Ғаниев Шухрат Мадаминович Президентнинг Иқтисодиёт соҳаларини ривожлантириш, инвестиция ва ташқи савдо сиёсатини амалга ошириш масалалари бўйича маслаҳатчиси ўринбосари лавозимига тайинланди.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Forwarded from O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
Qutlov
ZUHRIDDIN ISOMIDDINOV 70 YOSHDA
Kuni kecha O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi aʼzosi, filologiya fanlari nomzodi Zuhriddin Isomiddinov 70 yoshni qarshiladi. O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi jamoasi adabiyotshunos olimni qutlug‘ yoshga to‘lgani munosabati bilan samimiy tabriklaydi.
Zuhriddin Isomiddinov 1953-yil 1-yanvar kuni Andijon viloyati Qo‘rg‘ontepa tumani Maʼmurobod qishlog‘ida tug‘ilgan. 1959–1969-yillarda O‘sh shahridagi maktabda o‘qigan. 1969–1971-yillarda O‘sh viloyati gazetasida musahhih bo‘lib ishlagan. 1971–1976-yillarda Toshkent Davlat universitetining Jurnalistika fakultetida tahsil olgan. O‘zbekiston Fanlar akademiyasi Til va adabiyot instituti ilmiy xodimi (1976–1998), O‘zbekiston Tashqi ishlar vazirligi birinchi kotibi (1998–2000), Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi (2001–2002) va O‘zbekiston Respublikasi Milliy kitob palatasi (2003–2011) direktori, Milliy kutubxona xizmat rahbari bo‘lib ishlagan.
Qirg‘iz xalqining “Manas” eposi va qirg‘iz mumtoz shoiri “To‘qtag‘ul” sheʼrlarini o‘zbek tiliga tarjima qilgan. “Manas”ning o‘zbek tilidagi tarjimalarini tadqiq etib, dissertatsiya yoqlagan.
300 dan ortiq ilmiy maqolasi matbuotda eʼlon qilingan. “Turkiy epos va tarjima”, “Ona yurtim – Qirg‘iziston, O‘sh...”, “So‘z qismati” risolalari chop etilgan.
“O‘zbekiston–Qirg‘iziston” do‘stlik jamiyatini taʼsis etish (1997-yil) tashabbuskori va ijrochi direktori – ikki el orasida do‘stlik, hamkorlik aloqalarini rivojlantirishga baholi qudrat xizmat qilib kelyapti.
O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati
ZUHRIDDIN ISOMIDDINOV 70 YOSHDA
Kuni kecha O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi aʼzosi, filologiya fanlari nomzodi Zuhriddin Isomiddinov 70 yoshni qarshiladi. O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi jamoasi adabiyotshunos olimni qutlug‘ yoshga to‘lgani munosabati bilan samimiy tabriklaydi.
Zuhriddin Isomiddinov 1953-yil 1-yanvar kuni Andijon viloyati Qo‘rg‘ontepa tumani Maʼmurobod qishlog‘ida tug‘ilgan. 1959–1969-yillarda O‘sh shahridagi maktabda o‘qigan. 1969–1971-yillarda O‘sh viloyati gazetasida musahhih bo‘lib ishlagan. 1971–1976-yillarda Toshkent Davlat universitetining Jurnalistika fakultetida tahsil olgan. O‘zbekiston Fanlar akademiyasi Til va adabiyot instituti ilmiy xodimi (1976–1998), O‘zbekiston Tashqi ishlar vazirligi birinchi kotibi (1998–2000), Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi (2001–2002) va O‘zbekiston Respublikasi Milliy kitob palatasi (2003–2011) direktori, Milliy kutubxona xizmat rahbari bo‘lib ishlagan.
Qirg‘iz xalqining “Manas” eposi va qirg‘iz mumtoz shoiri “To‘qtag‘ul” sheʼrlarini o‘zbek tiliga tarjima qilgan. “Manas”ning o‘zbek tilidagi tarjimalarini tadqiq etib, dissertatsiya yoqlagan.
300 dan ortiq ilmiy maqolasi matbuotda eʼlon qilingan. “Turkiy epos va tarjima”, “Ona yurtim – Qirg‘iziston, O‘sh...”, “So‘z qismati” risolalari chop etilgan.
“O‘zbekiston–Qirg‘iziston” do‘stlik jamiyatini taʼsis etish (1997-yil) tashabbuskori va ijrochi direktori – ikki el orasida do‘stlik, hamkorlik aloqalarini rivojlantirishga baholi qudrat xizmat qilib kelyapti.
O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati
Saratonda (dodasi.com)
Mahmud Namozov
#мусиқа
Саратонда соябонинг бўлайин,
Тоққа ошсанг, кўк нарвонинг бўлайин.
Кетма, жоним, айролиқдан жон безор,
Ярим кеча каҳкашонинг бўлайин...
✍️ Миртемир
🎤 Маҳмуд Намозов
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Саратонда соябонинг бўлайин,
Тоққа ошсанг, кўк нарвонинг бўлайин.
Кетма, жоним, айролиқдан жон безор,
Ярим кеча каҳкашонинг бўлайин...
✍️ Миртемир
🎤 Маҳмуд Намозов
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ассалому алайкум ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ! Хайрли тонг азизлар!
Барчамизни тинч-омонликда, соғ-саломат яна бир тонгга етказган Роббимизга ҳамдлар бўлсин.
Аллоҳ борлиқни тонг шуъласи ила ёритганидек, ҳаётимизни ҳам ҳидоят нури ила мунаввар айласин!
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Барчамизни тинч-омонликда, соғ-саломат яна бир тонгга етказган Роббимизга ҳамдлар бўлсин.
Аллоҳ борлиқни тонг шуъласи ила ёритганидек, ҳаётимизни ҳам ҳидоят нури ила мунаввар айласин!
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Собиқ бош прокурор Рашид Қодиров шартли равишда озодликка чиқарилди
15 йил давомида Ўзбекистон бош прокурори бўлиб ишлаган Рашид Қодиров 2019 йил 26 июн куни 10 йилга озодликдан маҳрум қилинганди. Kun.uz манбасига кўра, Қодиров бир неча кун аввал шартли равишда озодликка чиқарилган.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
15 йил давомида Ўзбекистон бош прокурори бўлиб ишлаган Рашид Қодиров 2019 йил 26 июн куни 10 йилга озодликдан маҳрум қилинганди. Kun.uz манбасига кўра, Қодиров бир неча кун аввал шартли равишда озодликка чиқарилган.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Нохушхабар!
Ўртасаройда Док-1 Макс дори воситасини истеъмол қилган 2 ёшли бола вафот этди.
Ҳурматли ота-оналар!
Док-1 Макс дори воситасини уйингизда бўлса, зудлик билан йўқотинглар!
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Ўртасаройда Док-1 Макс дори воситасини истеъмол қилган 2 ёшли бола вафот этди.
Ҳурматли ота-оналар!
Док-1 Макс дори воситасини уйингизда бўлса, зудлик билан йўқотинглар!
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
⚡️Хинд ишлаб чиқарувчиларининг айби.
Қисқача вазиятга ойдинлик киритсам. Дориларни узоқ муддат туриши ва холодилникларда музлаб қолмаслиги учун пропиленгликол ишлатишга рухсат этилган.
Пропиленгликол бу зарари жуда кам аммо сифати этиленгликолдан анча юқори махсулот.
👉 Гамбияда захарланган сироп таркибида этиленгликол нормадан кўра 300 баробар кўп қўшилгани айтилади.
🟢 Содда қилиб айтганда, Хинд ишлаб чиқарувчилари пропиленгликол қимматлиги туфайли ўрнига этиленгликол ишлатишган.
Фақат бу ерда битта савол очиқ қоляпти. Нега 300 баробар дозаси кўп этиленгликоли бор дорини Фармкомитет қошидаги лабаратория ўтказиб юборган?
Яна нечта одам ёки бола ўлиши керак? Шулар ишини виждонан бажариши учун?
Жавоб кутиб қоламиз. Яқинларга улашинг, ажабмас реакция билдиришса.
☝️@acramov
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Қисқача вазиятга ойдинлик киритсам. Дориларни узоқ муддат туриши ва холодилникларда музлаб қолмаслиги учун пропиленгликол ишлатишга рухсат этилган.
Пропиленгликол бу зарари жуда кам аммо сифати этиленгликолдан анча юқори махсулот.
👉 Гамбияда захарланган сироп таркибида этиленгликол нормадан кўра 300 баробар кўп қўшилгани айтилади.
🟢 Содда қилиб айтганда, Хинд ишлаб чиқарувчилари пропиленгликол қимматлиги туфайли ўрнига этиленгликол ишлатишган.
Фақат бу ерда битта савол очиқ қоляпти. Нега 300 баробар дозаси кўп этиленгликоли бор дорини Фармкомитет қошидаги лабаратория ўтказиб юборган?
Яна нечта одам ёки бола ўлиши керак? Шулар ишини виждонан бажариши учун?
Жавоб кутиб қоламиз. Яқинларга улашинг, ажабмас реакция билдиришса.
☝️@acramov
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Вақт – олий муаллимдир. Аммо, не кўргиликки, у барча ўқувчиларини ҳалок қилади.
Ҳа, вақт чиндан ҳам кескир қиличдир, у ҳеч нарсага қарамай ўтади-кетади. Инсон эса вой-войлаганича қолаверади. Бизнинг «вақт ўтмоқда» деган ўйимизда андак хатолик бор, вақт эмас, ўзимиз ўтиб боряпмиз.
Тоҳир Малик
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Ҳа, вақт чиндан ҳам кескир қиличдир, у ҳеч нарсага қарамай ўтади-кетади. Инсон эса вой-войлаганича қолаверади. Бизнинг «вақт ўтмоқда» деган ўйимизда андак хатолик бор, вақт эмас, ўзимиз ўтиб боряпмиз.
Тоҳир Малик
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Ўзбекистонда охирги уч йилликдаги энг баланд инфляция қайд этилди — 2022 йил давомида базавий инфляция 12,3 фоизни ташкил этган.
Расмий статистикага кўра, йил давомида озиқ-овқат маҳсулотлари 15,6 фоизга, ноозиқ-овқатлар 10,7 фоизга, хизматлар нархи 8,4 фоизга қимматлаган. Ҳукумат нархларнинг ўсиши кейинги йили ҳам 12 фоиз атрофида бўлади деб ҳисобламоқда.
Статистика қўмитаси 2022 йил декабр ойидаги инфляция 1,2 фоиз бўлганини қайд этган. Иқтисодчи Отабек Бакировнинг ёзишича, декабрдаги расмий ойлик инфляция – 2016 йилдан буён кузатилган энг паст кўрсаткичга тушган.
Ой давомида пиёз 9,9 фоиз, тухум 5,2 фоиз, сабзи 3,7 фоиз, картошка 2,4 фоиз, сут 2,4 фоизга қимматлаган. Ижара нархдарининг ўсиши 0,5 фоиз бўлгани қайд этилган.
Йил давомида эса озиқ-овқатлар нархи 15,6 фоизга, ноозиқ-овқатлар нархи 10,7 фоизга, хизматлар нархи 8,4 фоизга ошган.
Ҳукумат 2024 йилги инфляцияни 9,5 фоиз деб тахмин қилмоқда.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Расмий статистикага кўра, йил давомида озиқ-овқат маҳсулотлари 15,6 фоизга, ноозиқ-овқатлар 10,7 фоизга, хизматлар нархи 8,4 фоизга қимматлаган. Ҳукумат нархларнинг ўсиши кейинги йили ҳам 12 фоиз атрофида бўлади деб ҳисобламоқда.
Статистика қўмитаси 2022 йил декабр ойидаги инфляция 1,2 фоиз бўлганини қайд этган. Иқтисодчи Отабек Бакировнинг ёзишича, декабрдаги расмий ойлик инфляция – 2016 йилдан буён кузатилган энг паст кўрсаткичга тушган.
Ой давомида пиёз 9,9 фоиз, тухум 5,2 фоиз, сабзи 3,7 фоиз, картошка 2,4 фоиз, сут 2,4 фоизга қимматлаган. Ижара нархдарининг ўсиши 0,5 фоиз бўлгани қайд этилган.
Йил давомида эса озиқ-овқатлар нархи 15,6 фоизга, ноозиқ-овқатлар нархи 10,7 фоизга, хизматлар нархи 8,4 фоизга ошган.
Ҳукумат 2024 йилги инфляцияни 9,5 фоиз деб тахмин қилмоқда.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
❗️Ўзгидромет номал совуқ кириб келаётганлигидан огоҳлантирмоқда
9-11 январда республиканинг катта қисмида ёғингарчилик (ёмғир, қор) ёғади.
10-15 январда республика бўйича аномал совуқ об-ҳаво бўлади.
Ҳарорат кечалари 12-17 совуқгача, кундузи 5-8 даража совуқгача, шимолда кечалари 17-22 совуқгача, Устюртда ва чўл ҳудудларда 25-27 совуқгача, кундузи 7-10 даража совуқгача, жанубда ва Фарғона водийсида кечалари 5-10 совуқгача, кундуз кунлари 2-5 даража совуқгача пасаяди.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
9-11 январда республиканинг катта қисмида ёғингарчилик (ёмғир, қор) ёғади.
10-15 январда республика бўйича аномал совуқ об-ҳаво бўлади.
Ҳарорат кечалари 12-17 совуқгача, кундузи 5-8 даража совуқгача, шимолда кечалари 17-22 совуқгача, Устюртда ва чўл ҳудудларда 25-27 совуқгача, кундузи 7-10 даража совуқгача, жанубда ва Фарғона водийсида кечалари 5-10 совуқгача, кундуз кунлари 2-5 даража совуқгача пасаяди.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
#тезкор
⚡️“Док-1 Макс” бўйича сўнгги хабар:
Тошкент вилоятида “Док-1 Макс”дан ўлим ҳолати кузатилмаган, бироқ 4 нафар бола шифохонада даволанмоқда
Тошкент вилояти ССБга кўра, вилоятда ҳозирги кунгача ушбу сиропдан 9 нафар бола заҳарланган. Улардан 5 нафари соғайиб, уйига қайтарилди, 4 нафарининг аҳволи эса барқарор ҳолатда, муолажалар давом эттирилмоқда.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
⚡️“Док-1 Макс” бўйича сўнгги хабар:
Тошкент вилоятида “Док-1 Макс”дан ўлим ҳолати кузатилмаган, бироқ 4 нафар бола шифохонада даволанмоқда
Тошкент вилояти ССБга кўра, вилоятда ҳозирги кунгача ушбу сиропдан 9 нафар бола заҳарланган. Улардан 5 нафари соғайиб, уйига қайтарилди, 4 нафарининг аҳволи эса барқарор ҳолатда, муолажалар давом эттирилмоқда.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Forwarded from Yoshlar ovozi
❗️Kusherbayev qishki taʼtil muddatini uzaytirishni taklif qildi
Deputatlik faoliyatini yakunlagan Rasul Kusherbayev anomal sovuq ob-havoning kirib kelishi sababli Oʻzbekistondagi taʼlim muassasalarida qishki taʼtil muddatini uzaytirishni taklif qildi.
👉 Batafsil: https://yoshlarovozi.uz/oz/news/kusherbayev-qishki-tatil-muddatini-uzaytirishni-taklif-qildi
Telegram | Facebook | Instagram | Sayt | YouTube
Deputatlik faoliyatini yakunlagan Rasul Kusherbayev anomal sovuq ob-havoning kirib kelishi sababli Oʻzbekistondagi taʼlim muassasalarida qishki taʼtil muddatini uzaytirishni taklif qildi.
👉 Batafsil: https://yoshlarovozi.uz/oz/news/kusherbayev-qishki-tatil-muddatini-uzaytirishni-taklif-qildi
Telegram | Facebook | Instagram | Sayt | YouTube
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Toshkent mash’ali - Тошкент машъали🔥
#Rasmiy Qishki ta’til uzaytirildi! ❗️ O‘zbekistonga anomal sovuq ob-havo kelishi munosabati bilan barcha ta’lim muassasalarida qishki ta’til muddati 17-yanvarga qadar uzaytirildi. 📚 O‘quv jarayonlari 18-yanvar, chorshanba kunidan boshlanadi. Telegram…
Bolalar bog‘chalarida ham 10-18-yanvar kunlari navbatdan tashqari ta’til e’lon qilinadi.
Кanalga ulanish:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Кanalga ulanish:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
❗️Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги баёноти
Афғонистонда хотин-қизларнинг давлат ва хусусий олий ўқув юртларида таълим олишига тақиқ қўйилгани тўғрисидаги хабарни чуқур ташвиш билан қабул қилдик.
Афғон халқининг тинч ва фаровон келажакни барпо этиш йўлидаги интилишларини қўллаб-қувватлашга қаратилган қатъият белгиси сифатида ушбу қарор қайта кўриб чиқилишига умид қиламиз.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Афғонистонда хотин-қизларнинг давлат ва хусусий олий ўқув юртларида таълим олишига тақиқ қўйилгани тўғрисидаги хабарни чуқур ташвиш билан қабул қилдик.
Афғон халқининг тинч ва фаровон келажакни барпо этиш йўлидаги интилишларини қўллаб-қувватлашга қаратилган қатъият белгиси сифатида ушбу қарор қайта кўриб чиқилишига умид қиламиз.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Аномал совуқ пайтида ҳам электр энергиясида чекловлар киритилади
Ўзбекистонга Волгабўйи ҳудудларидан совуқ нам ҳаво массалари кириб келишига қарамасдан автомобилларга газ тўлдириш компрессор шохобчалари фаолиятига киритилаётган чекловлар давом эттирилади.
Шунингдек, энерготизимда содир бўлиши мумкин бўлган йирик аварияларни олдини олиш мақсадида маҳаллий ҳокимликлар билан келишилган ҳолда тасдиқланган графикларга асосан қисқа муддатли чекловлар киритилади.
Бундан ташқари, ишлаб чиқариш корхоналарига табиий газ етказиб бериш ҳажми кескин камайтирилади.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Ўзбекистонга Волгабўйи ҳудудларидан совуқ нам ҳаво массалари кириб келишига қарамасдан автомобилларга газ тўлдириш компрессор шохобчалари фаолиятига киритилаётган чекловлар давом эттирилади.
Шунингдек, энерготизимда содир бўлиши мумкин бўлган йирик аварияларни олдини олиш мақсадида маҳаллий ҳокимликлар билан келишилган ҳолда тасдиқланган графикларга асосан қисқа муддатли чекловлар киритилади.
Бундан ташқари, ишлаб чиқариш корхоналарига табиий газ етказиб бериш ҳажми кескин камайтирилади.
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Умра ибодатидан қайтган зиёратчини кутиб олишдаги хурофотларга Ўзбекистон мусулмонлари идораси ҳузуридаги Фатво маркази муносабат билдирди
"Бу кабилар динимизга мутлақо зид бўлиб, ундай ишларни қилаётганлар ўта жоҳил ва нодон кишилардир. Эҳтимол, бу ишлари билан улар ўзларининг Аллоҳнинг байтига бўлган эҳтиромларини ёки уни тавоф қилиб келган кишига нисбатан ҳурматларини ифодаламоқчидирлар. Лекин, ибодатга ҳурмат-эҳтиром бу тарзда намоён қилинмайди. Аксинча, бу риёкорлик ва оғир гуноҳ.
Аслида, динимизда ибодатни одамларнинг кўзидан яширишга, кўз-кўз қилмасликка буюрилади. Риёкорлик – одамлар кўриши учун бир ишни қилиш. Чунки ундан Аллоҳнинг розилиги эмас, балки бандаларнинг кўриши назарда тутилган бўлади. Мусулмон киши ҳар бир ишни қилишда Аллоҳ таолонинг розилигини қасд қилиши лозим. Агарда киши бир амалга “одамлар мени кўриб қўйсин”, деган қасд билан киришса, шу амали бекорга кетиб, устига-устак гуноҳкор ҳам бўлади".
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
"Бу кабилар динимизга мутлақо зид бўлиб, ундай ишларни қилаётганлар ўта жоҳил ва нодон кишилардир. Эҳтимол, бу ишлари билан улар ўзларининг Аллоҳнинг байтига бўлган эҳтиромларини ёки уни тавоф қилиб келган кишига нисбатан ҳурматларини ифодаламоқчидирлар. Лекин, ибодатга ҳурмат-эҳтиром бу тарзда намоён қилинмайди. Аксинча, бу риёкорлик ва оғир гуноҳ.
Аслида, динимизда ибодатни одамларнинг кўзидан яширишга, кўз-кўз қилмасликка буюрилади. Риёкорлик – одамлар кўриши учун бир ишни қилиш. Чунки ундан Аллоҳнинг розилиги эмас, балки бандаларнинг кўриши назарда тутилган бўлади. Мусулмон киши ҳар бир ишни қилишда Аллоҳ таолонинг розилигини қасд қилиши лозим. Агарда киши бир амалга “одамлар мени кўриб қўйсин”, деган қасд билан киришса, шу амали бекорга кетиб, устига-устак гуноҳкор ҳам бўлади".
Каналга уланиш:
👉 https://t.iss.one/mashal_gzt
Қирқ ёшдан кейин спорт билан шуғулланиш муҳимми?
40 ёшдан кейин организм аста-секин мушак массасини йўқота бошлайди. Агар жисмоний машқлар бўлмаса, 40 ёшдан ошган одамлар йилига 2-3% мушакларни йўқотадилар, 60 ёшдан кейин бу кўрсаткич 5% гача кўтарилади. Натижада баъзи муаммолар пайдо бўла бошлайди, масалан, 40+ лар танани бир хил самарадорлик билан қўллаб-қувватлай олмайдилар.
Шу сабабли ҳам 40 ёшдан ошгандан спорт билан шуғулланиш ўта муҳимдир.
👉Каналга уланиш👈
40 ёшдан кейин организм аста-секин мушак массасини йўқота бошлайди. Агар жисмоний машқлар бўлмаса, 40 ёшдан ошган одамлар йилига 2-3% мушакларни йўқотадилар, 60 ёшдан кейин бу кўрсаткич 5% гача кўтарилади. Натижада баъзи муаммолар пайдо бўла бошлайди, масалан, 40+ лар танани бир хил самарадорлик билан қўллаб-қувватлай олмайдилар.
Шу сабабли ҳам 40 ёшдан ошгандан спорт билан шуғулланиш ўта муҳимдир.
👉Каналга уланиш👈
Ўсмирлик даврида тамаки маҳсулотлари истеъмолига берилиш зурриёдлар соғлиғига таъсир қилиши мумкин
Буюк Британиянинг Бристол университети олимлари ўсмирлик даврида муттасил чеккан кексалар ва уларнинг набира-чеваралари ўртасидаги ортиқча вазн ва соғлик билан боғлиқ қизиқ ҳолатларни аниқлашди.
Биринчидан, балоғатга eтгунга қадар ўғил боланинг баъзи моддаларга берилувчанлиги кейинги авлодларга таъсир қилиши мумкин. Масалан, чекувчи оталарнинг қиз фарзандга қараганда ўғил кўриш эҳтимоли юқорироқ бўларкан.
Иккинчидан, болаларнинг семириб кетиш сабабларидан бири ота-боболарининг турмуш тарзи билан боғлиқ. Яъни ўсмирлик давридаги чекувчиларнинг фарзандлари ва набиралари кўп ҳолларда ортиқча вазндан азият чекиши мумкин.
Бизда қизиқ
Буюк Британиянинг Бристол университети олимлари ўсмирлик даврида муттасил чеккан кексалар ва уларнинг набира-чеваралари ўртасидаги ортиқча вазн ва соғлик билан боғлиқ қизиқ ҳолатларни аниқлашди.
Биринчидан, балоғатга eтгунга қадар ўғил боланинг баъзи моддаларга берилувчанлиги кейинги авлодларга таъсир қилиши мумкин. Масалан, чекувчи оталарнинг қиз фарзандга қараганда ўғил кўриш эҳтимоли юқорироқ бўларкан.
Иккинчидан, болаларнинг семириб кетиш сабабларидан бири ота-боболарининг турмуш тарзи билан боғлиқ. Яъни ўсмирлик давридаги чекувчиларнинг фарзандлари ва набиралари кўп ҳолларда ортиқча вазндан азият чекиши мумкин.
Бизда қизиқ