
Ijodkor boʻlishni chin yurakdan istang, oʻz ishingizni seving. Faqat pul yo shon-shuhrat uchun yozsangiz, yaxshi natijaga erisha olmaysiz. Bundan hafsalangiz pir boʻladi va ijoddan tezda koʻnglingiz qoladi.
🟢 Maqola yozish uchun eng qulay fursat – uni oʻzingiz uchun yozib tugatgan paytingizdir. Faqat shundagina asli nima demoqchi ekaningizni aniq-tiniq anglaysiz.
Ilk urinishlar faqat qoralamalar, xolos. Buyuk yozuvchilarning aksariyati asarlarini qayta-qayta yozgan, tahrir qilgan. Ishlashdan, fikrlashdan erinmang.
🟢 Gʻoya, fikr hammada bor. Biroq hamma ham uni keragicha ifodalay olmaydi. Bitta xatboshida aytish mumkin boʻlgan fikrni uzundan uzoq choʻzadiganlar koʻp.
Soʻzlarni tejang, loʻnda yozishni oʻrganing. “Soʻz boʻtqasi” hech kimga kerak emas. Ortiqcha iboralar tushunarlilik darajasini tushirib yuboradi.
🟢 Bir safar baxtli tasodif tufayli bir narsani anglab yetdim: yarmiga kelib “toʻxtab” qolgan kitob – agar ozgina nafas rostlab, unga yangi kuch va gʻayrat bilan kirishsangiz – yurishib ketadi. Xom va pala-partish maqolalarga ham biroz tanaffusdan soʻng yangi ruh berish mumkin.
Ish unmay qolishi hammada kuzatiladi. Ijodiy kayfiyat oʻzgaruvchan boʻladi. Dam oling, boshqa yumushlar bilan shugʻullaning. Biroq tanballashib qolmang ham.
🟢 Buyuk kitoblar uslubi va mohiyatiga qarab baholanadi, qoliplangan grammatikasiga qarab emas.
Diqqatni gʻoya, uslub va syujetga qarating. Yozib boʻlgandan keyingina grammatika, ega-kesimning oʻrni haqida bosh qotirishingiz mumkin.
🟢 Sifatlar masalasida bir gap: ikkilanyapsizmi, oʻchirib tashlang.
Soʻzlarni, ayniqsa sifatlarni qoʻllashda eʼtiborli boʻling. Maʼnosini yoki oʻrnini bilmay ishlatgan soʻzingiz teskari, kulgili yoki mavhum maʼno keltirib chiqarishi mumkin.
🟢 Qisqa ibora va gaplar, oddiy til taʼsirchan ekanini angladim. Chin koʻngildan yozyapsizmi, shu uslubni mahkam tuting. “Parday mayin va gulday chiroyli” iboralar oʻquvchini chalgʻitishiga yoʻl qoʻymang.
Qanday usulni tanlash – oʻzingizga havola. Eng muhimi – mohiyat. Yozganingizni oʻqigan odam nima deyayotganingizni, nima demoqchiligingizni tushuna olsin.
🟢 “Ayol baqirdi”, demang. Uni shunday vaziyatga olib kelingki, oʻzi baqirsin.
Voqealarni xuddi koʻrib turganday, oʻzingiz qatnashayotganday tasvirlang. Shunda oʻquvchi ham shu tarzda mutolaa qiladi.
🟢 Bir xil usulda yozadigan adiblarni umuman tushuna olmayman.
Yangicha usullarni qidiring, soʻz yasab koʻring. Tasvir va ifodada tajribalar qiling.
🟢 Toʻgʻri soʻz va deyarli toʻgʻri soʻz oʻrtasidagi farq xuddi chaqmoq bilan tillaqoʻngʻiz oʻrtasidagi farqqa oʻxshaydi.
Soʻzlarni tanlash va qoʻllashga jiddiy ahamiyat bering.
🟢 Siz qancha koʻp tushuntirsangiz, men shuncha kam tushunaman.
Yana oʻsha gap: ravonlik, loʻndalik. Ortiqcha tafsilotlarga umuman oʻrin bermang.
Orif Tolib tayyorladi.
@oriftolib
👍2
Қандай мутолаа қилиш керак?
Кўп ўқишни истаймиз-у, лекин унинг уддасидан ҳамиша ҳам чиқавермаймиз... Бу ҳайрон қоларли ҳолат эмас. Чунки жуда кўпимиз мутолаа масаласида муаммоларга дуч келамиз. Бундай дамда мутахассисларнинг тавсияларга қулоқ тутиш фойдадан холи эмас. Мутолаа кўникмасини пухта эгаллаб олиш кишига умр бўйи асқатади. Бунинг учун эса:
1. Тўғри талаффуз қилишни ўрганинг. Сўз товушлардан ташкил топади. Биринчи ўринда алифбо ҳарфлари ифодалайдиган барча товушларни тўғри талаффуз қилишни ўрганишингиз зарур. Баъзи товушларнинг айтилиши қийин бўлади. Машқ қилинг, ўрганинг. Ҳатто товуш чиқармай ўқиётганда ҳам, ичингизда товушларни овозсиз айтиб турасиз. Агар бирор товуш талаффузида қийналсангиз, ўқишда ҳам машаққатга учрайсиз.
2. Ўқиш учун қизиқарли бирор нарса топинг. Бу бадиий китоб, газета-журнал ёки интернетдаги мақола бўлиши мумкин. Ўқиётган нарсангиз сиз учун қизиқарли бўлмаса, мазмуни кўп ўтмай ёдингиздан кўтарилади.
3. Ўқиш учун тинч жой керак. Чунки диққат жамланмаса, китобни кўнгилдагидек ўқиёлмайсиз, унинг мазмунини ҳам тўла-тўкис англолмайсиз. Мутолаа олдидан хотиржам бўлиш ва чуқур нафас олиш яхши фойда беради.
4. Агар матн сурат ва расмлар билан безатилган бўлса, олдин уларга эътибор беринг. Шунда нима ўқиётганингизни, умумий мазмунни енгилроқ тушунасиз.
5. Сабрингиз етгунча ўқинг. Зериксангиз, чарчасангиз ёки нафас ростлашга эҳтиёж сезсангиз, ўша заҳотиёқ танаффус қилиб олинг. Мутолаа сизга лаззат бағишлаши керак. Ўзингизни зўриқтирманг. Танаффусдан сўнг тўхтаган жойингиздан давом эттиринг.
6. Матнни қайта ўқинг. Агар бирор хатбоши ёки саҳифадаги фикрни, воқеани тўла тушунмаган бўлсангиз, яна қайта ўқинг. Бу табиий ҳолат. Жаҳлланманг, эринманг. Чунки бошида бирор жумла ёки фикрни яхши англолмай қолсангиз, кейин у сизга қайта-қайта панд бераверади. Овоз чиқариб ўқинг. Бу ҳам англашни осонлаштиради. Шунда ҳам тушунишга қийналсангиз, яқинларингиздан ёрдам сўранг.
7. Ҳар бир саҳифани синчиклаб, эътибор билан ўқинг. Шошманг. Баъзи одамлар тез ўқиб ҳам яхши натижага эришиш мумкин деб ўйлайди. Лекин аксарият ҳолларда кутилган мақсад ҳосил бўлмайди. Бармоқларингиздан кўрсаткич ўрнида фойдаланишингиз мумкин. Бу усул диққатингизни жамлашга ёрдам беради.
8. Тушунарсиз сўз, ибора ва атамалар маъносини аниқлаштириб олинг. Кўпинча уларга китобнинг ўзида изоҳлар берилади. Агар бундай тушунтиришлар бўлмаса, луғатдан фойдаланинг. Маъносини яхши англамасангиз, мутолаадан жуда кам фойда топасиз.
9. Диққатни жамланг. Диванда чалқанча ётиб китоб ўқиш танангизни бўшаштиради, кўп ўтмай ухлаб қоласиз. Етарли даражадаги ахборотни гавдани тўғри тутиб ўқигандагина олишингиз мумкин. Масалан, столга рисоладагидай жойлашиб, оёқларни ерга қўйиб мутолаага киришсангиз, эътиборингиз сезиларли даражада ошади. Баъзилар туриб ўқишни ёқтиради, баъзилар эса у ёқдан бу ёққа юрганча ўқишни афзал билади. Мутолаа нафақат кўнгилга, балки танага ҳам завқ бериши керак. Ўзингизга маъқул усулни танланг.
10. Компьютер, планшет ёки телефон экранидан ўқиётганда қоидаларга амал қилинг. Сиз турган жой ёки хона яхши ёритилган бўлиши шарт. Акс ҳолда кўзингизга жиддий зарар етказасиз. Махсус кўзойнаклардан ҳам фойдаланишингиз мумкин. Улар кўзингизни тез толиқишдан асрайди. Матн шрифтини каттартириб, осон кўринадиган қилиб олинг. Ҳар ярим соатда кўзга дам беринг. Кўзларингизни кўпроқ юмиб-очинг, машқлар қилдиринг. Ётган ҳолатда ўқиманг.
11. Ўқишни давом эттиринг. Бўш вақтларингизда иложи борича кўпроқ мутолаа қилиш ҳаракатида бўлинг. Кўп ўқиш нафақат луғат бойлигингизни, балки дунёқарашингизни ҳам бойитади. Одамлар сизга бошқача кўз билан қарай бошлайди.
Орифжон Мадвалиев тайёрлади.
@oriftolib
Кўп ўқишни истаймиз-у, лекин унинг уддасидан ҳамиша ҳам чиқавермаймиз... Бу ҳайрон қоларли ҳолат эмас. Чунки жуда кўпимиз мутолаа масаласида муаммоларга дуч келамиз. Бундай дамда мутахассисларнинг тавсияларга қулоқ тутиш фойдадан холи эмас. Мутолаа кўникмасини пухта эгаллаб олиш кишига умр бўйи асқатади. Бунинг учун эса:
1. Тўғри талаффуз қилишни ўрганинг. Сўз товушлардан ташкил топади. Биринчи ўринда алифбо ҳарфлари ифодалайдиган барча товушларни тўғри талаффуз қилишни ўрганишингиз зарур. Баъзи товушларнинг айтилиши қийин бўлади. Машқ қилинг, ўрганинг. Ҳатто товуш чиқармай ўқиётганда ҳам, ичингизда товушларни овозсиз айтиб турасиз. Агар бирор товуш талаффузида қийналсангиз, ўқишда ҳам машаққатга учрайсиз.
2. Ўқиш учун қизиқарли бирор нарса топинг. Бу бадиий китоб, газета-журнал ёки интернетдаги мақола бўлиши мумкин. Ўқиётган нарсангиз сиз учун қизиқарли бўлмаса, мазмуни кўп ўтмай ёдингиздан кўтарилади.
3. Ўқиш учун тинч жой керак. Чунки диққат жамланмаса, китобни кўнгилдагидек ўқиёлмайсиз, унинг мазмунини ҳам тўла-тўкис англолмайсиз. Мутолаа олдидан хотиржам бўлиш ва чуқур нафас олиш яхши фойда беради.
4. Агар матн сурат ва расмлар билан безатилган бўлса, олдин уларга эътибор беринг. Шунда нима ўқиётганингизни, умумий мазмунни енгилроқ тушунасиз.
5. Сабрингиз етгунча ўқинг. Зериксангиз, чарчасангиз ёки нафас ростлашга эҳтиёж сезсангиз, ўша заҳотиёқ танаффус қилиб олинг. Мутолаа сизга лаззат бағишлаши керак. Ўзингизни зўриқтирманг. Танаффусдан сўнг тўхтаган жойингиздан давом эттиринг.
6. Матнни қайта ўқинг. Агар бирор хатбоши ёки саҳифадаги фикрни, воқеани тўла тушунмаган бўлсангиз, яна қайта ўқинг. Бу табиий ҳолат. Жаҳлланманг, эринманг. Чунки бошида бирор жумла ёки фикрни яхши англолмай қолсангиз, кейин у сизга қайта-қайта панд бераверади. Овоз чиқариб ўқинг. Бу ҳам англашни осонлаштиради. Шунда ҳам тушунишга қийналсангиз, яқинларингиздан ёрдам сўранг.
7. Ҳар бир саҳифани синчиклаб, эътибор билан ўқинг. Шошманг. Баъзи одамлар тез ўқиб ҳам яхши натижага эришиш мумкин деб ўйлайди. Лекин аксарият ҳолларда кутилган мақсад ҳосил бўлмайди. Бармоқларингиздан кўрсаткич ўрнида фойдаланишингиз мумкин. Бу усул диққатингизни жамлашга ёрдам беради.
8. Тушунарсиз сўз, ибора ва атамалар маъносини аниқлаштириб олинг. Кўпинча уларга китобнинг ўзида изоҳлар берилади. Агар бундай тушунтиришлар бўлмаса, луғатдан фойдаланинг. Маъносини яхши англамасангиз, мутолаадан жуда кам фойда топасиз.
9. Диққатни жамланг. Диванда чалқанча ётиб китоб ўқиш танангизни бўшаштиради, кўп ўтмай ухлаб қоласиз. Етарли даражадаги ахборотни гавдани тўғри тутиб ўқигандагина олишингиз мумкин. Масалан, столга рисоладагидай жойлашиб, оёқларни ерга қўйиб мутолаага киришсангиз, эътиборингиз сезиларли даражада ошади. Баъзилар туриб ўқишни ёқтиради, баъзилар эса у ёқдан бу ёққа юрганча ўқишни афзал билади. Мутолаа нафақат кўнгилга, балки танага ҳам завқ бериши керак. Ўзингизга маъқул усулни танланг.
10. Компьютер, планшет ёки телефон экранидан ўқиётганда қоидаларга амал қилинг. Сиз турган жой ёки хона яхши ёритилган бўлиши шарт. Акс ҳолда кўзингизга жиддий зарар етказасиз. Махсус кўзойнаклардан ҳам фойдаланишингиз мумкин. Улар кўзингизни тез толиқишдан асрайди. Матн шрифтини каттартириб, осон кўринадиган қилиб олинг. Ҳар ярим соатда кўзга дам беринг. Кўзларингизни кўпроқ юмиб-очинг, машқлар қилдиринг. Ётган ҳолатда ўқиманг.
11. Ўқишни давом эттиринг. Бўш вақтларингизда иложи борича кўпроқ мутолаа қилиш ҳаракатида бўлинг. Кўп ўқиш нафақат луғат бойлигингизни, балки дунёқарашингизни ҳам бойитади. Одамлар сизга бошқача кўз билан қарай бошлайди.
Орифжон Мадвалиев тайёрлади.
@oriftolib
👍4
Навоий тилининг талаффузи қандай бўлган?
Элдор Асанов телеграм каналида Навоийнинг бир шеърини ўша давр талаффузида ўқиб берибди. У пайтлари “о” товуши ҳозиргичалик аниқ талаффуз қилинмаган, “а”га яқинроқ айтилган экан.
Чиғатой тили, умуман, қадимги туркий тил талаффузи ҳақида саноқли олимни ҳисобга олмаса, қолганларда тасаввур йўқ бўлса керак, деб ўйлайман.
Адабиётга, тил тарихига қизиққанлар бир эшитиб кўринглар. Қизиқ жуда.
Элдор Асанов телеграм каналида Навоийнинг бир шеърини ўша давр талаффузида ўқиб берибди. У пайтлари “о” товуши ҳозиргичалик аниқ талаффуз қилинмаган, “а”га яқинроқ айтилган экан.
Чиғатой тили, умуман, қадимги туркий тил талаффузи ҳақида саноқли олимни ҳисобга олмаса, қолганларда тасаввур йўқ бўлса керак, деб ўйлайман.
Адабиётга, тил тарихига қизиққанлар бир эшитиб кўринглар. Қизиқ жуда.
Telegram
Асанов формати
Навоийни оригиналда ўқиймиз
Навоийнинг ғазалини келтирганимда оригинал тилда ўқиб беришни сўрашди. Аудиоформатда ишлаб кўрмаганим, тажрибам ва техникам йўқлиги учун бироз чўчидим. Лекин реконструкцияларсиз, аудиосиз тил ҳақида гаплашиб бўлмайди барибир:…
Навоийнинг ғазалини келтирганимда оригинал тилда ўқиб беришни сўрашди. Аудиоформатда ишлаб кўрмаганим, тажрибам ва техникам йўқлиги учун бироз чўчидим. Лекин реконструкцияларсиз, аудиосиз тил ҳақида гаплашиб бўлмайди барибир:…
👍2