Forwarded from Kadastr - Live
#kun_tarixi
Har yili 15-avgust kuni Hindistonda katta bayram - Hindistonda Mustaqillik kuni nishonlanadi. 1947 yil shu kuni Hindistonning Mustaqillik to'g'risidagi qonuni kuchga kirdi va Dehli shahridagi Qizil Fort devorlari ustiga mamlakatning birinchi Bosh vaziri Javaharlal Neru juda ko'p odamlar bilan mustaqil Hindistonning uch rangli bayrog'ini ko'tardi. Shunday qilib, qadimgi mamlakat tarixida yangi bosqich belgilandi.
1950 yilda Hindiston respublika sifatida e'lon qilingunga qadar, Mustaqillik kuni barcha davlat idoralari, xususiy sanoat va tijorat korxonalari uchun yagona milliy bayram, rasmiy dam olish kuni edi. 1947-1949 yillarda ushbu bayram munosabati bilan poytaxtda harbiy parad bo'lib o'tdi. Millati va dinidan qat'i nazar, Hindistonning barcha fuqarolari tomonidan nishonlanadi. Qaysi ma'noda bu bayram demokratik Hindistonning mamlakat birligini, jamoalararo birlikni kuchaytirish, qolgan feodal qoldiqlarini yengish istagi ramzidir.
Har yili 15-avgust kuni Hindistonda katta bayram - Hindistonda Mustaqillik kuni nishonlanadi. 1947 yil shu kuni Hindistonning Mustaqillik to'g'risidagi qonuni kuchga kirdi va Dehli shahridagi Qizil Fort devorlari ustiga mamlakatning birinchi Bosh vaziri Javaharlal Neru juda ko'p odamlar bilan mustaqil Hindistonning uch rangli bayrog'ini ko'tardi. Shunday qilib, qadimgi mamlakat tarixida yangi bosqich belgilandi.
1950 yilda Hindiston respublika sifatida e'lon qilingunga qadar, Mustaqillik kuni barcha davlat idoralari, xususiy sanoat va tijorat korxonalari uchun yagona milliy bayram, rasmiy dam olish kuni edi. 1947-1949 yillarda ushbu bayram munosabati bilan poytaxtda harbiy parad bo'lib o'tdi. Millati va dinidan qat'i nazar, Hindistonning barcha fuqarolari tomonidan nishonlanadi. Qaysi ma'noda bu bayram demokratik Hindistonning mamlakat birligini, jamoalararo birlikni kuchaytirish, qolgan feodal qoldiqlarini yengish istagi ramzidir.
Forwarded from Soil-science
САБЗАВОТ ЕТИШТИРИЛИШИ МЎЛЖАЛЛАНГАН ЕР МАЙДОНИ ҚАЙСИ ТАЛАБЛАРГА ЖАВОБ БЕРИШИ КЕРАК?
Сабзавотларни қуйидаги шароитлар мавжуд ер майдонида етиштириш тавсия этилади:
•Қуёш нурлари яхши тушадиган, очиқ, кўланкаси озроқ;
•Сув яхши сингадиган;
•Тупроғи юмшоқ, органик моддаларга бой;
•Тоза сув келадиган;
•Қаттиқ совуққа очиқ эмас;
•Кучли шамолдан ҳимояланган.
Кўплаб сабзавотлар қуёш нурлари катта миқдорда тушадиган ерда яхши ўсади. Чунки қуёш фотосинтезгагина ёрдам бермасдан, баргларни қуруқ сақлаб, уларни кўплаб касалликлардан ҳимоя қилади.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Сабзавотларни қуйидаги шароитлар мавжуд ер майдонида етиштириш тавсия этилади:
•Қуёш нурлари яхши тушадиган, очиқ, кўланкаси озроқ;
•Сув яхши сингадиган;
•Тупроғи юмшоқ, органик моддаларга бой;
•Тоза сув келадиган;
•Қаттиқ совуққа очиқ эмас;
•Кучли шамолдан ҳимояланган.
Кўплаб сабзавотлар қуёш нурлари катта миқдорда тушадиган ерда яхши ўсади. Чунки қуёш фотосинтезгагина ёрдам бермасдан, баргларни қуруқ сақлаб, уларни кўплаб касалликлардан ҳимоя қилади.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
#Зараркунандалар
🆘 “Ўздавкарантин” инспекцияси❗️ Сабзавот ва полиз экинларига шира тушиши хавфлидир ⚡️
Унга қарши курашиш препаратлари🧪
💊 БИ-58 40%
💊 Бульдок 25%
💊 Кварк 10%
💊 Децис 2,5%
💊 Карбофос 50%
💊 Фуфанон 57%
💊 Циракс 25%
Препаратларни ўсимликлар клиникаларида изланг🏫🚶♂️
Манба: Ўздавкарантин инспекцияси
https://t.iss.one/TSTM_DUK
🆘 “Ўздавкарантин” инспекцияси❗️ Сабзавот ва полиз экинларига шира тушиши хавфлидир ⚡️
Унга қарши курашиш препаратлари🧪
💊 БИ-58 40%
💊 Бульдок 25%
💊 Кварк 10%
💊 Децис 2,5%
💊 Карбофос 50%
💊 Фуфанон 57%
💊 Циракс 25%
Препаратларни ўсимликлар клиникаларида изланг🏫🚶♂️
Манба: Ўздавкарантин инспекцияси
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Аҳоли томорқа хўжаликларида помидор етиштириш бўйича тавсиялар
Батафсил👉 https://agro-olam.uz/aholi-tomorqa-hujaliklarida-pomidor-etishtirish-buyicha-tavsiyalar/
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Батафсил👉 https://agro-olam.uz/aholi-tomorqa-hujaliklarida-pomidor-etishtirish-buyicha-tavsiyalar/
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Forwarded from Kadastr - Live
#kun_tarixi
16-Avgust. Qozog‘istonda sport kuni.
Avgust oyining har uchinchi yakshanbasida, 1998 yildan boshlab, Qozog'iston Respublikasi Prezidentining 1998 yil 20 yanvardagi 3827-sonli qarori bilan tasdiqlangan Sport kuni nishonlanadi.
Hozirgi vaqtda Qozog'iston hukumati mamlakatda sportni rivojlantirish, uni aholi va birinchi navbatda yoshlar orasida ommalashtirishga katta e'tibor qaratmoqda. Buning uchun yangi sport-sog'lomlashtirish majmualari, stadionlar qurilib, foydalanishga topshirilmoqda, sport to'garaklari soni ko'paymoqda. Bugungi kunda Qozog'istonda turli sport turlari rivojlanmoqda. Boks, kurash, og'ir atletika va atletika, xokkey, velosiped va boshqa sport turlari ayniqsa mashhur. Mamlakatda xalqaro miqyosdagi musobaqalar o'tkaziladi, qozog'istonlik sportchilar xalqaro chempionatlar, jahon chempionatlari va Olimpiya o'yinlarining doimiy ishtirokchilariga aylanadilar.
16-Avgust. Qozog‘istonda sport kuni.
Avgust oyining har uchinchi yakshanbasida, 1998 yildan boshlab, Qozog'iston Respublikasi Prezidentining 1998 yil 20 yanvardagi 3827-sonli qarori bilan tasdiqlangan Sport kuni nishonlanadi.
Hozirgi vaqtda Qozog'iston hukumati mamlakatda sportni rivojlantirish, uni aholi va birinchi navbatda yoshlar orasida ommalashtirishga katta e'tibor qaratmoqda. Buning uchun yangi sport-sog'lomlashtirish majmualari, stadionlar qurilib, foydalanishga topshirilmoqda, sport to'garaklari soni ko'paymoqda. Bugungi kunda Qozog'istonda turli sport turlari rivojlanmoqda. Boks, kurash, og'ir atletika va atletika, xokkey, velosiped va boshqa sport turlari ayniqsa mashhur. Mamlakatda xalqaro miqyosdagi musobaqalar o'tkaziladi, qozog'istonlik sportchilar xalqaro chempionatlar, jahon chempionatlari va Olimpiya o'yinlarining doimiy ishtirokchilariga aylanadilar.
Forwarded from Kadastr - Live
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Янгиликлар 24 | Жиззах вилояти, Бахмал туманида янги уй-жойларни расмийлаштириш ишларида ер-мулк кадастр бўлими фаолияти
Forwarded from Kadastr - Live
#kun_tarixi
17-Avgust. Klondikadagi "oltin vasvasasi" ning boshlanishi. 1848 yil 24 yanvarda Kaliforniyaning shimolidagi Amerika daryosidagi Sutter tegirmonida birinchi oltin topildi. Bu mish-mishlar San-Fransiskoga yetib borganda mamlakatda "oltin vasvasasi" boshlandi. Kaliforniya aholisi 1848 yildagi 14 ming kishidan 1850 yilda 100 ming kishiga, 1860 yilga kelib esa 380 ming kishi oltin izlashga kirishib ketdi. 1896 yil 17-avgustda Klondikada "oltin vasvasasi" ning yangi to’lqini avj oldi. Rebbit Krik shahridagi birinchi oltinni hindistonlik Jim Skokum topdi. Omadli odamlar Yukon daryosidagi Forti Mile shahriga yetib borganlarida va xushxabarni aytishganida, deyarli barcha aholi o'zlarining "oltin" omadlarini izlashga shoshilishdi. Bu voqea nafaqat G'arbga oltin izlovchilarni, balki savdogarlarni, fermerlarni va boshqalarni olib keldi. Shu bilan pochta yo'nalishlari va temir yo'llarni qurish, texnologiyalarni rivojlantirish va umuman iqtisodiyotni rivojlantirishga hissa qo'shdi.
17-Avgust. Klondikadagi "oltin vasvasasi" ning boshlanishi. 1848 yil 24 yanvarda Kaliforniyaning shimolidagi Amerika daryosidagi Sutter tegirmonida birinchi oltin topildi. Bu mish-mishlar San-Fransiskoga yetib borganda mamlakatda "oltin vasvasasi" boshlandi. Kaliforniya aholisi 1848 yildagi 14 ming kishidan 1850 yilda 100 ming kishiga, 1860 yilga kelib esa 380 ming kishi oltin izlashga kirishib ketdi. 1896 yil 17-avgustda Klondikada "oltin vasvasasi" ning yangi to’lqini avj oldi. Rebbit Krik shahridagi birinchi oltinni hindistonlik Jim Skokum topdi. Omadli odamlar Yukon daryosidagi Forti Mile shahriga yetib borganlarida va xushxabarni aytishganida, deyarli barcha aholi o'zlarining "oltin" omadlarini izlashga shoshilishdi. Bu voqea nafaqat G'arbga oltin izlovchilarni, balki savdogarlarni, fermerlarni va boshqalarni olib keldi. Shu bilan pochta yo'nalishlari va temir yo'llarni qurish, texnologiyalarni rivojlantirish va umuman iqtisodiyotni rivojlantirishga hissa qo'shdi.
Германияда «Ўзбек қовунлари куни» ўтказилди
Germaniya qovun import qiladigan beshta yirik davlatlardan biri hisoblanadi. Har yili mamlakat bozoriga 130 ming tonnaga yaqin poliz mahsulotlari olib kelinadi. Ispaniya, Italiya, Fransiya, Braziliya, Kosta-Rika va Turkiya bunday mahsulotlar yetkazib beruvchilar orasida yetakchilik qiladi. Bu haqda “Dunyo” AA xabar berdi.
👉 https://xs.uz/uzkr/37456
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Germaniya qovun import qiladigan beshta yirik davlatlardan biri hisoblanadi. Har yili mamlakat bozoriga 130 ming tonnaga yaqin poliz mahsulotlari olib kelinadi. Ispaniya, Italiya, Fransiya, Braziliya, Kosta-Rika va Turkiya bunday mahsulotlar yetkazib beruvchilar orasida yetakchilik qiladi. Bu haqda “Dunyo” AA xabar berdi.
👉 https://xs.uz/uzkr/37456
https://t.iss.one/TSTM_DUK
УЗУМ ҲОСИЛИНИ ЙИҒИШТИРИШ ВА ТАШИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР
(1-ҚИСМ).
Узум ҳосилини ўз вақтида ва тўғри йиғиштириб олиш учун ҳосилни йиғиштириш режасини тузиш керак.
Режа ҳосил миқдорини олдиндан аниқлаш, мева сақлагич идишлари, зарур бўладиган транспорт воситалари, қуритиш майдончаларини, маҳсулотни қишда сақлаш учун омборлар тайёрлаш ва шу каби бир қатор ишлаб чиқариш технологик ишларни ўз ичига олади.
Ҳосилни йиғиштириб олиш вақти унинг пишганлиги ёки маълум бир маҳсулот ишлаб чиқариш узумнинг қандлилиги ва кислоталилиги бу мақсад учун яроқлилиги билан белгиланади. Кишмиш навлар қандлилиги 24–25% лигида, майизбоп навлар 22–23% лигида узиб олинади. Оқ мусаллас ишлаб чиқариш учун узум қандлилиги 17–18%, қизил мусаллас учун 18–20 % лигида, хўраки навлар таркибида қанд миқдори 16–17% ва ундан юқорилигида йиғиштириб олинади.
Узум қуритиш ёки жойларга юбориш учун мўлжалланган токзорларни суғориш ҳосил йиғиштириб олишдан 2–3 ҳафта олдин тўхтатилиши керак.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
(1-ҚИСМ).
Узум ҳосилини ўз вақтида ва тўғри йиғиштириб олиш учун ҳосилни йиғиштириш режасини тузиш керак.
Режа ҳосил миқдорини олдиндан аниқлаш, мева сақлагич идишлари, зарур бўладиган транспорт воситалари, қуритиш майдончаларини, маҳсулотни қишда сақлаш учун омборлар тайёрлаш ва шу каби бир қатор ишлаб чиқариш технологик ишларни ўз ичига олади.
Ҳосилни йиғиштириб олиш вақти унинг пишганлиги ёки маълум бир маҳсулот ишлаб чиқариш узумнинг қандлилиги ва кислоталилиги бу мақсад учун яроқлилиги билан белгиланади. Кишмиш навлар қандлилиги 24–25% лигида, майизбоп навлар 22–23% лигида узиб олинади. Оқ мусаллас ишлаб чиқариш учун узум қандлилиги 17–18%, қизил мусаллас учун 18–20 % лигида, хўраки навлар таркибида қанд миқдори 16–17% ва ундан юқорилигида йиғиштириб олинади.
Узум қуритиш ёки жойларга юбориш учун мўлжалланган токзорларни суғориш ҳосил йиғиштириб олишдан 2–3 ҳафта олдин тўхтатилиши керак.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
⚜️ Ўзбекистон Республикасининг Ер кодекси 19-моддасига асосан томорқа ерлар қуйидаги ҳолатларда олиб қўйилади:
1) ер участкасидан ихтиёрий воз кечилганда;
2) ер участкаси берилган муддат тугаганда;
3) юридик шахс тугатилганда;
4) ер участкасидан белгиланганидан бошқа мақсадларда фойдаланилганида (иморатлар, иншоотлар қуриш ва ҳ.к.);
5) ер участкасидан тупроқ унумдорлиги пасайишига, унинг кимёвий ва радиоактив моддалар билан ифлосланишига, экологик вазиятнинг ёмонлашувига олиб келадиган усуллар билан фойдаланилган тақдирда;
6) қонун ҳужжатларида белгиланган муддатларда ер солиғи, мунтазам тўланмай келинганда;
7) фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари туман кенгашлари раёсатининг қарорига мувофиқ деҳқон хўжалигининг Ўзбекистон фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгашига аъзолиги тугатилганда.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
1) ер участкасидан ихтиёрий воз кечилганда;
2) ер участкаси берилган муддат тугаганда;
3) юридик шахс тугатилганда;
4) ер участкасидан белгиланганидан бошқа мақсадларда фойдаланилганида (иморатлар, иншоотлар қуриш ва ҳ.к.);
5) ер участкасидан тупроқ унумдорлиги пасайишига, унинг кимёвий ва радиоактив моддалар билан ифлосланишига, экологик вазиятнинг ёмонлашувига олиб келадиган усуллар билан фойдаланилган тақдирда;
6) қонун ҳужжатларида белгиланган муддатларда ер солиғи, мунтазам тўланмай келинганда;
7) фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари туман кенгашлари раёсатининг қарорига мувофиқ деҳқон хўжалигининг Ўзбекистон фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгашига аъзолиги тугатилганда.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Telegram
TUPROQSIFATTAHLIL DUK
“ТУПРОҚ ТАРКИБИ ВА РЕПОЗИТОРИЙСИ, СИФАТИ ТАҲЛИЛ МАРКАЗИ” давлат унитар корхонасининг расмий телеграм канали.
УЗУМ ҲОСИЛИНИ ЙИҒИШТИРИШ ВА ТАШИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР
(2-ҚИСМ).
Узумни ҳаво қуруқ вақтда узиш керак. Хўраки навлар танлаб, фақат пишган узум бошларигина узилади.
Узум бошлари ўткир боғ қайчи ёки махсус қайчилар билан кесилади, бунда узум бошини бандидан ушлаб туриш керак. Зарарланган ёки шикастланган мевалар алоҳида жойланади. Узилган узум бошлари яшикларга ёки сиғими 10–12 кг ли саватларга жойланади. Навларни аралаштириб юборишга йўл қўйилмайди.
Узумни қаторнинг ўртасидан бошлаб узиш ва қаторнинг икки томонидаги йўлга олиб чиқиш керак.
Узум махсус шийпон ёки жойида яшикларга жойланади. Узумни яшикларга жойлаштиришда бандлари пастга қаратиб қўйилади, яшикда бўш жойлар бўлмаслиги керак, бундай жойларга массаси 150 гр дан кам бўлган узум бошлари жойланади.
Узумни поездларда ёки самолётда жўнатишда яшик қопқоғининг иккита четки тахтачалари қоқилган бўлиши керак. Яшикларни тахлашда бу тахтачалар рейка-қистирмалар учун таянч бўлиб хизмат қилади.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
(2-ҚИСМ).
Узумни ҳаво қуруқ вақтда узиш керак. Хўраки навлар танлаб, фақат пишган узум бошларигина узилади.
Узум бошлари ўткир боғ қайчи ёки махсус қайчилар билан кесилади, бунда узум бошини бандидан ушлаб туриш керак. Зарарланган ёки шикастланган мевалар алоҳида жойланади. Узилган узум бошлари яшикларга ёки сиғими 10–12 кг ли саватларга жойланади. Навларни аралаштириб юборишга йўл қўйилмайди.
Узумни қаторнинг ўртасидан бошлаб узиш ва қаторнинг икки томонидаги йўлга олиб чиқиш керак.
Узум махсус шийпон ёки жойида яшикларга жойланади. Узумни яшикларга жойлаштиришда бандлари пастга қаратиб қўйилади, яшикда бўш жойлар бўлмаслиги керак, бундай жойларга массаси 150 гр дан кам бўлган узум бошлари жойланади.
Узумни поездларда ёки самолётда жўнатишда яшик қопқоғининг иккита четки тахтачалари қоқилган бўлиши керак. Яшикларни тахлашда бу тахтачалар рейка-қистирмалар учун таянч бўлиб хизмат қилади.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
#Янгиликлар
🍉Полиз табиби — тарвуз ҳақида сиз билмаган фактлар
Айни пишиқчилик даври, тарвуз ҳам сероб. Бу маҳсулот хуштаъмлиги, чанқовбосдилиги билан бирга, саломатлик учун ҳам кони фойда.
Фойдаси
🍉Тарвуз сувга бойлиги боис пешоб ва сафро ҳайдовчи таъсирга эга. Шарбати буйраклар ва жигарни токсинлардан тозалайди. Организмда холестерин миқдорини камайтиради.
🍉Унинг таркибидаги фолий кислотаси тери ва соч гўзаллигига ижобий таъсир кўрсатади, ҳазм тизимини яхшилайди, моддалар алмашинувига ижобий таъсир кўрсатади.
🍉Қариш жараёнини секинлаштиради, онкологик касалликлардан профилактика қилади.
🍉Маҳсулотнинг 100 грамми организмнинг магнийга бўлган эҳтиёжини 60 фоизга тўлдиради. Бу эса бошқа моддаларнинг сўрилишига ёрдам беради, юрак-қон томир тизими учун фойдали.
🍉Стрессдан ҳимоялайди, бахт гормонларининг ишлаб чиқарилишига импульс беради.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
🍉Полиз табиби — тарвуз ҳақида сиз билмаган фактлар
Айни пишиқчилик даври, тарвуз ҳам сероб. Бу маҳсулот хуштаъмлиги, чанқовбосдилиги билан бирга, саломатлик учун ҳам кони фойда.
Фойдаси
🍉Тарвуз сувга бойлиги боис пешоб ва сафро ҳайдовчи таъсирга эга. Шарбати буйраклар ва жигарни токсинлардан тозалайди. Организмда холестерин миқдорини камайтиради.
🍉Унинг таркибидаги фолий кислотаси тери ва соч гўзаллигига ижобий таъсир кўрсатади, ҳазм тизимини яхшилайди, моддалар алмашинувига ижобий таъсир кўрсатади.
🍉Қариш жараёнини секинлаштиради, онкологик касалликлардан профилактика қилади.
🍉Маҳсулотнинг 100 грамми организмнинг магнийга бўлган эҳтиёжини 60 фоизга тўлдиради. Бу эса бошқа моддаларнинг сўрилишига ёрдам беради, юрак-қон томир тизими учун фойдали.
🍉Стрессдан ҳимоялайди, бахт гормонларининг ишлаб чиқарилишига импульс беради.
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Ловия етиштириш бўйича тавсиялар
🧾Батафсил👉 https://agro-olam.uz/loviya-yetishtirish-boyicha-tavsiyalar/
https://t.iss.one/TSTM_DUK
🧾Батафсил👉 https://agro-olam.uz/loviya-yetishtirish-boyicha-tavsiyalar/
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Forwarded from "Axborotnoma" ilmiy-amaliy jurnal
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
ЕР ҲАҚИДА МАҚОЛЛАР
Мақоллар халқнинг кўп асрлик ҳаётий тажрибалари асосида юзага келган. Мақолларда авлод аждодларимизнинг ҳаётий кузатишлари, жамиятга муносабати, тарихи, руҳий ҳолати, этик ва эстетик туйғулари, ижобий фазилатлари мужассамлашган. Улар асрлар мобайнида халқ орасида сайқалланиб, ихчам ва содда шаклга келган. Масалан, юқоридаги ер ҳақидаги мақоллар орқали бунга иқрор бўлиш мумкин.
Каналга уланиш 👇🏻👇🏻👇🏻
https://t.iss.one/axborotnoma_jurnali
Мақоллар халқнинг кўп асрлик ҳаётий тажрибалари асосида юзага келган. Мақолларда авлод аждодларимизнинг ҳаётий кузатишлари, жамиятга муносабати, тарихи, руҳий ҳолати, этик ва эстетик туйғулари, ижобий фазилатлари мужассамлашган. Улар асрлар мобайнида халқ орасида сайқалланиб, ихчам ва содда шаклга келган. Масалан, юқоридаги ер ҳақидаги мақоллар орқали бунга иқрор бўлиш мумкин.
Каналга уланиш 👇🏻👇🏻👇🏻
https://t.iss.one/axborotnoma_jurnali
Forwarded from Kadastr - Live
#kun_tarixi
18-Avgust. Tojikiston Respublikasida tibbiyot xodimlari kuni.
18 avgust - Avitsena nomi bilan taniqli bo'lgan faylasuf va tabib Abuali-ibn-Sinoning tug'ilgan kuni bo’lgani uchun ushbu kunga bag'ishlangan (mil. 980-1037).
Asrlar davomida Avitsena Qonuni universitetlardagi asosiy darslik hisoblanib, Osiyo va Yevropaning ko'plab mamlakatlaridagi shifokorlarning ma'lumotnomasi bo'lgan. Bosmaxona ixtiro qilinganidan so'ng (XV asr) u bosmaxonalar tomonidan chop etilgan birinchi kitoblardan biri bo'ldi. Faqatgina XV asrning so'nggi yillarida Avitsena Qonuni 16 ta nashrga chiqdi. Bugungi kunga qadar kitob deyarli 40 marta to'liq nashr etildi.
Mashhur tabibning tug'ilgan kuni Tojikistonning barcha tibbiyot muassasalarida nishonlanadi. Respublikaning poytaxti Dushanbe shahrida Avitsena xotirasi majmuasi poyiga gullar tantanali ravishda qo'yildi.
18-Avgust. Tojikiston Respublikasida tibbiyot xodimlari kuni.
18 avgust - Avitsena nomi bilan taniqli bo'lgan faylasuf va tabib Abuali-ibn-Sinoning tug'ilgan kuni bo’lgani uchun ushbu kunga bag'ishlangan (mil. 980-1037).
Asrlar davomida Avitsena Qonuni universitetlardagi asosiy darslik hisoblanib, Osiyo va Yevropaning ko'plab mamlakatlaridagi shifokorlarning ma'lumotnomasi bo'lgan. Bosmaxona ixtiro qilinganidan so'ng (XV asr) u bosmaxonalar tomonidan chop etilgan birinchi kitoblardan biri bo'ldi. Faqatgina XV asrning so'nggi yillarida Avitsena Qonuni 16 ta nashrga chiqdi. Bugungi kunga qadar kitob deyarli 40 marta to'liq nashr etildi.
Mashhur tabibning tug'ilgan kuni Tojikistonning barcha tibbiyot muassasalarida nishonlanadi. Respublikaning poytaxti Dushanbe shahrida Avitsena xotirasi majmuasi poyiga gullar tantanali ravishda qo'yildi.
#Фойдали_маълумотлар
Маккажўxори ҳосилини йиғиштириш
🌽Маккажўхори силос учун дони думбул пишиқлик даврида йиғиштирилади. Бу даврда яшил масса намлиги 65-70 % бўлиб, силос бостириш учун энг қулай. Силос ва яшил масса ҳосили КСК–100, Марал–2,6, СК–2,6А машиналарида ўрилади.
🌽Ўзбекистон шароитида баҳорда экилган маккажўхори дони 70-75% сўталар тўла етилганда ўриб бошланади. Бу даврда маккажўхори барги ва пояларнинг намлиги 63-65% бўлади.
🌽Маккажўхорини дон учун Херсон–200, КСКУ–6, шунингдек қайта жиҳозланган «Кейс» комбайнларида ўрилади, бир йўла тозаланиб, поя ва барглари майдаланади. Ўрим 10-12 кунда тугалланиши лозим.
🌽Уруғлик маккажўхори сўта ёки дон ҳолида сақланади. Сўталар намлиги 16 %, донники 13 % дан ошмаслиги керак. Анғизга экилган маккажўхори қиров ва совуқ тушгунга қадар йиғиштириб олинади. Совуқ урган поя ва баргларнинг озиқабоплик қиймати кескин пасаяди.
Манба: 💧TOMCHI канали
https://t.iss.one/TSTM_DUK
Маккажўxори ҳосилини йиғиштириш
🌽Маккажўхори силос учун дони думбул пишиқлик даврида йиғиштирилади. Бу даврда яшил масса намлиги 65-70 % бўлиб, силос бостириш учун энг қулай. Силос ва яшил масса ҳосили КСК–100, Марал–2,6, СК–2,6А машиналарида ўрилади.
🌽Ўзбекистон шароитида баҳорда экилган маккажўхори дони 70-75% сўталар тўла етилганда ўриб бошланади. Бу даврда маккажўхори барги ва пояларнинг намлиги 63-65% бўлади.
🌽Маккажўхорини дон учун Херсон–200, КСКУ–6, шунингдек қайта жиҳозланган «Кейс» комбайнларида ўрилади, бир йўла тозаланиб, поя ва барглари майдаланади. Ўрим 10-12 кунда тугалланиши лозим.
🌽Уруғлик маккажўхори сўта ёки дон ҳолида сақланади. Сўталар намлиги 16 %, донники 13 % дан ошмаслиги керак. Анғизга экилган маккажўхори қиров ва совуқ тушгунга қадар йиғиштириб олинади. Совуқ урган поя ва баргларнинг озиқабоплик қиймати кескин пасаяди.
Манба: 💧TOMCHI канали
https://t.iss.one/TSTM_DUK