​​Ljudi ktori ne ljubet učiti se historiji, ne razumějut nakoliko kardinalno vlivajut na naš život rešěnja, prijete zadolgo prěd tym, kako my jesmo pojavili se na svět. Tutčasno blagostanje Evropy bylo položeno ješče Rimskoju Imperijeju - to dokazyvaje, medžu drugym, novo iznahodženje švedskyh ekonomistov iz universiteta v Gäteborg'u.

Transportna mrěža antičnyh rimskyh drag za 2000 lět praktično izčeznula, ale proložene jeju puti vse ješče opletajut evropske zemje nevidimoju pavutinoju procvětanja. Taky neočekyvany izvod naučniki sdělali poslě togo kako naložili antične mapy na nočne satelitove snimky teritorije ktora někogda byla pod vladoju Rimskoj Imperije. Ako li vy živete bliz města, kde byla rimska draga – možete mysliti, že jeste vytegnuli ščestlivy loterejny kvitok. Akuratny analiz pokazal, že tute regiony daže tutčas sut v spisu najvyše bogatyh i razvityh regionov světa.

Pomyslite, koliko cěsarstv, kralevstv, kultur, epoh se směnilo od časa, kogda izniknul poslědny legionersky orel, ale naslědstvo Rima okazalo se tvrdym fundamentom tutčasnoj zapadnoj civilizacije. Prve rimske puti sut byli položene zaradi brzogo transportovanja vojskovyh čestij i zadovoljenja jih vsem čto je potrěbno. Taky pristup k logistikě ostaval se v pozdnyh lětah republiky i po pojavjenju cěsarstva.

Legijony Rima marširovali naprěd, za njimi graditelji (glavno iz pokorjenyh narodov). Pod strogym kontroljem imperskyh arhitektorov, s kirkoju i lopatoju, oni sut budovali nove dragy v srdcu buntarskoj Galije, Balkanskyh gor, Iberskyh dolin i Anatolijskyh holmov.

Mrěža imperskyh tras vyšla daleko za granice Evropy - one veli na Blizky Iztok i v Sěvernu Afriku. Jednakože, na dalekyh prostorah mnoge trasy brzo upadli v ruiny: byli pokryte peskom, izniščene črěz povstanja ili razbrane na materialy za nove budynky. V Evropě po venam tyh drag stolětjami tekla krv imperije. Už ne vojini, no trgovci, duhovniki i emigranti (prěselenci). Oni budovali i razvivali grady, dostavali resursy i prěvozili jih do tyh měst, kde one byli najvyše potrěbnymi.

Važny moment: podolg mněnja ekonomistov, regiony ekonomičnogo blagostanja ne jestvovali od početka, ale pojavjali se bliz tras. Tuto podtvrdžaje, že uspěšno budovanje civilizacije je v rukah člověka.

Akuratno planovanje, upornost i trudoljubivost mogut privesti k razcvětu gradov i aktivizacije ekonomiky. Jednym dnjem otvorjeny potencial bude jestvovati vsegda, až poslě mnogyh lět, kogda bez malogo 80 tyseč kilometrov imperskyh stežek už davno obratili se v několiko prěmalyh dělov, ktore izkapyvajut arheologi.

Něčto podobno do «rimskogo transportnogo čuda» bylo provedeno na amerikanskom Dikom Zapadu, kogda v jego bezljudnyh prerijah byli položene železnice, krug ktoryh takože sut izrastli buduče megapolisy, transportne vuzly, industrialne regiony.

Ne jestvuje ničego vyše važnogo než dobro stvorjena transportna sistema – jedin raz projektovana i izbudovana, ona može izměniti suďbu objetyh teritorij v cěloj historiji ljudstva.

​​Људи ктори не љубет учити се хисторији, не разумєјут, наколико кардинално вливајут на наш живот решенjа, пријете задолго прєд тым, како мы јесмо појавили се на свєт. Тутчасно благостанjе Европы было положено јешче Римскоју Империјеју — то доказываје, меджу другым, ново изнаходженjе шведскых економистов из университета в Gäteborg'у.

Транспортна мрєжа античных римскых драг за 2000 лєт практично изчезнула, але проложене јеју пути все јешче оплетајут европске земје невидимоју павутиноју процвєтанjа. Такы неочекываны извод научники сдєлали послє того како наложили античне мапы на ночне сателитове снимкы територије ктора нєкогда была под владоју Римској Империје. Ако ли вы живете близ мєста, кде была римска драга – можете мыслити, же јесте вытегнули шчестливы лотерејны квиток. Акуратны анализ показал, же туте регионы даже тутчас сут в спису највыше богатых и развитых регионов свєта.

Помыслите, колико цєсарств, кралевств, култур, епох се смєнило од часа, когда изникнул послєдны легионерскы орел, але наслєдство Рима оказало се тврдым фундаментом тутчасној западној цивилизације. Прве римске пути сут были положене заради брзого транспортованjа војсковых честиј и задовољенjа јих всем что је потрєбно. Такы приступ к логистикє оставал се в поздных лєтах републикы и по појавјенју цєсарства.

Легијоны Рима маршировали напрєд, за њими градитељи (главно из покорјеных народов). Под строгым контрољем имперскых архитекторов, с киркоју и лопатоју, они сут будовали нове драгы в срдцу бунтарској Галије, Балканскых гор, Иберскых долин и Анатолијскых холмов.

Мрєжа имперскых трас вышла далеко за границе Европы - оне вели на Близкы Изток и в Сєверну Африку. Једнакоже, на далекых просторах многе трасы брзо упадли в руины: были покрыте песком, изнишчене чрєз повстанjа или разбране на материалы за нове будынкы. В Европє по венам тых драг столєтјами текла крв империје. Уж не војини, но трговци, духовники и емигранти (прєселенци). Они будовали и развивали грады, доставали ресурсы и прєвозили јих до тых мєст, кде оне были највыше потрєбными.

Важны момент: подолг мнєнjа економистов, регионы економичного благостанjа не јествовали од почетка, але појавјали се близ трас. Туто подтврджаје, же успєшно будованjе цивилизације је в руках чловєка.

Акуратно планованjе, упорност и трудољубивост могут привести к разцвєту градов и активизације економикы. Једным днjем отворјены потенциал буде јествовати всегда, аж послє многых лєт, когда без малого 80 тысеч километров имперскых стежек уж давно обратили се в нєколико прємалых дєлов, кторе изкапывајут археологи.

Нєчто подобно до «римского транспортного чуда» было проведено на американском Диком Западу, когда в јего безљудных преријах были положене железнице, круг кторых такоже сут израстли будуче мегаполисы, транспортне вузлы, индустриалне регионы.

Не јествује ничего выше важного неж добро створјена транспортна система – једин раз пројектована и избудована, она може измєнити судьбу објетых териториј в цєлој хисторији људства.

Ja jesm prosta kapibara. Ne hču ničego rěšati, hču voziti se na aligatorah.

Ја јесм проста капибара. Не хчу ничего рєшати, хчу возити се на алигаторах.

Na toj mapě sut ne električne linije ili světlo od lamp. Akoli prigleděti se, vy uvidite že vse kontinenty sut pokryte kapilarami drag

Logistične komunikacije zajedno s električnymi linijami je baza modernoj civilizacije, no i v XX stolětju klasično "dvě bědy — glupci i dragy" jest problemoju vo mnogyh krajinah.

Zapad i razvite krajiny Vtorogo Světa sijajut od množstva tras, ale v glubině Latinskoj Ameriky, Afriky, Jugo-Vozhodnoj Azije taji se mrak nepristupnyh teritorij. Napriměr, medžu Indijeju i Kitajem leži Tibet — prěmyh stežek v toj kraj praktično nemaje

Oddělno skažemo i o takyh težko dostupnyh regionah kak arktične teritorije Kanady i skandinavskyh krajin, pustynje Avstralije ili okeanske ostrovy, kde glavny transport je lodka i helikopter

Akoli pogledati na toj obrazok, možno najdti mnogo zajmlivyh zaključenij o našej civilizacije

Jedno iz njih: v razlikě od električnosti, izniščiti dragy za maly čas ne jest možlivo. Jedin raz stvorjene, one ostanut se čestju nacionalnogo blagostanja na stolětja

​​Ostražno, tutoj tekst ne jest na oficialnoj ortografiji medžuslovjanskogo, to je eksperiment s jotovanoju kiriliceju. Ja/ju/је — я/ю/є, ě — є, ę — я, кы/гы — ки/ги, šč — щ. Vse mekke zvuky označajut se črěz ь.

На той мапє суть не електричне линиє или светло од ламп. Аколи приглядєти ся, вы увидите же все континенты суть покрыте капиларами драг

Логистичне комуникациє заєдно с електричными линиями є база модерной цивилизациє, но и в XXI столетью класично "двє бєды — глупци и драги" єст проблемою во многих краях

Запад и развите крає Второго Свєта сияют од множства трас, але в глубинє Латинской Америки, Африки, и Юго-Возходной Азиє таи ся мрак неприступных територий. Напримєр, меджу Индиєю и Китаєм лежи Тибет — прємых стяжек в той край практично немає

Оддєлно скажемо и о таких тяжко доступных регионах како арктичне териториє Канады и скандинавских краєв, пустынье Австралиє или океанске островы, кде главны транспорт є лодка и хеликоптер

Аколи поглядати на той образок, можно найдти много займливых заключений о нашей цивилизациє

Єдно из них: в разликє од електричности, изнищити драги за малы час не єст можливо. Єдин раз створьене, оне останут ся чястью национального благостанья на столетья.

Когды избирајеш купити колачек в школном буфету либо одложити на куп Mercedes-Benz C-Class
Kogdy izbiraješ kupiti kolaček v školnom bufetu libo odložiti na kup Mercedes-Benz C-Class

Umětny intelekt ChatGPT napisal blagoželanje k Novomu Godu dlja naših čitateljev. Poslanje od adminov bude nemnogo poslě. S nastupajučim vas, prijatelji!

Умєтны интелект ChatGPT написал благожеланьје к Новому Году дља наших читатељев. Посланьје од админов буде немного послє. С наступајучим вас, пријатељи!

Pozdrav, admini paba «Medžuslovjanska kapibara» blagoželajut vam v Novom 2023 lětu. Minul dost težky god, on byl polny izpytanij i nespravědlivosti. Mnoge naše strahy byli opravdane, ale trudne vrěmena rodžajut silnyh ljudij, sposobnyh izměnjati svět k lěpšemu. Pametajte, že daže najvyše težke izpytanja to jest početok něčego novogo. Epoha velikyh prěmen vsegda jest epoha velikyh možnostij. Budte smělymi, i ona bude pokoriti se vam. Ne sdavajte se i věrite v dobru budučnost, zato že naš život jest i vyše dolgy i vyše kratky než možno pomysliti. Projde někaky čas, i budut pojaviti se nove izzovy, ale i tutčasne problemy možno bude zabyti kako strašny son. Cěnite blizkyh i prijateljev, pozvonite rodnym ljudam. Ne odkladyvajte na zautra vse, čto možete sdělati dnes. Zato že vsaky denj byvaje jedin raz i nikogda už ne bude povtoriti se. Želajemo, da byste v novom lětu hranili sebe i věrili v svoje sily. Da byste vy pokarjali, no ne pokarjali vas. Hvala, že vy čitajete nas. I s Novym, 2023 lětom vas!

Поздрав, админи паба «Меджусловјанска капибара» благожелајут вам в Новом 2023 лєту. Минул дост тежкы год, он был полны изпытаниј и несправєдливости. Многе наше страхы были оправдане, але трудне врємена роджајут силных људиј, способных измєњати свєт к лєпшему. Паметајте, же даже највыше тежке изпытаньја то јест почеток нєчего нового. Епоха великых прємен всегда јест епоха великых можностиј. Будьте смєлыми, и она буде покорити се вам. Не сдавајте се и вєрите в добру будучност, зато же наш живот јест и выше долгы и выше краткы неж можно помыслити. Пројде нєкакы час, и будут појавити се нове иззовы, але и тутчасне проблемы можно буде забыти како страшны сон. Цєните близкых и пријатељев, позвоните родным људам. Не одкладывајте на заутра все, что можете сдєлати днес. Зато же всакы дењ бываје једин раз и никогда уж не буде повторити се. Желајемо, да бысте в новом лєту хранили себе и вєрили в своје силы. Да бысте вы покарјали, но не покарјали вас. Хвала, же вы читајете нас. И с Новым, 2023 лєтом вас!

Včera byl denj rodženja Roberto Lombino, studenta, muzikanta, poliglota, i jednogo iz členov komisije medžuslovjanskogo jezyka.
Želajemo jemu ščestja i zdravja. Mnogo novyh putovanij i prijeteljev, s ktorymi on smože prěmogti vsekake težkosti. Želajemo jemu i dalje byti tako prěmym, dobrym i aktivnym člověkom, nadohnjati ljudij na nove děla. Nehaj jego muzika i dalje raduje vsih, kto ju slušaje, a jezykoznanje pomagaje realizovati vse jego mečty. Čestitajemo s 26-lětjem, naš češsky prijatelj @Siciliano41, hura!

Вчера был дењ родженjа Роберто Ломбино, студента, музиканта, полиглота, и једного из членов комисије меджусловјанского језыка.
Желајемо јему шчестја и здравја. Много новых путованиј и пријетељев, с кторыми он сможе прємогти всекаке тежкости. Желајемо јему и даље быти тако прємым, добрым и активным чловєком, надохњати људиј на нове дєла. Нехај јего музика и даље радује всих, кто ју слушаје, а језыкознанjе помагаје реализовати все јего мечты. Честитајемо с 26-лєтјем, наш чешскы пријатељ @Siciliano41, хура!