У песми Наши дани лирским језиком је сажета црна хроника почетка двадесетог века. Како песник потресно сведочи, били су то дани великих разочарања.
Владислав Петковић Дис је песму „Наши дани“ написао 1910. године, у времену када је Србија већ дубоко осећала кризу морала, власти, институција и друштва.
Док се земља приближавала великим историјским ломовима, Дис није писао утешне стихове, већ песму која звучи као опомена.
„Наши дани“ нису само поезија. То је крик човека који гледа како се вредности урушавају, како недостојни постају важни, како се поштење исмева, а порази проглашавају за победе. Зато ова песма и данас звучи толико снажно, јер не говори само о једном времену, већ о сваком времену у ком се истина гуши, а бука постаје јача од савести.
Дис је овом песмом оставио једну од најснажнијих друштвених оптужница у српској књижевности. Није штедео ни власт, ни народ, ни време у ком живи. Управо зато „Наши дани“ и после више од једног века делују болно блиско.
Да ли је Дис писао о свом времену или и о нашем?
Лаку ноћ Србијо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯33❤6
ДОМ КУЛТУРЕ ГРАЧАНИЦА: ПУТЕМ СВЕТОГ КРАЉА МИЛУТИНА
КУД „Копаоник“ и Дом културе „Грачаница“ организују музичко – сценски наступ „Путем Светог краља Милутина“ који ће се одржати у петак 13. марта с почетком у 19 сати. Вече ће бити хуманитарног карактера. Сав приход биће усмерен породици недавно настрадалог радника и колеге Зорана Перића.
Музичко – сценски наступ „ Путем Светог краља Милутина “ КУД-а Копаоник из Лепосавића који ће својим извођењем на великој сцени Дома културе „Грачаница“ оживети импозантну традицију и културу игара из Старе Србије, посебно са аспекта богатог културног наслеђа, његове историје, обичаја и вере који су вековима отиснути на нашим просторима и тако утрли пут да кроз уметност ходимо „Путем Светог краља Милутина”.
Aутор пројекта, кореограф и уметнички директор КУД-а „Копаоник“ Ђорђе Лакушић, истиче:
Аутор је на овом музичко – сценском наступу радио скоро три године, окупивши више од 85 учесника, међу којима су чланови ансамбла КУД-а „Копаоник“ и драмских уметника.
Будимо заједно разлог нечијег осмеха.
Очекујемо Вас!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
КУД „Копаоник“ и Дом културе „Грачаница“ организују музичко – сценски наступ „Путем Светог краља Милутина“ који ће се одржати у петак 13. марта с почетком у 19 сати. Вече ће бити хуманитарног карактера. Сав приход биће усмерен породици недавно настрадалог радника и колеге Зорана Перића.
Музичко – сценски наступ „ Путем Светог краља Милутина “ КУД-а Копаоник из Лепосавића који ће својим извођењем на великој сцени Дома културе „Грачаница“ оживети импозантну традицију и културу игара из Старе Србије, посебно са аспекта богатог културног наслеђа, његове историје, обичаја и вере који су вековима отиснути на нашим просторима и тако утрли пут да кроз уметност ходимо „Путем Светог краља Милутина”.
Aутор пројекта, кореограф и уметнички директор КУД-а „Копаоник“ Ђорђе Лакушић, истиче:
Представа је већ изведена на престижним сценама, уз присуство високих представника Српске православне цркве и културног живота, што сведочи о њеном значају и уметничкој вредности. Посебну димензију вечери даће њен хуманитарни карактер. Реализацијом овог пројекта, трагајући путевима Светог краља Милутина, афирмишемо и значај културног стваралаштва српског народа на простору Старе Србије (Северна Македонија, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина). Пројекат има за циљ да допринесе даљем истраживању, документовању, заштити и презентацији нематеријалног културног наслеђа српског народа, његове историје, културе и вере на простору Косова и Метохије али и шире, подизању свести о очувању идентитета српског народа на простору који је некада обухватио територију Старе Србије.
Аутор је на овом музичко – сценском наступу радио скоро три године, окупивши више од 85 учесника, међу којима су чланови ансамбла КУД-а „Копаоник“ и драмских уметника.
Будимо заједно разлог нечијег осмеха.
Очекујемо Вас!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤18🥰7🙏2🤡1
ЦРТА оптужила Бранка Бабића због видеа са дететом: "Живео Вучић"
📌 А и предЦедник је својевремено осудио злоупотребу деце у политичке сврхе. Раскорак је нажалост у чињеници да све што вођа каже нестане у етру, у реалности у своје време имали смо спот "За нашу децу", а данас имамо Бранка Бабића(Краљ обрва)... остало је на вама!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬26❤2🤣2
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁16🤬14💩2
Портпарол иранске војске: Приступ осетљивим тачкама у Израелу је постао лакши
Бригадни генерал Акрами-Нија, портпарол иранске војске:
🔹 „Уништавањем великог дела непријатељских радарских инсталација у осетљивим центрима, наставак операција је постао лакши и сада имамо бољи приступ важним и осетљивим тачкама.
🔹 Данас смо успели да погодимо ваздухопловне базе Палмахим и Овда, као и седиште Шин Бета у близини Тел Авива.
🔹 Операције се изводе са све већом прецизношћу из дана у дан.“
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Бригадни генерал Акрами-Нија, портпарол иранске војске:
🔹 „Уништавањем великог дела непријатељских радарских инсталација у осетљивим центрима, наставак операција је постао лакши и сада имамо бољи приступ важним и осетљивим тачкама.
🔹 Данас смо успели да погодимо ваздухопловне базе Палмахим и Овда, као и седиште Шин Бета у близини Тел Авива.
🔹 Операције се изводе са све већом прецизношћу из дана у дан.“
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤28🔥15
❗️🇮🇷 Нови врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи је рањен, али се осећа добро, потврдило је иранско Министарство спољних послова.
Ирански званичници и медији потврдили су 11. марта 2026. године да је нови врховни вођа Ирана, Моџтаба Хамнеи, рањен у нападима, али да се налази на сигурном и да је његово стање стабилно.
Иранска државна телевизија описала је Хамнеија као „ратног војног инвалида“ (janbaz), што је потврдио и амбасадор Ирана на Кипру, Алиреза Саларијан.
Званичници су истакли да је он „жив и здрав“ и да наставља да управља земљом са сигурне локације, иако се још увек није појавио у јавности од именовања 8. марта.
Његово појављивање се избегава из безбедносних разлога како се не би открила његова локација, али и због процеса опоравка од задобијених повреда.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ирански званичници и медији потврдили су 11. марта 2026. године да је нови врховни вођа Ирана, Моџтаба Хамнеи, рањен у нападима, али да се налази на сигурном и да је његово стање стабилно.
Иранска државна телевизија описала је Хамнеија као „ратног војног инвалида“ (janbaz), што је потврдио и амбасадор Ирана на Кипру, Алиреза Саларијан.
Званичници су истакли да је он „жив и здрав“ и да наставља да управља земљом са сигурне локације, иако се још увек није појавио у јавности од именовања 8. марта.
Његово појављивање се избегава из безбедносних разлога како се не би открила његова локација, али и због процеса опоравка од задобијених повреда.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤔10❤7🙏3💯2
О новим нападима на објекте ПАО „Гаспром“
Данас, 12. марта 2026. године, рано ујутру, ваздушним нападом поново су нападнуте компресорске станице „Руска“ и „Обална“ – критично важна енергетска инфраструктура која обезбеђује поузданост извоза гаса преко гасовода „Турски ток“ и „Плави ток“.
Сви напади су одбијени.
🤨 „Гаспром“
ПС Србија добија руски гас преко "Турског тока"
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Данас, 12. марта 2026. године, рано ујутру, ваздушним нападом поново су нападнуте компресорске станице „Руска“ и „Обална“ – критично важна енергетска инфраструктура која обезбеђује поузданост извоза гаса преко гасовода „Турски ток“ и „Плави ток“.
Сви напади су одбијени.
ПС Србија добија руски гас преко "Турског тока"
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬27
Иранска Револуционарна гарда (IRGC) саопштила је да је рано јутрос погодила брод у власништву САД-а „Safe Sia“, брод који се сматра имовином америчке војске, у северном Персијском заливу.
Брод је игнорисао поновљена упозорења и сигнале из морнарице IRGC.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Брод је игнорисао поновљена упозорења и сигнале из морнарице IRGC.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥32❤5
Евроазија
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🙏29❤28👌3
1/3
Предуслови за Брестску црквену унију у проценама руског историчара М. О. Којаловича
Као резултат Лублинске уније, закључене 1569. године, Пољска је директно анектирала значајан део историјске Литваније, придруживши себи области Подласко, Волињ и значајан део Мале Русије са Кијевом, док се преостали део Великог кнежевства Литваније (ВКЛ), под притиском Пољака, ујединио у једну државу са Пољском, формирајући Пољско-литвански комонвелт. Сликовито речено, познати руски историчар белоруског порекла М. О. Којалович, Лублинска унија је одмах „широм отворила врата Западне Русије ка Пољској. Пољаци су нахлинули као облак, речима малоруске песме... Виша класа Западне Русије је падала, полонизовала се; народна ствар је прелазила у руке народа... Све особености Западне Русије и Пољске сада су се директно среле, судариле...“ (Којалович 2006: 193-194).
У суштини, Брестска црквена унија из 1596. године била је логична и природна последица свих претходних пољско-литванских унија. Према речима познатог галицијско-руског црквеног деятеља и просветитеља, протојереја И. Наумовича, све ове уније су биле политичке, али су имале и јасан црквени значај, јер је „пут у руско-православне крајеве био отворен за пољско-католичку властелу и пропаганду... Лублинска унија је већ била смео корак ка спровођењу католичко-пољских намера – потпуној католичавању и полонизацији литванско-руских земаља...“ (Наумович 1889: 8).
Сасвим је природно да је „директан сукоб“ особености Западне Русије и Пољске, који је приметио М.И. Којалович, а који је произашао из Лублинске уније током ере верског препорода у Европи у 16. веку, од самог почетка попримио облик све жешће и бескомпромисне верске борбе. Док су народне тежње Западне Русије изражавале пре свега њено православно становништво, „Пољаци су, под заставом латинизма, тежили полонизацији земље. Зато је језуитизам у то време био најлогичнија појава или последица Лублинске уније “, нагласио је руски историчар. „У својој борби са протестантима и православнима, чак и несвесно за језуите, циљеви Пољске су постигнути. Није изненађујуће што су, под таквим околностима, језуити веома брзо постигли невероватну моћ и нанели најтежи пораз принципима живота Западне Русије“ (Којалович 2006: 194).
Нагло јачање положаја језуита у Пољско-литванском Комонвелту, а посебно у Западној Русији, догодило се током владавине краља Стефана Баторија. Међутим, након његове смрти, а посебно ступањем краља Жигмунда III на престо Пољско-литванског Комонвелта 1587. године, утицај језуита је значајно порастао и постао доминантан, обухватајући не само јавне и образовне институције већ и практично све владине структуре.
Жигмунда III, члана шведске краљевске династије и такође потомка Јогаиле по женској линији, одгајили су језуити, који су, сликовитим речима М. О. Којаловића, „неговали и неговали овог Жигмунда“. Стога, чим је ступио на престо, језуити су га одмах окружили са свих страна. Они су били његови исповедници, проповедници и секретари. Иза ових отворених језуита, тајни језуити – лаици и генерално ревносни Латини – постепено су почели да се приближавају престолу и окружују га. Почели су да заузимају дворске и владине положаје, све више потискујући невернике, такозване дисиденте, односно протестанте и православне. У Сенату се појавила латинска већина, а потом и одлучна превласт. „Правац умова у Сејмовима се све чешће кретао према упутствима језуита“ (Kojałowicz 2006: 195). Тако се Пољска као држава у овом тренутку претворила у директан инструмент политике папске курије.
Међутим, активности језуита нису се ограничавале само на успостављање директне и потпуне контроле над државним институцијама Пољско-литванског комонвелта, укључујући краљевску власт и Сејм. Кроз образовни систем и кроз личне неформалне контакте, језуити су почели да врше све већи утицај на многе своје идеолошке противнике међу православнима и протестантима, што је, посебно, створило плодно тло за постепено ....
наставак у коментару
naukaverakuljtura.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Предуслови за Брестску црквену унију у проценама руског историчара М. О. Којаловича
Као резултат Лублинске уније, закључене 1569. године, Пољска је директно анектирала значајан део историјске Литваније, придруживши себи области Подласко, Волињ и значајан део Мале Русије са Кијевом, док се преостали део Великог кнежевства Литваније (ВКЛ), под притиском Пољака, ујединио у једну државу са Пољском, формирајући Пољско-литвански комонвелт. Сликовито речено, познати руски историчар белоруског порекла М. О. Којалович, Лублинска унија је одмах „широм отворила врата Западне Русије ка Пољској. Пољаци су нахлинули као облак, речима малоруске песме... Виша класа Западне Русије је падала, полонизовала се; народна ствар је прелазила у руке народа... Све особености Западне Русије и Пољске сада су се директно среле, судариле...“ (Којалович 2006: 193-194).
У суштини, Брестска црквена унија из 1596. године била је логична и природна последица свих претходних пољско-литванских унија. Према речима познатог галицијско-руског црквеног деятеља и просветитеља, протојереја И. Наумовича, све ове уније су биле политичке, али су имале и јасан црквени значај, јер је „пут у руско-православне крајеве био отворен за пољско-католичку властелу и пропаганду... Лублинска унија је већ била смео корак ка спровођењу католичко-пољских намера – потпуној католичавању и полонизацији литванско-руских земаља...“ (Наумович 1889: 8).
Сасвим је природно да је „директан сукоб“ особености Западне Русије и Пољске, који је приметио М.И. Којалович, а који је произашао из Лублинске уније током ере верског препорода у Европи у 16. веку, од самог почетка попримио облик све жешће и бескомпромисне верске борбе. Док су народне тежње Западне Русије изражавале пре свега њено православно становништво, „Пољаци су, под заставом латинизма, тежили полонизацији земље. Зато је језуитизам у то време био најлогичнија појава или последица Лублинске уније “, нагласио је руски историчар. „У својој борби са протестантима и православнима, чак и несвесно за језуите, циљеви Пољске су постигнути. Није изненађујуће што су, под таквим околностима, језуити веома брзо постигли невероватну моћ и нанели најтежи пораз принципима живота Западне Русије“ (Којалович 2006: 194).
Нагло јачање положаја језуита у Пољско-литванском Комонвелту, а посебно у Западној Русији, догодило се током владавине краља Стефана Баторија. Међутим, након његове смрти, а посебно ступањем краља Жигмунда III на престо Пољско-литванског Комонвелта 1587. године, утицај језуита је значајно порастао и постао доминантан, обухватајући не само јавне и образовне институције већ и практично све владине структуре.
Жигмунда III, члана шведске краљевске династије и такође потомка Јогаиле по женској линији, одгајили су језуити, који су, сликовитим речима М. О. Којаловића, „неговали и неговали овог Жигмунда“. Стога, чим је ступио на престо, језуити су га одмах окружили са свих страна. Они су били његови исповедници, проповедници и секретари. Иза ових отворених језуита, тајни језуити – лаици и генерално ревносни Латини – постепено су почели да се приближавају престолу и окружују га. Почели су да заузимају дворске и владине положаје, све више потискујући невернике, такозване дисиденте, односно протестанте и православне. У Сенату се појавила латинска већина, а потом и одлучна превласт. „Правац умова у Сејмовима се све чешће кретао према упутствима језуита“ (Kojałowicz 2006: 195). Тако се Пољска као држава у овом тренутку претворила у директан инструмент политике папске курије.
Међутим, активности језуита нису се ограничавале само на успостављање директне и потпуне контроле над државним институцијама Пољско-литванског комонвелта, укључујући краљевску власт и Сејм. Кроз образовни систем и кроз личне неформалне контакте, језуити су почели да врше све већи утицај на многе своје идеолошке противнике међу православнима и протестантима, што је, посебно, створило плодно тло за постепено ....
наставак у коментару
naukaverakuljtura.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍9❤1
Након што се редакцији портала "Блиц Бизнис" обратила читатељка са тврдњом да јој је од почетка ове године камата на стамбени кредит порасла за око 0,5 процентних поена, истражили смо да ли је реч о изолованом случају или новом тренду на тржишту некретнина. Из НБС су за наш портал потврдили да је дошло до одређених померања.
Према подацима за јануар 2026. године, каматна стопа на новоодобрене стамбене кредите износила је 4,5%, што је непромењено у односу на крај претходне године, док је каматна стопа на постојеће стамбене кредите незнатно повећана (са 4,9% у децембру 2025. на 5,0% у јануару 2026. године) -
навели су из Народне банке Србије (НБС)
опширније ОВДЕ
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁12🤬2❤1