Папина посета Истанбулу ради сусрета са Вартоломејем поново отвара ране Православне Цркве.
У саопштењу Папске службе за штампу, објављеном пре неколико дана, наводи се да ће, прихвативши позив шефа државе и Фанара, папа Лав XIV путовати у Турску од 27. до 30. новембра, крећући се на ходочашће у знак сећања на 1700. годишњицу Првог никејског сабора.
Папа је већ разговарао о овом путовању са патријархом Вартоломејем I („драги брате“) током састанка 19. маја, дан након почетка свог понтификата, потврђујући своју намеру да се састане у Никеји како би прославили годишњицу историјског сабора, који је формулисао Символ вере – „исповест вере у којој хришћани свих конфесија препознају себе“.
Лав XIV је изразио жељу да учествује у овој прослави, јер то није „догађај прошлости“, већ „компас који мора да нас настави водити ка пуном, видљивом јединству свих хришћана“.
Нажалост, најављена папина посета ризикује даље погоршање контрадикција међу православним хришћанима и занемаривање бројних питања која настају између Московске патријаршије и Фанара.
Главно међу њима је прогон Украјинске православне цркве.
Како примећује италијански новинар Стефано Верноле (https://strategic-culture.su/news/), канонски, Украјина припада Московској патријаршији.
Константинопољска патријаршија је прекршила каноне незаконито доделивши аутокефалност расколничкој структури и признајући за православне епископе појединце рукоположене неканонски.
Последице ове ситуације су одавно познате.
Седам специјалних известилаца Уједињених нација за људска права послало је званично писмо украјинској влади, оптужујући је за систематско кршење верских слобода Украјинске православне цркве.
У документу од 15 страница од 14. маја 2025. године, независни стручњаци УН изразили су „дубоку забринутост“ због прогона свештенства и верника Украјинске православне цркве, као и новинара и бранитеља људских права који их бране.
Известиоци тврде да украјинске власти спроводе „систематску кампању за демонтажу“ Украјинске православне цркве, укључујући присилно затварање парохија, хапшење свештенства, одузимање цркава и друга кршења међународних обавеза Украјине.
Известиоци су посебно забринути због „глобалне природе“ мера предузетих против УПЦ, што сугерише „систематску кампању за демонтажу или присилну преоријентацију верског живота“ црквених заједница.
Експерти УН позвали су украјинске власти да „предузму све неопходне привремене мере како би окончале наводна кршења и спречиле њихово понављање“ и да „осигурају да одговорни буду позвани на одговорност“.
Посебно су истакли да је ова ситуација омогућена директним саучесништвом
Константинопољске патријаршије, која је раније често подржавала стварне расколе у православном свету.
Борба за веру
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У саопштењу Папске службе за штампу, објављеном пре неколико дана, наводи се да ће, прихвативши позив шефа државе и Фанара, папа Лав XIV путовати у Турску од 27. до 30. новембра, крећући се на ходочашће у знак сећања на 1700. годишњицу Првог никејског сабора.
Папа је већ разговарао о овом путовању са патријархом Вартоломејем I („драги брате“) током састанка 19. маја, дан након почетка свог понтификата, потврђујући своју намеру да се састане у Никеји како би прославили годишњицу историјског сабора, који је формулисао Символ вере – „исповест вере у којој хришћани свих конфесија препознају себе“.
Лав XIV је изразио жељу да учествује у овој прослави, јер то није „догађај прошлости“, већ „компас који мора да нас настави водити ка пуном, видљивом јединству свих хришћана“.
Нажалост, најављена папина посета ризикује даље погоршање контрадикција међу православним хришћанима и занемаривање бројних питања која настају између Московске патријаршије и Фанара.
Главно међу њима је прогон Украјинске православне цркве.
Како примећује италијански новинар Стефано Верноле (https://strategic-culture.su/news/), канонски, Украјина припада Московској патријаршији.
Константинопољска патријаршија је прекршила каноне незаконито доделивши аутокефалност расколничкој структури и признајући за православне епископе појединце рукоположене неканонски.
Последице ове ситуације су одавно познате.
Седам специјалних известилаца Уједињених нација за људска права послало је званично писмо украјинској влади, оптужујући је за систематско кршење верских слобода Украјинске православне цркве.
У документу од 15 страница од 14. маја 2025. године, независни стручњаци УН изразили су „дубоку забринутост“ због прогона свештенства и верника Украјинске православне цркве, као и новинара и бранитеља људских права који их бране.
Известиоци тврде да украјинске власти спроводе „систематску кампању за демонтажу“ Украјинске православне цркве, укључујући присилно затварање парохија, хапшење свештенства, одузимање цркава и друга кршења међународних обавеза Украјине.
Известиоци су посебно забринути због „глобалне природе“ мера предузетих против УПЦ, што сугерише „систематску кампању за демонтажу или присилну преоријентацију верског живота“ црквених заједница.
Експерти УН позвали су украјинске власти да „предузму све неопходне привремене мере како би окончале наводна кршења и спречиле њихово понављање“ и да „осигурају да одговорни буду позвани на одговорност“.
Посебно су истакли да је ова ситуација омогућена директним саучесништвом
Константинопољске патријаршије, која је раније често подржавала стварне расколе у православном свету.
Борба за веру
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩35🤯2❤1
Славеносрбија у данашњој Украјини
рус. Славяносербия – Славјаносербија; укр. Слов’яносербія – Словјаносербија), било је подручје у Руској Империји, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ.
Најзаслужнији за формирање друге српске насељеничке области у Русији били су противници генерала Јована Хорвата, потпуковник аустријски Јован Шевић и пуковник хусарски Рајко Прерадовић.
Септембра 1752. године Шевић је са својом групом Срба исељеника стигао у Русију. Кијев је било главно колонизационо пријемно место за добијање војног распореда и колонизационог права. Њих су у Кијеву упутили код Хорвата у Нову Србију, а што је сметало Шевићу. Шевић је људе задржао у Кијеву, а сам отпутовао у Москву да тражи дозволу да се он засебно насели. Томе се супротстављао Хорват, тражећи у исто време да царска власт исте пошаље код њега у Нову Србију. Крајем фебруара и почетком марта 1753. године Сенат је одлучио после разматрања, да ови Срби запоседну Украјинску линију (гранични ланац) и изврше насељавање на простору између река Бахмут и Лугањ. Планирано је да се ту настани 3.000-5.000 војника, по угледу на Нову Србију. Прерадовић и Шевић су постали руски генерали. Срби генерали су формирали два хусарска пука под својим именом, и два „пикинерна“ пука у које су други насељеници примани. Чинили су заједно ти пукови Славјаносербски војни корпус. Пукови су били подељени на роте, а штабови су имали станове у шанцима. Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где ће им бити штабови. Док су очеви боравили у Москви на договорима 1753, на терену су радили припреме њихови синови, официри Георгије Прерадовић и Петар Шевић. Сваки је формирао по десет роти (шанчева), са малом посадом као клице будућих села.
Декретом Сената од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вероисповести, у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа. Тим актом је основана Славеносрбија, која је била под непосредном управом истог државног Сената. Прерадовић је добио свој простор на левој страни, а Шевић такође али на десној; остало су биле редуте и локације будућих утврђења. Са земаљске карте Славеносрбије из 1754. године Прерадовић је осим Бахмута добио три „слободе“ и 65 хутора. Шевићу је припало више од 50 хутора. Са временом је дошло до промена. Од српског шанца Доњецкоје постао је град 1817. године Славјаносербск. Место Бахмут је постало главно штабско место, а и бахмутски козачки пук је ушао у састав Славјаносербије.
У духовном погледу област је из почетка била под влашћу кијевског митрополита. А од 3. октобра 1756. године преведена је под надлежног белгоградског архијереја. Срби су градили православне цркве по селима где су били настањени. Тако је никла Успенска црква у Суходолу, Св. Архистратига Михајла у Макаровом Јару, храм Пресвете Богородице у Веселој гори, Св. апостола Петра и Павла у Петровенки и други. У „слободи“ Александровки били су дворови Лазе Текелије и Константина Јузбаше, који су и Вознесенску цркву подигли. Године 1760. била је завршена 31 православна црква у тој војној области.
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
рус. Славяносербия – Славјаносербија; укр. Слов’яносербія – Словјаносербија), било је подручје у Руској Империји, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ.
Најзаслужнији за формирање друге српске насељеничке области у Русији били су противници генерала Јована Хорвата, потпуковник аустријски Јован Шевић и пуковник хусарски Рајко Прерадовић.
Септембра 1752. године Шевић је са својом групом Срба исељеника стигао у Русију. Кијев је било главно колонизационо пријемно место за добијање војног распореда и колонизационог права. Њих су у Кијеву упутили код Хорвата у Нову Србију, а што је сметало Шевићу. Шевић је људе задржао у Кијеву, а сам отпутовао у Москву да тражи дозволу да се он засебно насели. Томе се супротстављао Хорват, тражећи у исто време да царска власт исте пошаље код њега у Нову Србију. Крајем фебруара и почетком марта 1753. године Сенат је одлучио после разматрања, да ови Срби запоседну Украјинску линију (гранични ланац) и изврше насељавање на простору између река Бахмут и Лугањ. Планирано је да се ту настани 3.000-5.000 војника, по угледу на Нову Србију. Прерадовић и Шевић су постали руски генерали. Срби генерали су формирали два хусарска пука под својим именом, и два „пикинерна“ пука у које су други насељеници примани. Чинили су заједно ти пукови Славјаносербски војни корпус. Пукови су били подељени на роте, а штабови су имали станове у шанцима. Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где ће им бити штабови. Док су очеви боравили у Москви на договорима 1753, на терену су радили припреме њихови синови, официри Георгије Прерадовић и Петар Шевић. Сваки је формирао по десет роти (шанчева), са малом посадом као клице будућих села.
Декретом Сената од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вероисповести, у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа. Тим актом је основана Славеносрбија, која је била под непосредном управом истог државног Сената. Прерадовић је добио свој простор на левој страни, а Шевић такође али на десној; остало су биле редуте и локације будућих утврђења. Са земаљске карте Славеносрбије из 1754. године Прерадовић је осим Бахмута добио три „слободе“ и 65 хутора. Шевићу је припало више од 50 хутора. Са временом је дошло до промена. Од српског шанца Доњецкоје постао је град 1817. године Славјаносербск. Место Бахмут је постало главно штабско место, а и бахмутски козачки пук је ушао у састав Славјаносербије.
У духовном погледу област је из почетка била под влашћу кијевског митрополита. А од 3. октобра 1756. године преведена је под надлежног белгоградског архијереја. Срби су градили православне цркве по селима где су били настањени. Тако је никла Успенска црква у Суходолу, Св. Архистратига Михајла у Макаровом Јару, храм Пресвете Богородице у Веселој гори, Св. апостола Петра и Павла у Петровенки и други. У „слободи“ Александровки били су дворови Лазе Текелије и Константина Јузбаше, који су и Вознесенску цркву подигли. Године 1760. била је завршена 31 православна црква у тој војној области.
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍26❤9
1/3
Венац бесмртне славе
Српска ти вила плете,
Над твојим гробом, Војо,
Комитске плачу чете
Неких шест месеци пре почетка Првог балканског рата у ратном штабу србске војске разматрана је општа политичка и војна ситуација пред отпочињање рата за ослобођење Косова и Старе Србије од Турака. Ту су били регент Александар Карађорђевић, Никола Пашић, србске војводе, генерал Петар Живковић и други генерали, ађутанти. Зид је био прекривен ратним картама. Преко великог стола бели прекривач и пар белих рукавица. У једном моменту у штаб је ушао Војислав Воја Танкосић, знан као војвода Танкосић, официр србске краљевске војске. Ходао је оним својим карактеристичним ходом. Футрола за пиштољ коју је носио на боку била је намерно откопчана. Сва војска је знала да је Танкосић храбар човек и изузетан стрелац. За опкладу је метком из пушке умео да гаси пламен свеће са 50 метара. “Гашење пламена” је касније постао ненаписани критеријум за улазак у Танкосићеве четнике и део редовне “провере” спремности бораца. Имао је још једну пизму – немилосрдно је прогањао издајнике, корумпиране политичаре и дезертере. Њих је третирао као мрске непријатеље.
У штабу је настао тајац. Сви су видели откопчану футролу. Неки су били љути због очигледног невојничког понашања, а неки јако уплашени. Танкосић је тражио овде друге. Рекао шта је имао. Послао је поруку да нема одустајања од онога што је договорено. Нема одлагања. Био је спреман да их све побије.
Септембра 1912. године, два дана пред избијање Првог балканског рата, Танкосић је са својим Лапским четничким одредом прешао у дубину турске позадине и започео војне операције. Почело је код карауле Мердаре. Танкосић је у договору са Драгутином Димитријевићем Аписом самоиницијативно започео борбена дејства. Закулисна политика која је претила да још једну војну победу претвори у политички пораз управо је доживела неуспех. Танкосић је отворио прозор слободе за Србе на Косову и у Старој Србији.
Званична историја онда говори о томе како је мајор Војислав Танкосић погинуо.
Званична историја служи много чему, али служи и томе да се сакрију издаје и издајници.
Оно што се заправо догодило нема много везе са тим како је то у тој историји приказано.
Никола Пашић је пред сам крај октобра 1915. године тражио од Танкосића да оде на тајни “контакт” са представником аустријске тајне службе, поводом наводних преговора о примирју. Танкосић је био члан “Црне Руке” и већ дуго је био укључен у обавештајне активности Србске војске према непријатељу. Овај пут, није био у питању обавештајни контакт већ замка. Никола Пашић је у договору са регентом Александром Карађорђевићем и генералом Петром Живковићем послао Танкосића у смрт. У договореној заседи Танкосић је мучки убијен. Фотографисање са мртвим Танкосићем и текст у аустријској штампи “Дошао је крај Воји Танкосићу” уследило је као морбидни део пропагандног рата.
Убиство Танкосића било је увод у Солунски Процес, ликвидацију Аписа и накнадни животни пут Мустафе Голубића. Њихов осећај да су браћа, крвна браћа, био је стваран.
Истину о томе како је Танкосић погинуо прикрили су они који су га убили уз помоћ непосредних убица. Истину о томе и данас крију њихови бесчасни, обездушени наследници истих намера.
Воју Танкосића, официра који је волео своју земљу, убио је србски политичар, издајник, јер га се плашио.
У Србији је одувек било опасно волети своју земљу и мрзети корумпиране политичаре и издајнике.
Летњи месец, много година касније.
1998-ма, командант моје јединице и ја ушли смо у здружени штаб снага безбедности на истуреној локацији на Косову. Присутни су генерали војске и полиције, руководиоци служби безбедности, представник високе политике. На зиду и носачима налазиле су се велике војне карте препуне којекаквих симбола, а на столу прекривач црвене боје. Знао сам да се испод једне од црних беретки на столу налазила “награ”, уређај за снимање звука који су у то време волели да користе припадници војне безбедности.
наставак у коментару
✍ Бранко Вељковић.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Венац бесмртне славе
Српска ти вила плете,
Над твојим гробом, Војо,
Комитске плачу чете
Неких шест месеци пре почетка Првог балканског рата у ратном штабу србске војске разматрана је општа политичка и војна ситуација пред отпочињање рата за ослобођење Косова и Старе Србије од Турака. Ту су били регент Александар Карађорђевић, Никола Пашић, србске војводе, генерал Петар Живковић и други генерали, ађутанти. Зид је био прекривен ратним картама. Преко великог стола бели прекривач и пар белих рукавица. У једном моменту у штаб је ушао Војислав Воја Танкосић, знан као војвода Танкосић, официр србске краљевске војске. Ходао је оним својим карактеристичним ходом. Футрола за пиштољ коју је носио на боку била је намерно откопчана. Сва војска је знала да је Танкосић храбар човек и изузетан стрелац. За опкладу је метком из пушке умео да гаси пламен свеће са 50 метара. “Гашење пламена” је касније постао ненаписани критеријум за улазак у Танкосићеве четнике и део редовне “провере” спремности бораца. Имао је још једну пизму – немилосрдно је прогањао издајнике, корумпиране политичаре и дезертере. Њих је третирао као мрске непријатеље.
У штабу је настао тајац. Сви су видели откопчану футролу. Неки су били љути због очигледног невојничког понашања, а неки јако уплашени. Танкосић је тражио овде друге. Рекао шта је имао. Послао је поруку да нема одустајања од онога што је договорено. Нема одлагања. Био је спреман да их све побије.
Септембра 1912. године, два дана пред избијање Првог балканског рата, Танкосић је са својим Лапским четничким одредом прешао у дубину турске позадине и започео војне операције. Почело је код карауле Мердаре. Танкосић је у договору са Драгутином Димитријевићем Аписом самоиницијативно започео борбена дејства. Закулисна политика која је претила да још једну војну победу претвори у политички пораз управо је доживела неуспех. Танкосић је отворио прозор слободе за Србе на Косову и у Старој Србији.
Званична историја онда говори о томе како је мајор Војислав Танкосић погинуо.
Званична историја служи много чему, али служи и томе да се сакрију издаје и издајници.
Оно што се заправо догодило нема много везе са тим како је то у тој историји приказано.
Никола Пашић је пред сам крај октобра 1915. године тражио од Танкосића да оде на тајни “контакт” са представником аустријске тајне службе, поводом наводних преговора о примирју. Танкосић је био члан “Црне Руке” и већ дуго је био укључен у обавештајне активности Србске војске према непријатељу. Овај пут, није био у питању обавештајни контакт већ замка. Никола Пашић је у договору са регентом Александром Карађорђевићем и генералом Петром Живковићем послао Танкосића у смрт. У договореној заседи Танкосић је мучки убијен. Фотографисање са мртвим Танкосићем и текст у аустријској штампи “Дошао је крај Воји Танкосићу” уследило је као морбидни део пропагандног рата.
Убиство Танкосића било је увод у Солунски Процес, ликвидацију Аписа и накнадни животни пут Мустафе Голубића. Њихов осећај да су браћа, крвна браћа, био је стваран.
Истину о томе како је Танкосић погинуо прикрили су они који су га убили уз помоћ непосредних убица. Истину о томе и данас крију њихови бесчасни, обездушени наследници истих намера.
Воју Танкосића, официра који је волео своју земљу, убио је србски политичар, издајник, јер га се плашио.
У Србији је одувек било опасно волети своју земљу и мрзети корумпиране политичаре и издајнике.
Летњи месец, много година касније.
1998-ма, командант моје јединице и ја ушли смо у здружени штаб снага безбедности на истуреној локацији на Косову. Присутни су генерали војске и полиције, руководиоци служби безбедности, представник високе политике. На зиду и носачима налазиле су се велике војне карте препуне којекаквих симбола, а на столу прекривач црвене боје. Знао сам да се испод једне од црних беретки на столу налазила “награ”, уређај за снимање звука који су у то време волели да користе припадници војне безбедности.
наставак у коментару
✍ Бранко Вељковић.com
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍18❤5🤔1💯1
Огласили се студенти у блокади Пољопривредног о претученој колегиници: Дошла је на факултет са видним повредама на лицу, рукама и телу
Студенти у блокади Пољопривредног факултета огласили су се о колегиници која је, како су раније објавили, претучена у полицијској станици. Они су данас саопштили да је МУП са три саопштења угрозио безбедност студенткиње и да су проузроковала константно узнемиравање и претње путем друштвених мрежа чиме је стављена мета на њу и њену породицу.
Они су навели да је њихова дужност да изнесу јасан хронолошки след догађаја, а на основу непосредних доказа, сведочења колегинице.
„О константним притисцима које трпе жене у Србији говори и саопштење МУП-а у коме је поменуто пуно име и презиме једне од наших колегиница. Три саопштења МУП-а од 14.10.2025. су угрозила безбедност наше колегинице и проузроковала константно узнемиравање и претње путем друштвених мрежа чиме је стављена мета на колегиницу и њену породицу. Према речима наше колегинице, била је изложена притиску непосредно пре објављивања њеног обраћања путем друштвене мреже Инстаграм“, навели су студенти Пољопривредног.
Они су на Инстаграму написали да се у комуникацији са њом, због страха да је у том тренутку угрожена њена безбедност, објављује стори на званичном профилу Пољопривредног факултета у блокади, који је недуго потом обрисан. Замолили су све медије да се уздрже од даљег узнемиравања колегинице, те да поштују њено право на приватност и безбедност.
Како су даље навели, она је испричала да је њену главу припадник МУП-а из све снаге ударио о сто, при чему јој је поцепана аркада, а након тога је ударена пиштољем у пределу кука:
Студенти су потом упозорили на осетљив садржај и поново приказали фотографије повреда све са подацима о времену кад су настале:
1/2
Наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Студенти у блокади Пољопривредног факултета огласили су се о колегиници која је, како су раније објавили, претучена у полицијској станици. Они су данас саопштили да је МУП са три саопштења угрозио безбедност студенткиње и да су проузроковала константно узнемиравање и претње путем друштвених мрежа чиме је стављена мета на њу и њену породицу.
Они су навели да је њихова дужност да изнесу јасан хронолошки след догађаја, а на основу непосредних доказа, сведочења колегинице.
„О константним притисцима које трпе жене у Србији говори и саопштење МУП-а у коме је поменуто пуно име и презиме једне од наших колегиница. Три саопштења МУП-а од 14.10.2025. су угрозила безбедност наше колегинице и проузроковала константно узнемиравање и претње путем друштвених мрежа чиме је стављена мета на колегиницу и њену породицу. Према речима наше колегинице, била је изложена притиску непосредно пре објављивања њеног обраћања путем друштвене мреже Инстаграм“, навели су студенти Пољопривредног.
Они су на Инстаграму написали да се у комуникацији са њом, због страха да је у том тренутку угрожена њена безбедност, објављује стори на званичном профилу Пољопривредног факултета у блокади, који је недуго потом обрисан. Замолили су све медије да се уздрже од даљег узнемиравања колегинице, те да поштују њено право на приватност и безбедност.
„Дана 23.09.2025. наша колегиница дошла је на факултет видно узнемирена и уплашена са видљивим повредама на лицу, рукама и телу. на питање шта се догодило, колегиница је рекла да су је тог дана са радног задатка привела два униформисана припадника МУП-а и једно неуниформисано лице. Према њеним речима против њене воље су јее одвели у подрумске просторије полицијске станице да поразговарају. Како нам је рекла дат јој је документ који је требало да потпише. Није јој било дозвољено да ступи у контакт ни са породицом ни са адвокатом. Након што је одбила да потпише документ претрпела је телесно и писхичко насиље“, написали су студенти.
Како су даље навели, она је испричала да је њену главу припадник МУП-а из све снаге ударио о сто, при чему јој је поцепана аркада, а након тога је ударена пиштољем у пределу кука:
„Затим је везана једном руком за радијатор, а друга је остала слободна како би папир могла да потпише, што је она поново одбила да уради. Колегиница је пренела и да су од ње тражили информације о колегама са факултета, као и и информације о функционисању кровних радних група“.
Студенти су потом упозорили на осетљив садржај и поново приказали фотографије повреда све са подацима о времену кад су настале:
„Након разговора са колегиницом и из страха за њено здравствено стање, колеге су инсистирале да колегинциа оде на медицински преглед. Дана 24.09. колегиница пристаје и заједно са другим колегама са факултета одлази у Медигруп у Париске комуне 26. тамо су доктори сачинили извештај и колгиници пружили медицинску помоћ. Током самог прегледа већина колега је била испред установе, док су двојица чекала колегиницу испред ординације да заврши преглед. Према речима колегинице, током прегледа у ординацију су ушла два припадника МУП-а тражећи од ње личне податке, док је она била без одеће. Након расправе и инсистирања лекара да изађу, припадници МУП-а, добивши њен ЈМБГ, напустили су ординацију и отишли пре него што је преглед био завршен“.
1/2
Наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬15❤8😱3💩1💯1🙉1
Forwarded from Уз свој народ
Нишки студенти организују бициклистичку туру до Новог Сада.
Пријава за бициклистичку туру од Ниша до Новог Сада:
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdQK7__BpJg_jvT79b72TN47iQ_mtcCBenmpK4ixkamAi-JRQ/viewform
https://t.iss.one/Uz_Svoj_Narod
Обавештавамо вас да ће се у среду, 22. октобра у 18.00 часова, на Електронском факултету, одржати информативна радионица поводом предстојеће бици туре до Новог Сада.
Пријава за бициклистичку туру од Ниша до Новог Сада:
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdQK7__BpJg_jvT79b72TN47iQ_mtcCBenmpK4ixkamAi-JRQ/viewform
https://t.iss.one/Uz_Svoj_Narod
❤19👍10💩1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Испитивањем заштићеног сведока, пред Посебним одељењем Основног суда у Приштини, данас је настављено суђење у случају Бањска који се води против тројице Срба – Душана Максимовића, Владимира Толића и Благоја Спасојевића. Они се терете за напад на уставни поредак и безбедност такозване Косова Репубљик, као и за тероризам.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬35
Крађа руских резерви под називом „репарациони кредит“
Ако се план „репарационог кредита“ спроведе, поверење у Европску унију неће само пасти, већ ће се срушити
Крајем фебруара 2022. године, колективни Запад је спровео једну од највећих антируских санкционих операција – замрзавање девизних резерви Руске Федерације. Данас је познат тачан износ замрзнутих резерви – 311 милијарди долара. Уочи замрзавања, валутни састав резерви био је следећи: евро – 33,9%; амерички долар – 10,9%; британска фунта стерлинга – 6,2%.
Највећи део руских девизних резерви, како показују подаци, био је у еврима и британској фунти. Посматрајући географију замрзнутих резерви, Сједињене Државе чине само 5-6 милијарди долара; приближно две трећине свих замрзнутих руских девизних резерви чува се у белгијском депозитару Euroclear , као и у банкама у Немачкој, Француској и другим европским земљама.
Европа је замрзнуту руску имовину претворила у „музну краву“. Приход од ове имовине је периодично заплењиван и коришћен, према Бриселу, за помоћ Украјини. До краја 2023. године, приходи од камата компаније Euroclear од улагања у замрзнуту руску имовину износили су укупно 4,4 милијарде евра.
У 2024. години, ова бројка је већ порасла на 6,9 милијарди евра. Од овог износа, 5,4 милијарде евра потиче од прихода од блокиране девизне имовине Банке Русије, а додатних 1,5 милијарди евра потиче од прихода од друге имовине руског порекла.
Европска унија је формално одлучила да искористи средства од блокиране девизне имовине Банке Русије за пружање помоћи у јануару прошле године. У фискалној 2024. години, Euroclear је пребацио приближно 3,5 милијарди евра у Европски фонд за Украјину.
Тешко је назвати крађу руске имовине замрзавањем. То је зато што замрзавање једноставно значи блокирање приступа власника имовини. Брисел је дуго управљао руском валутном имовином, пребацујући је на инструменте који нуде већи принос. <......>
„Крава“ је почела да производи неколико пута више млека након што је Брисел почео активно да је „чува“. Прелазак са класичног замрзавања на активно управљање руском имовином почео је крајем 2022. године.
Принос „крављег“ млека је почео да опада ове године. Приходи од камата од руске санкционисане имовине за прву половину 2025. године, према подацима депозитара Euroclear , износили су 2,7 милијарди евра. То је 21% мање него у првој половини 2024. године, наводи се у извештају. У првом кварталу приходи су износили 1,5 милијарди евра, а у другом 1,2 милијарде евра. Пад прихода је последица постепеног пада каматних стопа на банкарске депозите и хартије од вредности (као резултат смањења кључне каматне стопе Европске централне банке). <.....>
Идеју о пружању „репарационог кредита“ Кијеву користећи замрзнуту руску имовину први пут је покренула председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен почетком септембра. У то време, мало ко је обраћао пажњу. Али сада, према писању Политикоа, ЕК је припремила комплетан сет докумената за ову операцију, а коначна одлука се очекује до краја новембра. Очекује се да ће „репарациони кредит“ бити одобрен на самиту лидера ЕУ у Бриселу 23. октобра.<......>
Ако се план „репарационих кредита“ спроведе у дело, поверење у Европску унију не само да ће опадати, већ ће се срушити. Монетарне последице је једноставно немогуће израчунати. У сваком случају, чак и чисто економска штета по Стари свет далеко ће премашити износ конфисковане руске имовине. Швајцарска, па чак и Енглеска, такође дрхте од планова „репарационих кредита“. <......>
Чак су и новинари и стручњаци без финансијског искуства изненађени чудним називом плана за експропријацију руске имовине – „репарациони зајам“. На крају крајева, репарације плаћају побеђени победнику после рата. Да ли Брисел озбиљно мисли да ће Украјина бити победник, а Русија побеђена?
✍ Валентин Котаносов
опширније➡️ fondsk.ru
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ако се план „репарационог кредита“ спроведе, поверење у Европску унију неће само пасти, већ ће се срушити
Крајем фебруара 2022. године, колективни Запад је спровео једну од највећих антируских санкционих операција – замрзавање девизних резерви Руске Федерације. Данас је познат тачан износ замрзнутих резерви – 311 милијарди долара. Уочи замрзавања, валутни састав резерви био је следећи: евро – 33,9%; амерички долар – 10,9%; британска фунта стерлинга – 6,2%.
Највећи део руских девизних резерви, како показују подаци, био је у еврима и британској фунти. Посматрајући географију замрзнутих резерви, Сједињене Државе чине само 5-6 милијарди долара; приближно две трећине свих замрзнутих руских девизних резерви чува се у белгијском депозитару Euroclear , као и у банкама у Немачкој, Француској и другим европским земљама.
Европа је замрзнуту руску имовину претворила у „музну краву“. Приход од ове имовине је периодично заплењиван и коришћен, према Бриселу, за помоћ Украјини. До краја 2023. године, приходи од камата компаније Euroclear од улагања у замрзнуту руску имовину износили су укупно 4,4 милијарде евра.
У 2024. години, ова бројка је већ порасла на 6,9 милијарди евра. Од овог износа, 5,4 милијарде евра потиче од прихода од блокиране девизне имовине Банке Русије, а додатних 1,5 милијарди евра потиче од прихода од друге имовине руског порекла.
Европска унија је формално одлучила да искористи средства од блокиране девизне имовине Банке Русије за пружање помоћи у јануару прошле године. У фискалној 2024. години, Euroclear је пребацио приближно 3,5 милијарди евра у Европски фонд за Украјину.
Тешко је назвати крађу руске имовине замрзавањем. То је зато што замрзавање једноставно значи блокирање приступа власника имовини. Брисел је дуго управљао руском валутном имовином, пребацујући је на инструменте који нуде већи принос. <......>
„Крава“ је почела да производи неколико пута више млека након што је Брисел почео активно да је „чува“. Прелазак са класичног замрзавања на активно управљање руском имовином почео је крајем 2022. године.
Принос „крављег“ млека је почео да опада ове године. Приходи од камата од руске санкционисане имовине за прву половину 2025. године, према подацима депозитара Euroclear , износили су 2,7 милијарди евра. То је 21% мање него у првој половини 2024. године, наводи се у извештају. У првом кварталу приходи су износили 1,5 милијарди евра, а у другом 1,2 милијарде евра. Пад прихода је последица постепеног пада каматних стопа на банкарске депозите и хартије од вредности (као резултат смањења кључне каматне стопе Европске централне банке). <.....>
Идеју о пружању „репарационог кредита“ Кијеву користећи замрзнуту руску имовину први пут је покренула председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен почетком септембра. У то време, мало ко је обраћао пажњу. Али сада, према писању Политикоа, ЕК је припремила комплетан сет докумената за ову операцију, а коначна одлука се очекује до краја новембра. Очекује се да ће „репарациони кредит“ бити одобрен на самиту лидера ЕУ у Бриселу 23. октобра.<......>
Ако се план „репарационих кредита“ спроведе у дело, поверење у Европску унију не само да ће опадати, већ ће се срушити. Монетарне последице је једноставно немогуће израчунати. У сваком случају, чак и чисто економска штета по Стари свет далеко ће премашити износ конфисковане руске имовине. Швајцарска, па чак и Енглеска, такође дрхте од планова „репарационих кредита“. <......>
Чак су и новинари и стручњаци без финансијског искуства изненађени чудним називом плана за експропријацију руске имовине – „репарациони зајам“. На крају крајева, репарације плаћају побеђени победнику после рата. Да ли Брисел озбиљно мисли да ће Украјина бити победник, а Русија побеђена?
✍ Валентин Котаносов
опширније
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏15🤯6❤2💩2🔥1😱1
О ТИХОЈ СНАЗИ ПРАВОСЛАВНЕ ЕТИКЕ
⚫️ Снага руске историје и руске етике лежи у њиховој дубини – у признању да је свака служба владару, отаџбини, породици, претпостављенима, фирмама, предузећима или заједничкој ствари могућа само Христа ради.
⚫️ Кад је то случај „Христа ради“, то увек изненађује сваки рационални западни ум, и оно што је требало да се распадне десет пута и пропадне двадесет пута, некако се буди.
⚫️ Као што је рекао фелдмаршал Миних у 18. веку: Русијом директно управља њен Господ Бог, јер је потпуно немогуће објаснити како она иначе још увек постоји.
Рекли смо да противници Русије имају своје етичке системе, и да су они радикално другачији од нашег, православног. На ту чињеницу треба гледати мирно и непристрасно, као што ентомолог гледа на лептире. Они су такви, они тако виде свет, они тако мисле – то су они и тако ће се понашати. Питање је, на основу тога, какву ћете одлуку донети ви, полазећи од свог етичког система.
Враћајући се на наш етички систем, констатујемо да је он потенцијално најјачи, јер – „снага је у истини“. Псалми кажу: „Неће се спасти цар због многе војне силе, и исполин се неће спасти мношвом снаге своје.“
Конзервативац се стално нада да ће спасити свој дом мноштвом тврђава, обичаја и декрета о традиционалним вредностима. Али никаква културна обука, никакви курсеви духовног развоја никада неће никога спасити уколико нису поткрепљени исповедањем крајње истине.
У Русији, посебно, немогуће је служити било коме – суверену и отаџбини, властима – због њих самих, чак и због самоодржања народа, јер ће то очекивање увек бити обмануто суровим суочавањем са стварношћу великог несавршенства конкретно грешних људи и конкретних система. Суочавање са том несавршеношћу, усред идеалистичког импулса, најчешће рађа жељу да се унутрашњи рад замени спољашњом подршком, али то на крају доводи до бесмислене и немилосрдне руске побуне. Као што је то формулисало руско племство: „Убити суверена је, наравно, лоше, али је дозвољено – ради добробити Отаџбине.“
Снага руске историје и руске етике лежи у њиховој дубини – у признању да је свака служба владару, отаџбини, породици, претпостављенима, фирмама, предузећима или заједничкој ствари могућа само Христа ради. Кад је то случај „Христа ради“, то увек изненађује сваки рационални западни ум, и оно што је требало да се распадне десет пута и пропадне двадесет пута, некако се буди.
Као што је рекао фелдмаршал Миних у 18. веку: Русијом директно управља њен Господ Бог, јер је потпуно немогуће објаснити како она иначе још увек постоји.
***
Међутим, решење за кризу модерности није уобичајени грађански конзервативизам, који жели да свему врати некадашњи сјај. Немамо ништа, али хајде бар да створимо форму, и то ће некако функционисати. Али погледајмо принцип из руских бајки – тамо постоје две врсте воде: жива вода и мртва вода.
Све ове грађанске наредбе су саме по себи лепе, али су мртва вода. Мртва вода је добра за лепљење тела, давање неке форме, можда привремено зарастање рана. Али она не даје живот. Прави живот се може наћи само у потпуној искрености, у овом одлучујућем скоку вере.
Модернизам нам је дао искључиво хронолошку перцепцију времена, перцепцију постојања. Сад морамо научити да поново гледамо на свет кроз призму вечности. Кроз призму вечности настају парадоксалне ствари: „напред ка херојима“, напред ка нашим светима, напред ка Светим Оцима, напред у руску традицију, иако је написана пре 800 година.
То није помак уназад, већ помак напред, јер преузимајући ову традицију ви сагледавате њен пуни обим, трагедију, узрочно-последичне везе целокупног огромног историјског искуства.
Све ово односи се не само на Русију, већ вероватно на целу Троједину Свету Рус. Ова слика вечности је природна за наше земље. Али који ресурси и могућности постоје за њено обнављање?
Да будем отворен, главни разлог зашто се налазимо у овој позицији јесте управо тај фарисејски став и раскол између речи и дела.
наставак у коментару
✍ Павел Шелин
Наука у култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Рекли смо да противници Русије имају своје етичке системе, и да су они радикално другачији од нашег, православног. На ту чињеницу треба гледати мирно и непристрасно, као што ентомолог гледа на лептире. Они су такви, они тако виде свет, они тако мисле – то су они и тако ће се понашати. Питање је, на основу тога, какву ћете одлуку донети ви, полазећи од свог етичког система.
Враћајући се на наш етички систем, констатујемо да је он потенцијално најјачи, јер – „снага је у истини“. Псалми кажу: „Неће се спасти цар због многе војне силе, и исполин се неће спасти мношвом снаге своје.“
Конзервативац се стално нада да ће спасити свој дом мноштвом тврђава, обичаја и декрета о традиционалним вредностима. Али никаква културна обука, никакви курсеви духовног развоја никада неће никога спасити уколико нису поткрепљени исповедањем крајње истине.
У Русији, посебно, немогуће је служити било коме – суверену и отаџбини, властима – због њих самих, чак и због самоодржања народа, јер ће то очекивање увек бити обмануто суровим суочавањем са стварношћу великог несавршенства конкретно грешних људи и конкретних система. Суочавање са том несавршеношћу, усред идеалистичког импулса, најчешће рађа жељу да се унутрашњи рад замени спољашњом подршком, али то на крају доводи до бесмислене и немилосрдне руске побуне. Као што је то формулисало руско племство: „Убити суверена је, наравно, лоше, али је дозвољено – ради добробити Отаџбине.“
Снага руске историје и руске етике лежи у њиховој дубини – у признању да је свака служба владару, отаџбини, породици, претпостављенима, фирмама, предузећима или заједничкој ствари могућа само Христа ради. Кад је то случај „Христа ради“, то увек изненађује сваки рационални западни ум, и оно што је требало да се распадне десет пута и пропадне двадесет пута, некако се буди.
Као што је рекао фелдмаршал Миних у 18. веку: Русијом директно управља њен Господ Бог, јер је потпуно немогуће објаснити како она иначе још увек постоји.
***
Међутим, решење за кризу модерности није уобичајени грађански конзервативизам, који жели да свему врати некадашњи сјај. Немамо ништа, али хајде бар да створимо форму, и то ће некако функционисати. Али погледајмо принцип из руских бајки – тамо постоје две врсте воде: жива вода и мртва вода.
Све ове грађанске наредбе су саме по себи лепе, али су мртва вода. Мртва вода је добра за лепљење тела, давање неке форме, можда привремено зарастање рана. Али она не даје живот. Прави живот се може наћи само у потпуној искрености, у овом одлучујућем скоку вере.
Модернизам нам је дао искључиво хронолошку перцепцију времена, перцепцију постојања. Сад морамо научити да поново гледамо на свет кроз призму вечности. Кроз призму вечности настају парадоксалне ствари: „напред ка херојима“, напред ка нашим светима, напред ка Светим Оцима, напред у руску традицију, иако је написана пре 800 година.
То није помак уназад, већ помак напред, јер преузимајући ову традицију ви сагледавате њен пуни обим, трагедију, узрочно-последичне везе целокупног огромног историјског искуства.
Све ово односи се не само на Русију, већ вероватно на целу Троједину Свету Рус. Ова слика вечности је природна за наше земље. Али који ресурси и могућности постоје за њено обнављање?
Да будем отворен, главни разлог зашто се налазимо у овој позицији јесте управо тај фарисејски став и раскол између речи и дела.
наставак у коментару
✍ Павел Шелин
Наука у култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍17❤3😢3
Европа другог реда: нова предложена правила проширења ЕУ
Нова идеја за проширење Европске уније предвиђа да се нове чланице могу придружити Унији без пуних гласачких права, како би ЕУ ојачала своју геополитичку позицију наспрам Русије. У среду ће се земље кандидати са Балкана, међу којима су Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора и Северна Македонија, састати са представницима ЕУ у Лондону на самиту посвећеном проширењу. Србија је у преговорима о приступању Унији још од 2014. године. Да ли ће овај предлог уклонити препреке које успоравају процес, или ће формализовати статус земаља са периферије ЕУ као чланица другог реда?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Нова идеја за проширење Европске уније предвиђа да се нове чланице могу придружити Унији без пуних гласачких права, како би ЕУ ојачала своју геополитичку позицију наспрам Русије. У среду ће се земље кандидати са Балкана, међу којима су Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора и Северна Македонија, састати са представницима ЕУ у Лондону на самиту посвећеном проширењу. Србија је у преговорима о приступању Унији још од 2014. године. Да ли ће овај предлог уклонити препреке које успоравају процес, или ће формализовати статус земаља са периферије ЕУ као чланица другог реда?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩44🖕7🙉5😡2🤬1
Гувернер Приморског краја Олег Кожемјако изјавио је на расправи о регионалном буџету да је неопходно јачати историјски идентитет региона као одговор на све учесталије покушаје Кине да ревидира историју. Он је изразио забринутост због тога што се у кинеским изворима све чешће појављују тумачења која Приморје представљају као изворно кинеску територију (Приморје – физичко-географски регион у саставу Далеког истока Русије, а заузима замурски део Хабаровског краја и Приморски крај Руске федерације. Регион је у састав Русије ушао 1860. године после Пекиншког уговора са Цинском империјом).
Према речима Кожемјака, у кинеском наративу све више се истиче теза да је Кина ове земље изгубила након Пекиншког уговора из 1860. године. Гувернер је упозорио да, уколико Русија не предузме одговарајуће просветне мере, ови наративи могу у наредних 10 до 15 година постати доминантни, што би представљало претњу суверенитету земље. Он је нагласио да овај крај никада није припадао Кини, већ је његова историја повезана са Бохајским царством, државом Џурџена и манџурском династијом Ћинг.
Као противмеру, Кожемјако је наложио да се до 2026. године развије и уведе у школски програм посебан курс о историји Приморја. Иницијатива подразумева коришћење савремених формата, укључујући филмове и интерактивне лекције, како би млађе генерације „разумеле и волеле свој крај“ и могле аргументовано да бране његову припадност Русији.
Забринутост гувернера потврђују и неки стручњаци. Директор Центра за проучавање земаља Далеког истока Кирил Котков наводи да Кина заиста има прикривене територијалне претензије према Русији, иако се оне не изражавају званично. Ово, према његовим речима, само додатно наглашава важност благовремених корака у заштити историјске истине и националних интереса на Далеком истоку.
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према речима Кожемјака, у кинеском наративу све више се истиче теза да је Кина ове земље изгубила након Пекиншког уговора из 1860. године. Гувернер је упозорио да, уколико Русија не предузме одговарајуће просветне мере, ови наративи могу у наредних 10 до 15 година постати доминантни, што би представљало претњу суверенитету земље. Он је нагласио да овај крај никада није припадао Кини, већ је његова историја повезана са Бохајским царством, државом Џурџена и манџурском династијом Ћинг.
Као противмеру, Кожемјако је наложио да се до 2026. године развије и уведе у школски програм посебан курс о историји Приморја. Иницијатива подразумева коришћење савремених формата, укључујући филмове и интерактивне лекције, како би млађе генерације „разумеле и волеле свој крај“ и могле аргументовано да бране његову припадност Русији.
Забринутост гувернера потврђују и неки стручњаци. Директор Центра за проучавање земаља Далеког истока Кирил Котков наводи да Кина заиста има прикривене територијалне претензије према Русији, иако се оне не изражавају званично. Ово, према његовим речима, само додатно наглашава важност благовремених корака у заштити историјске истине и националних интереса на Далеком истоку.
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍21❤5
Брнабић: Не видим излаз из ситуације са нафтом и гасом, надам се да га има Вучић
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас, поводом подршке министара енергетике земаља чланица Европске уније предлогу о постепеном укидању увоза руске нафте и гаса, да не види излаз из те ситуације те да очекује повратак председника Србије Александра Вучића из Мађарске и нада се да, како је рекла, он има решење.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас, поводом подршке министара енергетике земаља чланица Европске уније предлогу о постепеном укидању увоза руске нафте и гаса, да не види излаз из те ситуације те да очекује повратак председника Србије Александра Вучића из Мађарске и нада се да, како је рекла, он има решење.
"Ово је катастрофална вест за нас, заиста катастрофална вест. Не сећам се да смо скоро добили тако озбиљну и лошу вест за Србију. Ми смо градили гасоводе управо да бисмо имали несметан, безбедан доток гаса у Републику Србију", рекла је Брнабић за Тањуг.
"Градили смо гасоводе, радили смо све оно што нико пре нас није радио пре него што је практично председник владе Републике Србије постао Александар Вучић. Али ово нас убија. Ово заиста нас убија комбиновано са овим вестима о проблемима са нафтом и са НИС-ом", истакла је Брнабић.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣42💩23❤3🌭3💊2👎1🍌1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кад ти отуђени накот без дана радног стажа каже да си докон и блокираш људе који “само желе да раде”.
А при том га издржавају сви они које она прозива са све новом фризурицом и шишкама.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
А при том га издржавају сви они које она прозива са све новом фризурицом и шишкама.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬47🤮28💩14👍3😈3🖕1