Forwarded from SERBIA LIVE - BEOGRAD
"Kod crkve, Bulevar Zorana Djindjica i Omladinski Brigada"
https://t.iss.one/serbialive_beograd
https://t.iss.one/serbialive_beograd
Forwarded from БУНТ је стање духа ☦︎
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Овако данас изгледа пут који води од Братунца према Поточарима
На фотографијама се налазе лица убијених Срба, које су побили припадници 28. Дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића. За убиство 3267 Срба, на овом подручју у протеклом рату, нико никад није кривично одговарао.
Надамо се да ће свјетски званичници, када буду прекосутра кренули у Поточаре, видјети и ова лица.
t.iss.one/buntcg
На фотографијама се налазе лица убијених Срба, које су побили припадници 28. Дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића. За убиство 3267 Срба, на овом подручју у протеклом рату, нико никад није кривично одговарао.
Надамо се да ће свјетски званичници, када буду прекосутра кренули у Поточаре, видјети и ова лица.
t.iss.one/buntcg
Forwarded from Српска Омладина За Космет
На данашњи дан на Косову и Метохији је убијен монах Харитон од стране шиптарских хорди пред будним оком Запада.
15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи су га одвели у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију.
Мошти оца Харитона нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај мученик поднео за Христа.
15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи су га одвели у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију.
Мошти оца Харитона нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај мученик поднео за Христа.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Границе се крвљу цртају и прекрајају, а Отаџбина брани свим снагама. Није мртав војник ако живот да бранећи отаџбину, мртав је ако изгуби своје вековно огњиште.
Шта је био и ко је био Вук Бранковић? Није он био човек који се у потпуности одрекао својега рода и свога народа, али се уплашио, али му је било жао да изгуби своје имање и своју власт, завео је Вук војску на Голеш планину, није смио Вук Бранковић да остави мртвога кнеза и мртве косовске војводе. Он је отишао, био је оновремени "реалан" политичар, како бисмо ми то данас рекли нашим језиком, политичар које се довијао. Међутим, довијати се да се опстане - то је разумљиво, али довијати се да се нестане из историје, то је пропаст и гад пред Богом, то је срамно пред историјом. Вук је био један од таквих који се довијао, чувао је своју кожу, своје имање и своју власт. У том пресудном историјском тренутку када се судила судбина не само његовог народа него читаве Европе. И зато му је спомен остао онакав какав је остао. Вук је поживио нешто дуже на земљи, али која му је вајда од његових још двадесет, тридесет година, када је стотинама година његов спомен тако остао мрачан. А спомен Милоша Обилића и спомен Великомученика Косовског Лазара, иако су изгубили привремени живот, све је светлији и светлији, из година у годину, из стољећа у стољеће, из вијека у вијек и такав ће остати до краја свијета и вијека.
Геј лоби има систем од пет етапа, за њихово усвајање култура; .Све почиње од толерантности, чим хомосексуалци успеју да натерају друштво на висок ниво толеранције, а ,,толерантност" то је ,,право да буду остављени на миру,", даље се одмах јављају захтеви ,,за прихватање", то јест о равноправности. Након тога иде признавање, то јест, сви морају не само да признају хомосексуализам, већ и да промовишу њихове вредности. После тога следи принудно учешће, то јест, свако мора узети учешћа у ,,геј-култури". И на крају-казна. Сви који се не слажу са хомосексуалцима , буду кажњени
Ипак јој није ту место, Догодине у ПриZрену.