«Hokim, bosh vazir bo‘lganimda tadbirkorlar muammolarini bilardim, ularga yechim topish armonim bor edi» — Shavkat Mirziyoyev
O‘zbekiston Prezidentining tadbirkorlar bilan ochiq muloqoti boshlandi
Xalqaro anjumanlar saroyida bevosita 600 nafar, hududlardagi markaziy studiyalarda 1800 nafar, tuman studiyalarida 8000 mingdan ortiq, jami 10 mingdan ortiq tadbirkorlar ushbu muloqotda ishtirok etmoqda.
“Oxirgi kundagi majlislarni bekor qilib, shu uchrashuvga qattiq tayyorgarlik ko‘rdim. Tadbirkorlarning har bir murojaatini o‘qib chiqdim. Ko‘pchilikka yoqmasa ham, achchiq va tanqidiy fiklarni ham o‘qidim. Nimaga? Chunki o‘zim hammasini his qilishni xohlayman. Atrofdagilarga qo‘yib bersa, bizda hammasi zo‘r deydi. Yo‘q, unaqamas, osmondan tushmaganman. Hali to‘liq zo‘r bo‘lishi uchun bizga vaqt kerak. Oldimizda hal qilinishi kerak bo‘lgan muammolar va tizimli ishlar borligini hammamiz to‘g‘ri tushunishimiz kerak”, - dedi davlat rahbari.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
O‘zbekiston Prezidentining tadbirkorlar bilan ochiq muloqoti boshlandi
Xalqaro anjumanlar saroyida bevosita 600 nafar, hududlardagi markaziy studiyalarda 1800 nafar, tuman studiyalarida 8000 mingdan ortiq, jami 10 mingdan ortiq tadbirkorlar ushbu muloqotda ishtirok etmoqda.
“Oxirgi kundagi majlislarni bekor qilib, shu uchrashuvga qattiq tayyorgarlik ko‘rdim. Tadbirkorlarning har bir murojaatini o‘qib chiqdim. Ko‘pchilikka yoqmasa ham, achchiq va tanqidiy fiklarni ham o‘qidim. Nimaga? Chunki o‘zim hammasini his qilishni xohlayman. Atrofdagilarga qo‘yib bersa, bizda hammasi zo‘r deydi. Yo‘q, unaqamas, osmondan tushmaganman. Hali to‘liq zo‘r bo‘lishi uchun bizga vaqt kerak. Oldimizda hal qilinishi kerak bo‘lgan muammolar va tizimli ishlar borligini hammamiz to‘g‘ri tushunishimiz kerak”, - dedi davlat rahbari.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
Shavkat Mirziyoyev: «Bundan buyon dollar yoki yevro kursi oshishi tadbirkorga qo‘shimcha muammoni yuzaga keltirmaydi»
Batafsil— https://darakchi.uz/uz/126426
Batafsil— https://darakchi.uz/uz/126426
ПРЕЗИДЕНТ - ер ажратиш масаласида
Давлатимиз раҳбари бу бўйича 4 мингдан зиёд мурожаатлар келиб тушганини айтди.
– Жорий йилда ушбу йўналишда катта ислоҳотларни бошладик. Бу борада Олий Мажлис палаталари томонидан маъқулланган Қонунни мен куни кеча имзоладим. Бу ҳужжат мамлакатимизнинг янги тарихида энг катта ислоҳотлардан бири бўлди, деб ҳеч бир муболағасиз айта оламиз.
Мана шу ислоҳотлар мазмунини тармоқ ва ҳудуд раҳбарлари ҳам, тадбиркорлар ҳам, аҳолимиз ҳам яхши тушуниб олишлари зарур.
Биринчидан, ерларни иқтисодий оборотга киритиш, уларни олди-сотди ва гаров объектига айлантириш учун мустаҳкам ҳуқуқий замин яратилди.
Иккинчидан, биз барча ерларни 2 та тоифага, яъни қишлоқ хўжалиги ерлари ва ноқишлоқ ерларига ажратдик.
Қишлоқ хўжалиги ерлари – бу бизнинг бебаҳо миллий бойлигимиз, озиқ-овқат хавфсизлиги, бу оддий қишлоқ аҳолисининг кундалик ҳаёти, дегани. Шунинг учун, ушбу ерлар очиқ танлов асосида фақат ижарага берилади. Танлов – ҳар бир ер участкаси бўйича “бу ерни олишга ким энг кўп ҳақли?” деган саволга адолатли жавоб топиш учун ўтказилади.
Бу танловда барча – деҳқон ҳам, фермер ҳам, агрофирма ва кластерлар ҳам, тенг шартларда иштирок этадилар.
Учинчидан, ноқишлоқ ер майдонлари эса фақат аукцион орқали сотилади. Биз сўнгги бир ярим йил давомида ерларни аукцион орқали очиқ-ошкора сотиш бўйича етарли тажриба орттирдик.
Лекин аксарият ҳолларда аукционга қўйилган ер майдонларининг тадбиркорга маъқул жойлардан эмас, балки олис, чекка ҳудуддаги инфратузилмаси бўлмаган жойлардан берилган. Яхши майдонлар эса ҳар хил йўллар билан ҳокимлар қарори асосида тўғридан-тўғри бериб келингани ҳам ҳеч кимга сир эмас.
Бундан буён ер майдонлари фақат ва фақат очиқ-ошкора аукцион орқали хусусий мулк сифатида сотилади ёки ижарага берилади.
Кўпчиликда “ер хусусий бўлди нимаю, хусусий бўлмади нима”, деган фикр бўлиши табиий, албатта. Чунки, бизда ерга хусусий мулкчилик бекор бўлганидан буён 3-4 та авлод алмашди.
Бир нарсани аниқ билиб олиш зарур: хусусийлашгани билан ер майдонлари камайиб ёки кўпайиб қолмайди, лекин унинг бозор қиймати пайдо бўлади. Ери бор одам ҳақиқий мулкдорга, капитал эгасига айланади.
Тўртинчидан, кўпчилик тадбиркорларни ўз корхонаси жойлашган ер майдонининг тақдири эртага нима бўлади, деган саволлар қийнаётгани ҳам жойларда бор гап.
Ушбу корхоналарнинг ҳозирда эгалик қилиш, фойдаланиш ёки ижара ҳуқуқи асосида эгаллаб турган ер майдонлари уларга мулк қилиб расмийлаштириб берилади. Яъни, бу ерни бошқа одам сотиб ололмайди, уни хусусийлаштиришга фақат ер эгасининг ўзи ҳақли бўлади.
Бунда, ернинг турига қараб, унинг жойлашган ҳудудидан келиб чиқиб, ерлар имтиёзли шартлар асосида ушбу корхоналарга хусусийлаштириб берилади. Бундан кейин тадбиркорлар ердан юқори ликвидли актив ва гаров объекти сифатида фойдаланиш имкониятига эга бўладилар.
Мен ўйламанки, бу янгиликлар тадбиркорларимиз узоқ йиллар кутган тарихий адолатни рўёбга чиқаради.
👉 АъЗОЛИК
Давлатимиз раҳбари бу бўйича 4 мингдан зиёд мурожаатлар келиб тушганини айтди.
– Жорий йилда ушбу йўналишда катта ислоҳотларни бошладик. Бу борада Олий Мажлис палаталари томонидан маъқулланган Қонунни мен куни кеча имзоладим. Бу ҳужжат мамлакатимизнинг янги тарихида энг катта ислоҳотлардан бири бўлди, деб ҳеч бир муболағасиз айта оламиз.
Мана шу ислоҳотлар мазмунини тармоқ ва ҳудуд раҳбарлари ҳам, тадбиркорлар ҳам, аҳолимиз ҳам яхши тушуниб олишлари зарур.
Биринчидан, ерларни иқтисодий оборотга киритиш, уларни олди-сотди ва гаров объектига айлантириш учун мустаҳкам ҳуқуқий замин яратилди.
Иккинчидан, биз барча ерларни 2 та тоифага, яъни қишлоқ хўжалиги ерлари ва ноқишлоқ ерларига ажратдик.
Қишлоқ хўжалиги ерлари – бу бизнинг бебаҳо миллий бойлигимиз, озиқ-овқат хавфсизлиги, бу оддий қишлоқ аҳолисининг кундалик ҳаёти, дегани. Шунинг учун, ушбу ерлар очиқ танлов асосида фақат ижарага берилади. Танлов – ҳар бир ер участкаси бўйича “бу ерни олишга ким энг кўп ҳақли?” деган саволга адолатли жавоб топиш учун ўтказилади.
Бу танловда барча – деҳқон ҳам, фермер ҳам, агрофирма ва кластерлар ҳам, тенг шартларда иштирок этадилар.
Учинчидан, ноқишлоқ ер майдонлари эса фақат аукцион орқали сотилади. Биз сўнгги бир ярим йил давомида ерларни аукцион орқали очиқ-ошкора сотиш бўйича етарли тажриба орттирдик.
Лекин аксарият ҳолларда аукционга қўйилган ер майдонларининг тадбиркорга маъқул жойлардан эмас, балки олис, чекка ҳудуддаги инфратузилмаси бўлмаган жойлардан берилган. Яхши майдонлар эса ҳар хил йўллар билан ҳокимлар қарори асосида тўғридан-тўғри бериб келингани ҳам ҳеч кимга сир эмас.
Бундан буён ер майдонлари фақат ва фақат очиқ-ошкора аукцион орқали хусусий мулк сифатида сотилади ёки ижарага берилади.
Кўпчиликда “ер хусусий бўлди нимаю, хусусий бўлмади нима”, деган фикр бўлиши табиий, албатта. Чунки, бизда ерга хусусий мулкчилик бекор бўлганидан буён 3-4 та авлод алмашди.
Бир нарсани аниқ билиб олиш зарур: хусусийлашгани билан ер майдонлари камайиб ёки кўпайиб қолмайди, лекин унинг бозор қиймати пайдо бўлади. Ери бор одам ҳақиқий мулкдорга, капитал эгасига айланади.
Тўртинчидан, кўпчилик тадбиркорларни ўз корхонаси жойлашган ер майдонининг тақдири эртага нима бўлади, деган саволлар қийнаётгани ҳам жойларда бор гап.
Ушбу корхоналарнинг ҳозирда эгалик қилиш, фойдаланиш ёки ижара ҳуқуқи асосида эгаллаб турган ер майдонлари уларга мулк қилиб расмийлаштириб берилади. Яъни, бу ерни бошқа одам сотиб ололмайди, уни хусусийлаштиришга фақат ер эгасининг ўзи ҳақли бўлади.
Бунда, ернинг турига қараб, унинг жойлашган ҳудудидан келиб чиқиб, ерлар имтиёзли шартлар асосида ушбу корхоналарга хусусийлаштириб берилади. Бундан кейин тадбиркорлар ердан юқори ликвидли актив ва гаров объекти сифатида фойдаланиш имкониятига эга бўладилар.
Мен ўйламанки, бу янгиликлар тадбиркорларимиз узоқ йиллар кутган тарихий адолатни рўёбга чиқаради.
👉 АъЗОЛИК
Telegram
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Учинчи йўналиш - ер ажратиш масаласи. Давлатимиз раҳбари бу бўйича 4 мингдан зиёд мурожаатлар келиб тушганини айтди.
– Жорий йилда ушбу йўналишда катта ислоҳотларни бошладик. Бу борада Олий Мажлис палаталари томонидан маъқулланган Қонунни мен куни кеча…
– Жорий йилда ушбу йўналишда катта ислоҳотларни бошладик. Бу борада Олий Мажлис палаталари томонидан маъқулланган Қонунни мен куни кеча…
#Tashabbus #Kadastr #Mirishkor
Davlat kadastrlar palatasi Qashqadaryo viloyat boshqarmasi Mirishkor tuman filiali oʻz tashabbusi bilan Mirishkor mahallasida yashovchi oila farzandlariga maktab formalari va turli xil oʻquv qurollari olib berishdi.
Mavzuga doir: Bolajonlarga kayfiyat ulashildi
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
Davlat kadastrlar palatasi Qashqadaryo viloyat boshqarmasi Mirishkor tuman filiali oʻz tashabbusi bilan Mirishkor mahallasida yashovchi oila farzandlariga maktab formalari va turli xil oʻquv qurollari olib berishdi.
Mavzuga doir: Bolajonlarga kayfiyat ulashildi
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
#Qashqadaryo #hashar #xodimlar
Xabaringiz bor, 21 avgust— Umumxalq xayriya hashari kuni etib belgilangan edi.
Bugun Kadastr agentligi hamda Davlat kadastrlari palatasining Qashqadaryo viloyatidagi boshqarmalarida faoliyat yuritayotgan 50 nafarga yaqin ishchi-xodimlari mazkur hashar ishlarida faol ishtirok etishdi.
Aytish kerakki, viloyatning shahar va tuman filiallari va bo'limlarida ham hashar ishlari uyushqoqlik bilan tashkil etildi.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
Xabaringiz bor, 21 avgust— Umumxalq xayriya hashari kuni etib belgilangan edi.
Bugun Kadastr agentligi hamda Davlat kadastrlari palatasining Qashqadaryo viloyatidagi boshqarmalarida faoliyat yuritayotgan 50 nafarga yaqin ishchi-xodimlari mazkur hashar ishlarida faol ishtirok etishdi.
Aytish kerakki, viloyatning shahar va tuman filiallari va bo'limlarida ham hashar ishlari uyushqoqlik bilan tashkil etildi.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
HORMANG, KADASTR XODIMLARI !
#LIVE Qashqadaryo viloyatining shahar, tuman filiallarida obodonlashtirish ishlari davom etmoqda.
Filiallar rahbarlari tomonidan Boshqarma Axborot xizmatiga taqdim etilgan 📸foto va 📹videolarni e'tiboringizga havola etamiz.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
#LIVE Qashqadaryo viloyatining shahar, tuman filiallarida obodonlashtirish ishlari davom etmoqda.
Filiallar rahbarlari tomonidan Boshqarma Axborot xizmatiga taqdim etilgan 📸foto va 📹videolarni e'tiboringizga havola etamiz.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг мамлакатимиз тадбиркорлари билан очиқ мулоқот шаклидаги учрашувда сўзлаган нутқи
—
Выступление Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева на встрече с предпринимателями страны в формате открытого диалога
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
—
Выступление Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева на встрече с предпринимателями страны в формате открытого диалога
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|Twitter
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#LIVE Zoyir Mirzayev Qamashi tumanidagi Azlartepa qishlog‘ida
Avvalroq, ushbu qishloq aholisi qo‘shni Chiroqchi tumaniga tegishli yerlarga noqonuniy ko‘chib o‘tib, kadastr masalalarida muammolarga duch kelayotgani haqida murojaat tushgan edi.
Avvalroq, ushbu qishloq aholisi qo‘shni Chiroqchi tumaniga tegishli yerlarga noqonuniy ko‘chib o‘tib, kadastr masalalarida muammolarga duch kelayotgani haqida murojaat tushgan edi.
Chegara qishloqda qabul o'tkazildi.
Viloyat hokimi Zoyir Mirzayev rahbarligida Qamashi tumanining Azlartepa qishlog‘i aholisining muammolari tinglandi.
Ushbu qishloq aholisi qo‘shni Chiroqchi tumaniga tegishli yerlarga noqonuniy ko‘chib o‘tib, kadastr masalalarida muammolarga duch kelayotgan edi.
Batafsil videoda👉https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=808625929762221&id=100069260582991
📸 M.Komilov.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress
Viloyat hokimi Zoyir Mirzayev rahbarligida Qamashi tumanining Azlartepa qishlog‘i aholisining muammolari tinglandi.
Ushbu qishloq aholisi qo‘shni Chiroqchi tumaniga tegishli yerlarga noqonuniy ko‘chib o‘tib, kadastr masalalarida muammolarga duch kelayotgan edi.
Batafsil videoda👉https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=808625929762221&id=100069260582991
📸 M.Komilov.
🇺🇿A'zolik— t.iss.one/Qashkadastrpress